Sličnog imena, sličnih funkcija, u sličnim uslovima – Zajedničko veće opština (ZVO), koje okuplja opštine gde žive Srbi na istoku Hrvatske, jedan je od modela kako bi mogla da izgleda Zajednica srpskih opština na Kosovu.

Ovo telo nastalo je nakon završetka ratnih sukoba u Istočnoj Slavoniji i upisano je u Erdutski sporazum, dokument kojim je potvrđena mirna reintegracija područja koja su kontrolisali Srbi pod vlast Zagreba.

Gotovo 23 godine nakon što su stavljeni potpisi na ovaj sporazum, još se traži najbolja reč da opiše Veće.

„ZVO ne može da bude udruženje građana koje prema hrvatskom zakonu mogu da formiraju bilo koje tri osobe – ono je formirano na bazi međunarodnog dokumenta kakav je Erdutski sporazum i odluke Vlade Republike Hrvatske.

Nismo ni teritorijalna jedinica.

Mi smo nešto između – i zbog toga tražimo da se taj status precizira“, kaže za BBC na srpskom predsednik ZVO-a Srđan Jeremić.

Šta je Zajedničko veće opština

• Telo koje štiti interese srpske zajednice u dve hrvatske županije: Osiječko-baranjske i Vukovarsko-sremske.
• Formiranje predviđeno članom 12 Erdutskog sporazuma, potpisanog 12. novembra 1995. godine, kojim je dogovorena mirna reintegracija Istočne Slavonije u sastav Hrvatske.
• Temelji se na Pismu Vlade Hrvatske Savetu bezbednosti UN od 13. januara 1997. godine i odluke Vlade Hrvatske od 15. oktobra 1997. godine.
• Čine je predstavnici devet opština: Vukovar, Beli Manastir, Borovo, Erdut, Jagodnjak, Markušica, Negoslavci, Šodolovci, Trpinja.
• Osnovne nadležnosti su joj u sferi sprovođenja prosvetne i kulturne autonomije i štićenja prava srpske zajednice.
• Skupština u ovom sazivu ima 28 članova – predstavnika opština, a funkcionisanje je uređeno Statutom ZVO.
• Na čelu je predsednik – Srđan Jeremić.

Od razgovora do „moljakanja“

Više od dve decenije od osnivanja, kada svodi račune šta je ZVO do sada uspela, njen aktuelni predsednik kaže da su očekivanja prilično ispunjena – u meri u kojoj su to okolnosti dozvolile.

„Pripadnici srpske zajednice sigurno nisu zamišljali ZVO na ovakav način, ali to možda jesu pripadnici većinskog naroda.

ZVO-u je svim dokumentima dato mnogo zaduženja i ovlašćenja, ali nisu dati mehanizmi i instrumenti da to sporvede.“

Zato na raspolaganju imaju instrumente od razgovora do, kako kaže, „moljakanja“.

Često nije ispunjeno i ono što je formalno navedeno u osnivačkim aktima Veća.

„Od 1. avgusta prošle godine, nisam se susreo sa predsednicom Hrvatske nijednom na moj zahtev, iako sam ga tri puta podnosio.

Sastao sam se jednom na njen zahtev i poziv – pred posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, mada u pismu Vlade Hrvatske Savetu bezbednosti stoji da će sastanci sa predsednikom Hrvatske ili šefom kabineta predsednika biti najmanje jednom u četiri meseca.

Ima li ćirilice u Vukovaru

Život na granici ne čeka političke odluke

Piter Galbrajt, nekadašnji američki ambasador u Zagrebu i pregovarač Erdutskog sporazuma

„Verujem da je ideja o Zajedničkom veću opština došla s naše strane, i da je bila čak i deo početnih principa pregovora. Hrvati su s tim morali da se saglase. Ustav Hrvatske dozvoljavao je ograničeni poseban status za opštine gde Hrvati nisu u većini i to smo iskoristili da bi hrvatska vlast ovo prihvatila.“

Ceo intervju sa Piterom Galbrajtom o „Oluji“, Erdutskom sporazumu, promenama granica na Balkanu pročitajte ovde.

Ipak, čak ni sada, kada stabilnost hrvatske vlade gotovo u potpunosti zavisi od glasa srpskog poslanika u Saboru, nema snažnijih inicijativa da se ove stvari promene, a Veće dobije jasniji status.

Većem dominira Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) Vojislava Stanimirovića i Milorada Pupovca, manjinska partija koja je bila deo gotovo svih vladajućih koalicija u Hrvatskoj u poslednje dve decenije – bez obzira da li je na vlasti bio HDZ ili SDP.

Jeremić objašnjava da, uprkos snažnoj poziciji srpskog poslanika u parlamentu, ovo nije trenutak za pokretanje krupnih pitanja, u atmosferi kada u Hrvatskoj buja nacionalizam i Srbi se smatraju za glavne krivce u državi.

„Nijedna srpska institucija, nijedno udruženje građana, danas ne može bez politike.

Politika je tu kod određivanja novca za kulturu, kod određivanja finansija za medije, donošenja odluka o pravima nacionalnih manjina.

Sve diktira politika“, zaključuje Jeremić.

Od škole do televizije

U svom radu, ZVO se najviše oslanja na institucije hrvatske države – pomaže opštinama da ostvare što više svojih planova novcem iz Zagreba.

„Opštine su dobile pomoć od državnih organa u segmentu komunalne infrastrukture – za izgradnju puteva, staza, javne rasvete, svega što čini kvalitet života boljim“, kaže Jeremić.

Sredstva Veću stižu i za zaštitu kulturne autonomije, a predsednik kaže da je – relativno zadovoljan.

„Organizujemo veći broj manifestacija – smotre foklora, radimo na registru nematerijalne kulturne baštine, ulažemo u Srpski kulturni centar, opremanje biblioteke, šaljemo profesore i nastavnike koji predaju na srpskom jeziku na usavršavanje, organizujemo prvu letnju školu kaligrafije.“

Saradnja postoji i sa institucijama Srbije – pre svega pokrajinskim sekretarijatima vojvođanske vlade.

Na taj način, finansira se nabavka udžbenika, školskog pribora – a sve da se ne bi smanjivao broj učenika koji u školu idu na srpskom jeziku.

Kao posebno važan segment delovanja, Jeremić ističe izdavanje novina „Izvor“ i televizijsku produkciju emisije „Hronika Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema“ koja se emituje na Javnim servisima Srbije, Vojvodine i Republike Srpske, dok se u Hrvatskoj ne može videti na „malim ekranima“.

Osim brige za očuvanje kulturne i prosvetne autonomije, veoma važan zadatak ZVO-a je i informisanje i izdavačka delatnost na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

„Menjanje granica na Balkanu – put u beskrajne ratove“

Nove boje za novi život „Borova“

Marjan Pavliček, zamenik gradonačelnika Vukovara

„Mi predstavljamo sve građane grada Vukovara, bez obzira na nacionalnost i nastojimo imati korektan odnos sa svim sugrađanima. Sa ZVO nije bilo većih sastanaka, poslednji put smo razgovarali pre dva-tri meseca. Oni su osnovani s državnog nivoa, lokalni nivo tu nije ni pitan.“

ZVO kao model za ZSO

Da bi se iz tog iskustva nešto naučilo, 10. aprila 2018. godine u Zagrebu su se sa jedne strane stola našli Srbi iz Hrvatske, a sa druge Srbi sa Kosova, koje je predvodio potpredsednik Vlade Kosova Dalibor Jevtić.

„Prvi je savet da se za sve ingerencije za koje se budu izborili, obavezno izbore i za mehanizme i instrumente pomoću kojih će ih sprovesti u delo.

Same ingerencije bez mehanizama ostaće samo mrtvo slovo na papiru“, kaže Jeremić, koji je i sam učestvovao na ovom sastanku.

Sagovornicima sa Kosova objašnjeno je i hrvatsko iskustvo sa budžetom, jer bez finansija je teško zamisliti funkcionisanje ovakve institucije.

„Budžet mora da se precizira – u evrima, u procentima budžeta Kosova ili na neki treći način.

U suprotnom ćete biti svedeni na milostinju ili na ono što uspete da ispregovarate sa tadašnjom vladom.“

Jeremić dodaje i da je važno da garant sporazuma kojim se osniva ZSO bude Srbija.

„Sve ono što ne bude stavljeno na papir, biće zaboravljeno, neće se tretirati ni sprovoditi“, zaključuje Jeremić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]