Smog, miris čađi i neprozirna bela mrena koja prekriva nebo već godinama nisu redak prizor u gradovima od severa do juga Srbije – zemlje koja u međunarodnim izveštajima o kvalitetu vazduha ima neslavni status crne tačke u Evropi.
Iako vazduh u Šapcu – gradu sa skoro 54.000 stanovnika dve industrijske zone od kojih je severozapadna najveća uz Srbiji – ni prethodnih godina nije bio izuzetak među mestima koji imaju problem sa aerozagađenjem, meštani su ove zime posebno zabrinuti za kvalitet vazduha koji, kako kažu, „ima boju“i miris „nečega kiselog“.
Kvalitet vazduha u gradu je u 2020. godini opao je u odnosu na prethodne dve godine, pokazuju podaci Zavoda za javno zdravlje Šabac u koje je BBC imao uvid.
Jedan od najvećih problema je čađ, čije su dozvoljene koncentracije u 2018. premašene tokom 18 dana, sledeće godine tokom 56, a u 2020. tokom čak 180 dana.
- Batut: Kako se zaštititi od zagađenja vazduha
- Kako pandemija može spasiti životnu sredinu
- Reke plastike, divlje deponije, smrdljivi vazduh: Tako je počela 2021.
Zašto je vazduh u Šapcu zagađen?
U proteklih šest godina, Šabac je doživeo veliki privredni razvoj – broj kompanija u gradu je između 2013. i 2020. porastao sa 796 na 1.100 – gde se ubraja i nekoliko novih fabrika – što je gradu donelo više od deset hiljada novih radnih mesta.
Samo u 2019. godini otvoreno je 14 novih fabrika.
Pored toga, nekoliko fabrika je otvorilo nove pogone, među kojima je i najveći proizvođača keramičkih pločica u Srbiji – Zorka Keramika.
Industrijska zona u gradu formirana je posle Prvog svetskog rata, tada na nekoliko kilometara od grada.
U međuvremenu, grad se proširio, pa se, danas zvanično najveća industrijska zona u Srbiji, vremenom ušuškala među stambena naselja.
Tako je industrijska četvrt koja hrani grad postala „problem za Šabac“, smatraju iz lokalnog ogranka ekološke organizacije Eko straža.
„Smatramo da gradski Zavod treba da izmeni mrežu mernih stanica, jer se stanice nalaze u zavučenim mestima u gradu i ne registruju zagađenje na najbolji mogući način“, ističe Dejan Pavlović iz nevladine organizacije Evropski ekološki centar.
Šapčanke, koje su sredinom februara održale protest zbog aerozagađenja, glavnog krivca za ovakvu situaciju vide u fabrici veštačkih đubriva Eliksir Zorka, jedne od najvećih u gradu.
Oči im posebno bode fabrički dimnjak iz kojeg, kako tvrde, „svakodnevno kulja veliki dim“.
Iz fabrike Eliksir Zorka, međutim, ističu da nije bilo prekoračenja emisija štetnih materija na godišnjem nivou, sa izuzetkom „retkih i kratkotrajnih“ dnevnih prekoračenja.
Kažu i da „nisu prekoračili“ ni propisani obim proizvodnje.
Nadležna inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine nije odgovorila na pitanja BBC-ja o rezultatima nadzora nad radom ove kompanije.
- Zagađenje vazduha usporava razvoj pluća kod dece
- „Najviše se plašim države“ – meštani sela u okolini Bora ostaju bez vode, dok im kuće pucaju
- Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno
„Mama, smrdiš na naftu“
Pravnica Ljubica Stanković iz Šapca ove zime je „prvi put u životu“ organizovala protestni skup, kada je pozvala sugrađanke okupljene u Fejsbuk grupi Mame Šapčanke da izađu na ulicu i pobune se zbog zagađenja vazduha.
„Plašim se da otvorim prozor – smrdi na nešto kiselo i vidi se, a svi znaju da vazduh ne treba da bude takav“, kaže Ljubica za BBC na srpskom.
Njen suprug, koji ima problema sa astmom, ima „sve češće“ teškoće sa disanjem, a i Ljubica „povremeno kašlje“ kada boravi napolju, iako nema zdravstvenih problema.
Da na protest pozove i druge mame iz Šapca nagnala ju je, kako kaže, rečenica njenog deteta koje joj je, kada je ušla u kuću, reklo: „Mama, smrdiš na naftu“.
„Shvatila sam da mi je svega dosta i da je trenutak da se nešto preduzme“, objašnjava Ljubica.
Njene brige deli i sugrađanka Ivana Gajić-Nikolov, menadžerka u IT industriji, koja od nedavno ima bebu.
Ona je posle porođaja kupila prečišćivač vazduha, da „beba ne bi udisala otrove“.
„Lampica na prečišćivaču me ove zime često alarmira da je vazduh u sobi loš“, objašnjava Ivana.
Mame Šapčanke tvrde da je fabrika Eliksir Zorka glavni krivac za zagađenje i traže od kompanije da ugradi dodatne filtere za prečišćavanje otpadnih gasova koji nastaju u proizvodnom procesu.
Kako rade kućni prečišćivači vazduha
Šta kažu iz fabrike?
Iako u merenjima koja akreditovane laboratorije vrše dvaput godišnje nije bilo prekoračenja emisije štetnih materija u vazduh, iz Eliksira ističu da su već i sami prepoznali potrebu za dodatnim filterima.
Dnevna merenja koje sami vrše pokazala su da ima odstupanja na dnevnom nivou, koja su „retka i kratkotrajna“, navodi se u pisanom odgovoru na pitanja BBC-ja.
„U toku je izrada dva skrubera-filtera velikog kapaciteta za ispiranje i prečišćavanje gasova“.
Ovi filteri se „koriste za pranje gasova, čime se smanjuje koncentracija amonijaka, fluorovofonika, hlorovodonika i praškastih materija,“ pre ispuštanja u vazduh kroz fabrički dimnjak, objašnjavaju iz Eliksira.
Fabrika već ima sedam ugrađenih skruber-filtera za prečišćavanje vazduha, kao i šest vrećastih filtera koji „zadržavaju praškaste materije“.
Pored toga, Eliksir primenjuje dodatnu tehnologiju u kojoj se gas ciklon koristi za uklanjanje praškastih materija.
Ističu da propisani obim proizvodnje od maksimalnih 300.000 tona nisu prekoračili nijednom tokom protekle tri godine, od kada se građani žale na pojačano zagađenje u gradu.
Kakav vazduh dišu građani Šapca?
Kvalitet vazduha u Šapcu je tokom protekle tri godine osetno pogoršan, a naročito prošle – 2020. godine, pokazuju podaci koje je gradski Zavod za javno zdravlje Šabac dostavio na upit BBC-ja.
Jedan od najvećih problema je čađ – mešavina pepela, gara, prašine i drugih čestica koje se oslobađaju u procesu sagorevanja.
U poslednje tri godine, koncentracija čađi u vazduhu se primetno povećala, a 2020. godine u skoro polovini kalendarske godine.
Ove godine, koncetracija čađi u vazduhu u januaru je bila prekoračena „u proseku oko 15 dana u mesecu“, kažu iz Zavoda.
U poslednje tri godine, od kada su građani počeli da se samoorganizuju zbog zagađenja, povećala se i količina PM2.5 i PM10 čestica u gradskom vazduhu.
Dok za ove čestice u 2018. nisu bila zabeležena dnevna prekoračenja, u 2019. su PM10 prekoračene tokom sedam dana, u 2020. godini čak 29 dana, a od početka 2021. u osam dana.
Šta su PM10 i PM2.5 čestice?
U pitanju su takozvane lebdeće čestice ili, kako se to često naziva – „sitna prašina“.
Suspendovane čestice mogu biti prirodnog i antropogenog porekla.
Antropogene nastaju kao posledica nekompletnog sagorevanja fosilnih goriva.
Pre svega je reč o kućnim i individualnim ložištima gde se sagorevaju čvrsta goriva poput uglja i drva, ali i dizel motorima.
PM 10 znači da su to čestice manje od 10 mikrometara u aerodinamičnom promeru.
PM 2.5 znači da su manje od 2.5 mikrometara – što su čestice sitnije, to su opasnije jer dublje prodiru u organizam prilikom udisaja.
Prema direktivama EU, da bi se vazduh smatrao čistim, koncentracija PM 10 čestica ne treba da bude veća od 40 mikrograma po metru kubnom, a prekoračenja ne smeju biti duža od 35 dana godišnje.
Lokalne ekološke aktiviste zabrinjavaju i prekoračenja emisija fluorovodonika – jedinjenja koje se oslobađa u procesu proizvodnje veštačkih đubriva.
Merenje koncentracije ovog jedinjenja redovno se vrši na dva merna mesta u gradu, kažu iz Zavoda za javno zdravlje Šabac i u 2019. godini su zabeležena tri dana prekoračenja, a u 2020. samo jedan dan.
Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje
Gradska uprava je 2019. godine angažovala Institut za zaštitu na radu iz Novog Sada da izvrši nezavisno merenje kvaliteta vazduha u industrijskoj zoni.
U ovim izveštajima u koje je BBC imao uvid, registrovana su prekoračenja vrednosti amonijaka, ali i suspendovanih PM2.5 i PM10 čestica tokom osam dana merenja.
Izveštaj o godišnjem nezavisnom merenju, koje traje od februara 2020. godine, još nisu objavljeni.
Iz Eko straže dodaju da je su problemi mnogo veći zimi.
„Još jedan veliki problem su individualna ložišta, jer se ljudi masovno greju na drva, ali i na nedozvoljene vrste goriva, kao što su stare automobilske gume, rabljena ulja i slično“, navodi Milan Petrović iz Eko straže.
Iz Evropskog centra za ekologiju dodaju da se to najviše oseća u gradskom jezgru, „gde se nalazi najveći broj individualnih ložišta“.
„Procene su da je u Šapcu na gas moguće priključiti oko 10.000 domaćinstava, a trenutno je priključeno samo 3.000, pa bi trebalo podstaći građane da polako odustaju od grejanja na individualna ložišta“, zaključuje Dejan Pavlovićć.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
