Usijano ostrvo od betona i noći tokom kojih se temperatura ne spušta ispod 20 stepeni Celzijusa, a poslednjih dana i mnogo više, samo nedelju kasnije, vodena bujica zavlada glavnim saobraćajnicama.

Ovako se može opisati Beograd tokom letnjih meseci.

„Gradska područja imaju znatno više temperature u odnosu na seoska i prigradska naselja.

„Što je manje zelenila i što je jezgro grada od njih udaljenije, to su vrućine veće“, objašnjava Vladimir Đurić, klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Protok vazduha ometaju i visoke zgrade postavljene jedna do druge, između kojih nema travnjaka ili drveća, dodaje on.

Više od 10 odsto zelenila nestalo je za 20 godina u Beogradu, navodi se na sajtu Ministarstva prostora, nevladine organizacije koja okuplja stručnjake iz oblasti urbanizma i arhitekture.

Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina predviđa njihovo povećanje sa 12 na više od 22 odsto (odnosno za više od 8000 hektara), a javnih zelenih površina sa 2,83 na više od 6 odsto.

Iako je usvojen 2019. godine, izglasan je kao opcioni, pa investitori nisu u obavezi da ga se pridržavaju.

„Neplanska izgradnja utiče na osunčanost, zagađenost vazduha, nedostatak parkinga i prostora za rekreaciju.

„Prema podacima koje su institucije uradile, raspolažemo sa drvećem na 7.000 hektara, što je dovoljno kiseonika za oko 300.000 ljudi“, kaže arhitektkinja Iva Čukić iz organizacije Ministarstvo prostora.

Toplotno ostrvo i nekontrolisane poplave

Umesto hlada drveća – senke zgrada.

Zbog klimatskih promena i sve veće izgradnje, rastu temperature vazduha i tla u gradskim centrima, posebno noću, kada asfalt i beton oslobađaju toplotu koju su upili tokom dana.

To je pre svega zbog „mnogo veštačkih materijala na malom prostoru“, ukazuje Ivan Simić, profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

„Gradsko tkivo je sagrađeno od betona, asfalta, cementa, a svi ti materijali imaju osobinu da u letnjem periodu upijaju toplotu, pa se period visokih temperatura produžava i u toku noći“, objašnjava on za BBC na srpskom.

Ovakve vremenske uslove klimatolozi nazivaju efektom urbanog ostrva.

„Ovaj efekat prate tropske noći tokom kojih se temperature ne spuštaju ispod 20 stepeni Celzijusa.

„Tako se stvara kontinuitet visokih temperatura, ne postoji trenutak u kome je grad hladan“, kaže klimatolog Đurđević.

Urbano ostrvo može da ugrozi zdravlje ljudi.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Preterano visoke temperature izazivaju brojne zdravstvene smetnje, poput malaksalosti, respiratornih problema i toplotnih udara.

Opasan je za ugrožene grupe, poput starijih i dece i pospešuju razvijanje astme i plućnih bolesti, navodi se u radu Efekat urbanog toplotnog ostrva i uticaj na ljudsko zdravlje (Urban Heat Island Effect Impacts Human Health).

Vrućine i zagušljivost utiču na biljke i životinje, ocenjuje Simić.

Beograd nije jedini grad koji ima ovaj problem.

Efekat toplotnog ostrva je problem najvećih gradova na svetu, među kojima su i Njujork, Tokio, Pariz, London i Šangaj, dodaje Simić.

Posle obilnih padavina tokom leta, kroz beogradske ulice usijanog asfalta, protutnji i vodena bujica.

Poplave i ekstreme padavine povećavaju se za 40 odsto, prema Planu adaptacije na klimatske promene, jer voda nema gde da ode, objašnjava Iva Čukić.

Dva su razloga: „prvi je što je atmosferska kanalizacija loše izgrađena ili ne postoji, a drugi, izgradnja na zelenim površinama“.

„Jednostavno, ne postoji prirodno tlo, poput travnjaka i parkova, koje bi upilo vodu“, dodaje ona.

Najtopliji delovi grada

Tokom dana sunce neumoljivo sija na grad, a vruć vazduh stvara osećaj težine i sparine.

Najtoplije je među betonskim višespratnicama Novog Beograda i u istorijskom delu grada, objašnjava Ivan Simić.

„Tropske noći su pokazatelj koja područja grada su najtoplija, a oko 50 na godišnjem nivou ih je upravo na ovim područjima.

„Na Novom Beogradu, posebno se izdvaja deo između Bulevara Nikole Tesle i Bulevara Milutina Milankovića, na to utiču gusto izgrađeni blokovi i mreža velikih saobraćajnica“, kaže Ivan Simić.

Problematična su i industrijskih područja, kao i brodogradilišta na Savi, dodaje.

I skoro čitavo uže centralno područje Beograda je „veliko toplotno ostrvo“, sa izuzecima delova grada koji su nadomak gradskih šuma.

„Deo omeđen ulicama Dušanova, Džordža Vašingtona i Bulevar Despota Stefana do Pančevačkog mosta je najtoplija zona užeg centra“, kaže on.

Za ovu situaciju je odgovorna kombinacija više faktora.

„Nekadašnja železnička mreža utiče na zemljište, zatim dosta industrijskih i lučkih postrojenja uz marinu Dorćol i luku Beograd, ali i gusta gradnja sa jakim gradskim saobraćajnicama“ objašnjava Simić.

Šta bi mogao biti najgori scenario?

Oko 50 odsto ljudi na svetu živi u gradovima, a sve brža urbanizacija postavlja pitanje o njihovoj održivosti u budućnosti.

Predviđa se da će naseljenost dostići 60 odsto do 2030. godine, što znači da će u gradovima do te godine boraviti još oko dve milijarde ljudi.

Gradi se veliki broj zgrada, kako bi se odgovorilo na ovu ogromnu potražnju.

Ovaj prekomerna i neplanirana urbanizacija dodatno bi uticala na efekat toplotnog ostrva.

„Došlo bi do povećanja zona visokih temperatura, proširila bi se narandžasta zona koja podrazumevala 50 tropskih noći na godišnjem nivou“, kaže Đurđević.

I ne samo to.

Efekat toplotnog ostrva značajno smanjuje kvalitet vazduha i povećava potražnju za energijom u gradu, i kao posledica toga povećanje energije, može doći do nestanka struje zbog povećanja upotrebe sistema za klimatizaciju, objašnjava se u radu Pristupi proučavanju Urbanog toplotnog ostrva: mogućnosti i ograničenja (Approaches to study Urban Heat Island – Abilities and limitations).

Veštački materijali se ponašaju drugačije od prirodnih, pa utiču i na lokalnu meteorologiju tako što menjaju kretanja vetra, formiraju oblake i maglu, povećavaju vlažnost i utiču na padavine, piše u radu.

Od betona ka zelenilu

Neki od svetskih gradova su uz pomoć zelenih površina poboljšali otpornost na klimatske promene.

Najnoviji podaci Evropska agencija za životnu sredinu, pokazuju da je prosečna pokrivenost drvećem u gradovima iznosila 30 odsto, pri čemu su gradovi u Finskoj i Norveškoj znatno ispred ostalih.

U Kopenhagenu, danskoj prestonici, sproveden je sveobuhvatan plan za stvaranje zelenih koridora koji povezuju parkove, bašte i druge zelene površine.

To je rezultiralo kvalitetnijim vazduhom i visokim procentom zelenih površina po stanovniku, navodi se na sajtu Evropske agencije za životnu sredinu.

beograd, lido — Pontonski most ka plaži Lido na Ratnom ostrvu u Beogradu

Kako do zelenijeg grada?

Potrebno je da postoji zelena infrastruktura, smatra Simić.

„U pitanju je sistemska mreža zelenila koja se oslanja na veće zelene površine kao što su urbane šume, parkovi, obale reka, močvarna i barska područja.

To su sve delovi prirode u gradu koji imaju veliki značaj za „adaptaciju na klimatske promene“ i „ublažavanje efekta toplotnog ostrva“.

Bitno je i kako je priroda u gradu raspoređena, ocenjuje Ivan Simić.

„Ako su na pravilan način povezane sa velikim površinama, one mogu hladiti područje i do nekoliko kilometara“, dodaje on.

Smatra da bi trebalo zaustaviti trend stalne izgradnje i popunjavanja svakog dela praznog prostora.

„Plan generalne regulacije Sistema zelenih površina daje dobar pravac, kao i Plan pošumljavanja i ozelenjavanja.

„Ipak, ove odredbe nisu zakonski obavezujuće, već su na nivou preporuke i potrebno ih je podići na viši nivo“, kaže Simić.

Beogradu bi mogao pomoći i mehanizam sunđer grada (sponge city).

Tako bi veliki broj povezanih travnjaka i parkova u gusto izgrađenim zonama u kombinaciji sa zelenim krovovima, na koje je posađena vegetacija „upijao vodu i olakšao gradu da diše“, kaže Iva Čukić.

„Sve bi ovo moglo vrlo lako da se izgradi“, dodaje ona.

Pogledajte i ovaj video: