Više od 36 sati nakon početka agresije Rusije na Ukrajinu, zvanični Beograd saopštio je vlastiti stav – podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali i ne želi da uvodi sankcije Rusiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija najiskrenije žali zbog svega što se događa na istoku Evrope, ali nije direktno odgovorio na pitanje da li osuđuje agresiju Rusije.

„Srbija će se o pitanju sankcija rukovoditi isključivo zaštitom svojih vitalnih i ekonomskih i političkih interesa.

„Zbog iskustva sa sankcijama Zapada s kraja prošlog veka, ali i činjenice da su u Republici Srpskoj i dalje izloženi sankcijama, Srbija smatra da nije njen vitalni interes da uvodi sankcije bilo kojoj državi“, poručio je predsednik Srbije.

Zvaničnici Evropske unije, koja je oštro osudila rusku agresiju i uvela paket sankcija Rusiji, očekivala je od Srbije da se i ranije priključi ovim merama, kao deo usklađivanja spoljne politike u procesu priključenja.

Vučić se zapitao i šta bi se desilo kada bi Srbija preko noći uvela sankcije Rusiji i ponudio je svoj odgovor

„Da uvodimo sankcije onima koji nama nisu uveli sankcije devedesetih, koji sada nisu uveli sankcije Republici Srpskoj, koji su nas 2015. sačuvali u Ujedinjenim nacijama?

„Mi to uradimo i sutra više nema Rezolucije 1244 – nema ničega.“

• Kada sve Srbija nije ušla u Evropsku uniju
• Lukašenko „uzvraća udarac” – šta se krije iza ekonomskih sankcija Srbiji
• Ruske snage ušle u Kijev, do sada poginulo najmanje 25 civila – podaci UN

Navodeći da je umorniji nego ikad u dosadašnjem mandatu, predsednik Srbije rekao je da je bio izložen brojnim, gotovo neskrivenim pritiscima.

„Srbija se nalazi na evropskom putu jer je to njeno opredeljenje, ali neće hrliti u neprijateljstva jer neko od nje to traži.“

Zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost naći će se na Vladi u narednih 48 sati, najavio je Vučić.

Zašto je Beogradu teško da se izjasni?

S jedne strane srpske diplomatske dileme stoji gotovo apsolutna zavisnost zemlje od ruskih energenata i podudaranje stavova Rusije i Srbije o nezavisnosti Kosova.

Rusija se, kao stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, oštro protivila priznavanju nezavisnosti Kosova.

„Trebalo bi jako mnogo državničke hrabrosti da se ide nasuprot većinskom javnom mnjenju u zemlji, ali ja mislim da bi Srbiji to bilo itekako potrebno.

„U srpskom javnom mnjenju dominira emotivni, a vrlo često i iracionalni stav, pre svega zbog bombardovanja 1999. godine“, kaže diplomata Ivo Visković za BBC na srpskom.

S druge strane diplomatske dileme je činjenica da Ukrajina takođe nikada nije priznala nezavisnost Kosova, glasno joj se protiveći.

Na ukrajinskoj strani je i Evropska unija (EU), u čijem bi članstvu Srbija, bar prema zvaničnoj politici, želela da se nađe.

Evropske integracije podrazumevale bi usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU, što su po ovom pitanju već učinile sve zemlje koje su u procesu pridruživanja – uz delimičnu ogradu Bosne i Hercegovine (BiH), gde su dva od tri člana Predsedništva BiH osudila ruski napad.

„Za male zemlje, jedna od teorija spoljne politike je teorija ćutanja koja podrazumeva da postoje situacije u kojima je nekoj zemlji rizično zauzeti bilo kakav stav – pozitivan ili negativan, pa čak i neutralan.

„Najčešće se govori o tome da postoji pretnja unutrašnje destabilizacije podeljenih društava i da se zbog toga bira ovakav stav“, smatra profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović u izjavi za BBC na srpskom.

On kaže da se ovakav stav razlikuje od uobičajenih neutralnih pozicija.

„To nije neutralnost, iako Srbija ima i formalnu odluku o vojnoj neutralnosti, jer bi ona bila svesna i trajna odluka za koju bi se tražila saglasnost u svim situacijama, kao i neka vrsta obećanja.

„To nije nesvrstavanje, već izbegavanje stava.“

Vojna neutralnost Srbije definisana je u Rezoluciji Skupštine Srbije koja je doneta u decembru 2007. godine.

Ipak, Jović dodaje da i politika neizjašnjavanja nosi niz problema.

„Paradoksalno je što je ta politika ostala od prethodnih vlasti, a predsednik Vučić sve kritikuje, dok je zapravo tu politiku prigrlio i promoviše je.

„U dosadašnjim situacijama, vidimo da je Vučić nastojao da izbegne bilo kakav odgovor, posebno tamo gde su dileme Kosovo ili evropske integracije – u ovom slučaju, to bi moglo da bude i direktno korisno za Srbiju.“

Ivo Visković, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj, pitanje opredeljivanja u svetskim krizama ilustrovaće anegdotom iz Hladnog rata, sukoba Istoka i Zapada u drugoj polovini 20. veka koji je vođen gotovo svim sredstvima, osim oružja.

„Kad su zemlje Varšavskog ugovora 1966. godine ušle u Čehoslovačku, bila je jedna šala sa pitanjem šta je to histerija u međunarodnim odnosima – kada Rusi tuku Čehe, a Jugosloveni vrište za njih.

„Mi smo jako dugo bili naviknuti da se izjašnjavamo o svim pitanjima, pa je tek pokojni premijer Zoran Đinđić u nekim situacijama govorio da je došlo vreme da se uopšte ne izjašnjavamo.“

Trupe Varšavskog pakta, istočnoevropskog vojnog bloka predvođenog Sovjetskim savezom, tenkovima su ugušile pokušaj reformi u tadašnjoj komunističkoj Čehoslovačkoj.

Pogledajte video: Kako je Putin dočekan u Beogradu

Krim kao test

Kada je Rusija 2014. godine izvršila aneksiju Krima, poluostrva koje je deo Ukrajine, zvanični Beograd prvi put se našao u sličnoj komplikovanoj poziciji.

Evropska unija, kojoj Srbija zvanično teži da se priključi, uvela je sankcije Rusiji, očekujući od Srbije da im se pridruži u sklopu usaglašavanja spoljne politike.

To se, međutim, nije dogodilo.

Srbija nije glasala ni za usvajanje rezolucija u Ujedinjenim nacijama u kojima se osuđuje aneksija i konstatuje kršenje ljudskih prava na Krimu.

Ipak, Srbija nikad nije priznala Krim kao deo Rusije, opredeljujući se da na ovaj način poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.

Kolika je cena „teorije ćutanja“?

Iako postoji izreka da je „ćutanje zlato“, direktor briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost Dušan Reljić smatra da mu se cena već sad može nazreti.

„Podozrenje na Zapadu prema državama kao što su Mađarska i Srbija, koje imaju autoritarne vlasti i prilično izgrađene odnose sa Putinovim režimom, samo će da raste.

„Ljudi na Zapadu prepoznaju da se štampa bliska vlastima u Srbiji potpuno svrstala uz Putina koji je napao Ukrajinu, a to direktno srozava ugled Srbije“, smatra Reljić.

Zbog svega toga, diplomata Ivo Visković kaže da će odluke biti neophodne.

„Smatram da u ovoj situaciji ipak moramo da se izjasnimo – ne teškim rečima, ali u pitanju je pre svega principijelnost.

„Ne možemo očekivati podršku drugih po pitanju Kosova, ako se sami ne izjasnimo po ovom pitanju“, jasan je Visković.

Dušan Reljić smatra da nijedna vlast u Srbiji, koja namerava da ostane pri tome da je Kosovo u međunarodno-pravnom smislu deo Srbije, ne može da prihvati nasilnu promenu granica bilo gde.

Visković kaže da je zbog toga neophodno da odluke donese Srbija, ali i da Evropska unija pruži jasniju podršku.

„Na kratki rok, ta politika Srbije nije prijatna, ali na dugi rok, potrebno je naći hrabrosti i kod državnog rukovodstva, ali i razuma kod javnog mnjenja da se Srbija opredeli za evropsku budućnost.

„Tu bi Zapad trebalo da ima malo veću širinu u sagledavanju situacije na Balkanu – to jedino u Srbiji može dovesti do preokreta, davanje jasnog vremena članstva u Evropskoj uniji.“

Ukoliko to izostane, Dušan Reljić upozorava da bi jaz, pre svega ekonomski, između članica EU i zemalja koje praktično okružuje samo nastavio da raste i u periodu posle ukrajinske krize.

„Pametna politika Zapada i EU bila bi da sagleda šta može da uradi da bez odlaganja pospeši društveno-ekonomsku integraciju regiona sa Evropskom unijom.

„Kroz bespovratna ulaganja u saobraćajnu, energetsku i ekološku infrastrukturu, region i Srbija bili bi integrisani na Zapad jer trenutno dolazi do udaljavanja, a ne približavanja“, smatra Reljić.

Upozorava da samo neobavešteni mogu da se nadaju da će se u ovoj krizi stvoriti prečice za članstvo Srbije u EU.

• Putinova poruka Srbiji: „Imaćete dovoljno gasa ove zime“
• Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
• Od Miloševića do Lukašenka: U kojoj meri protesti u Belorusiji podsećaju na druge

Da li ćutanje vodi ka novim nesvrstanima?

Kada je 1961. godine u Beogradu održana prva konferencija Pokreta nesvrstanih u tada duboko podeljenom svetu na Istok i Zapad, teorija neutralnosti dobila je sasvim novi oblik i pokušaj praktične primene.

Tadašnja socijalistička Jugoslavija bila je jedna od predvodnica pokreta koji je okupio zemlje koje su se našle između dva bloka.

„Jugoslavija je želela da ima konstruktivnu ulogu, zamišljala je novi svet, imala je veliki broj saveznika i formirala je alternativu blokovima, dok trenutno ne postoji takva mogućnost jer mi nismo u bipolarnom poretku sa čvrstim strukturama.

„Ipak, politika neutralnosti bi mogla da bude dobra osnova da se kaže da nas se ne može tretirati kao da smo članovi EU ili NATO“, smatra zagrebački politikolog Dejan Jović.

Sa njim je saglasan ambasador Visković koji smatra da svetski uslovi u potpunosti onemogućavaju sličnost pozicija tadašnje Jugoslavije i sadašnje Srbije – ma koliko da ta sličnost može delovati privlačno.

„U svetskim razmerama, mi iz vremena unipolarnog sveta ulazimo u multipolarnost i to bi direktno onemogućavalo nesvrstanost.

„U svetu postoji tri ili četiri vatre i tu je teško igrati politiku nesvrstavanja“, zaključuje Visković.

Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?

Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]