U svetu je sve popularnije da kompanije odustaju od ideje imaju kancelarije, ali postavlja se pitanje da li je to dobro ili loše za zaposlene?
„Ako radite na ovaj način, imate pristup talentovanim radnicima, a pritom i dobre poslovne prilike“, kaže Kejt Haston.
Ona predvodi razvojni tim Automatika, velike multinacionalne kompanije u kojoj svako od 930 zaposlenih radi od kuće, odnosno na daljinu. Ova firma nema kancelarije.
„To je deo naše kulture, toliko da više niko ni ne pominje kancelarije“, kaže Haston za BBC.
„Svi volimo slobodu, putujemo kako bi se sastali i, istovremeno, uživamo u avanturama“.
- Šta sve trpe tekstilne radnice u Srbiji da bi zadržale posao
- Kako da se iskobeljate kad ste zatrpani mejlovima
Štednja
Njen poslodavac spada u malobrojnu, ali rastuću grupu kompanija koje ukidaju kancelarije.
Brža internet veza, poruke i video aplikacije, veća upotreba softvera za nadgledanje – sve to dozvoljva kompanijama da se odluče na ovakav potez.
Tako angažuju ljude iz različitim mesta, a oni rade od kuće ili iz obližnjih lokacije.
Kompanija Automatik ima zaposlene u 70 zemalja, a plaća im avionske karte i smeštaj kada organizuje zajedničke sastanke tokom godine.
Takođe, kompanije zaposlenima kupuje i opremu potrebnu za opremanje domova kako bi lakše obavljali posao. A ako ne rade od kuće, već iz kafića, Automatik im pokriva troškove za piće.
A svi ovi troškovi i dalje su manji nego da imaju kancelariju.
„Naravno da i u ovoj varijanti postoje troškovi. Ali ne plaćate iznajmljivanje prostorija što je veliki trošak pogotovo u gradovima kao što su London, San Francisko ili Njujork“, kaže Kejt.
„Ipak, mi cenimo vreme koje provodimo zajedno i zato redovno organizujemo susrete. Na nivou cele kompanije to se dešava jednom godišnje. Na lokalnom nivou sastajemo se još po dva puta u toku godine“.
„Trošimo novac na avionske karte. Moja ekipa se ranije ove godine sastala na Tajlandu“.
Sve češća pojava
Ovakva vrsta rada angažovanja zaposlenih je sve češća.
Više od 1,5 miliona ljudi u Velikoj Britaniji rade na pomenuti način. Pre 10 godina ta brojka bila je 884.000, pokazuju podaci Kancelarije za nacionalnu statistiku o radnoj snazi.
Sada neke kompanije potpuno odbacuju ideju da im je uopšte potrebno centralno sedište, pa i lokalne kancelarije.
„To je definitivno sve češća pojava. Utiče na smanjenje troškova i privlačna je za startapove“, kaže Ilke Inčeoglu, profesorka sa Egzeter univerziteta.
„Iz ugla zaposlenih je mnogo lakše, ne moraju da putuje na posao“.
Ipak, ovaj model ima o određene mane.
„Nekim ljudima je teško da razgraniče posao i privatni život. Ako stalno radite od kuće, gde prestaje takav život? Važno je da postoje granice“, navodi Inčeoglu.
Postoje i drugi rizici.
Humanitarna organizacija Majnd koja se bavi mentalnim zdravljem saopštila je da ljudi koji rade od kuće imaju veće šanse da se osete usamljeno i izolovano.
Džes Sim je radila za kompaniju u kojoj su svi, osim nje, dolazili u kancelariju.
Sada je frilenser i trenutno radi za kompanije The Doers i kaže da joj lakše kada su svi raštrkani.
„Kada su svi na jednom mestu, a vi negde drugde, gledate na koleginice i kolege kao kroz prozor. Dešavaju se stvari, a vi niste uključeni“, navodi ona.
„Nekad kolege i zaborave na vas, jer niste tu. Morate da ih podsećate“.
„Sad smo svi u istoj poziciji, radimo od kuće. I svi smo svesniji kako se ostali osećaju“.
Dobra komunikacija
Kejt Hjuston veruje da je rad od kuće dobar za komunikaciju.
„Kad ste u istoj kancelariji, pomislite – svaki dan ručamo zajedno, međusobno se podržavamo i prava smo ekipa. Ali to ne mora uvek da bude tako“.
„Ovako, kada mi je ekipa raštrkana širom sveta, mnogo više razmišljamo o tome kako da bolje komuniciramo. Neke stvari se jasnije vide“, zaključila je Haston.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.