Zaštita prirode i Srbija: Hoće li gradnja turističko-vizitorskog centra na Uvcu zaustaviti let beloglavog supa

Kada je Opština Nova Varoš saopštila da planira izgradnju turističko-vizitorskog centra pokraj reke Uvac na jugozapadu Srbije, aktivisti i stručnjaci su se zabrinuli da bi to moglo da ugrozi opstanak ptice sa grbova srednjovekovnih srpskih dinastija i simbola ovog kraja – beloglavog supa.

Prema idejnom projektu, centar Rastoke-Uvac činiće višespratni glavni objekat i suvenirnica ukupne površine više od 500 kvadratnih metara kvadratnih.

„Lokacija je izabrana, pre svega, jer je nadomak rezervata, u svojini je Opštine Nova Varoš, a izvan zona zaštite prirode, kao i izvan zona sanitarne zaštite voda, a shodno Prostornom planu Opštine Nova Varoš, koji je na snazi od 2012″, navodi Boban Vasiljević iz opštine Nova Varoš, u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Međutim, mesto izgradnje objekta, kako tvrde aktivisti lokalne grupe „Studenac“, nalazi se na nešto više od 300 metara vazdušnom linijom od hranilišta beloglavog supa, strogo zaštićene vrste lešinara koja se hrani uginulom stokom.

• Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude
• Koje su ugrožene i ranjive životinjske vrste u Srbiji i kako ih zaštititi
• Hrabri let orlova od Srbije do Afrike – kako su Vid i Ognjenka raširili krila

Aktivisti i stručnjaci tvrde da bi veći broj posetilaca i motornih vozila, kao i buka iz objekta, mogli direktno da utiču na opstanak beloglavog supa.

„To bi ih uznemirilo i sigurno bi bilo pogubno po njih i tu populaciju“, kaže Aleksandra Popović iz neformalne grupe građana „Studenac“ iz Nove Varoši, za BBC na srpskom.

Doktor bioloških nauka Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica kaže da se na ovom mestu izbaci oko 350 tona uginule stoke godišnje, što ga čini najvećim hranilištem u Evropi.

„Podiže se kafana u cilju sticanja profita pošto veliki broj turista dolazi, a veliko okupljanje ljudi u blizini hranilišta, koje nije ograđeno, plaši ptice“, govori biolog za BBC na srpskom.

BBC novinari su ovim povodom kontaktirali Ministarstvo zaštite životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije, ali do objavljivanja teksta odgovori nisu stigli.

Šta se gradi na Uvcu?

Na skoro kilometar udaljenosti od Sjeničkog (Ušačkog) jezera, u blizini brane Rastoke, Opština Nova Varoš planira izgradnju turističko-vizitorskog centra na parceli površine oko 2.200 kvadratnih metara.

Projekat izgradnje „modernog i funkcionalnog centra za posetioce“, pokrenut je usled porasta „interesovanja i broja gostiju tokom turističke sezone“, ali i nedostatka „turističke infrastrukture“, poput parkinga, pešačkih staza i toaleta, kaže Boban Vasiljević iz lokalne samouprave Nove Varoši.

U glavnom objektu, koji se sastoji od prizemlja, sprata i potkrovlja, nalaziće se restoran sa kuhinjom, kancelarijski prostori, tehničke prostorije, multimedijalna sala, kao i vidikovac, odnosno terasa.

Prema dokumentima u koje je BBC novinar imao uvid „predračunska vrednost predviđenih radova bez poreza na dodatu vrednost (PDV)“ na ovom objektu iznosi 83.915.590,25 dinara (više od 700.000 evra).

Boban Vasiljević, rukovodilac odeljenja za prostorno planiranje, stambene poslove, urbanizam i građevinarstvo Opštine Nova Varoš, kaže da je realizacija projekta „u fazi pripreme za budžetiranje, odnosno apliciranje za donatorska sredstva“.

Erna Paljevac, aktivistkinja lokalne organizacije „Studenac“, kaže da ideja o izgradnji ovog objekta postoji već nekoliko godina, ali da je tek krajem 2022. opština objavila poziv investitorima za „uglaganje i zakup prostorija“ budućeg vizitorskog centra.

Dodaje da je ranija „sugestija Specijalnog rezervata prirode Uvac“ bila da se na tom prostoru sagrade „sanitarne prostorije“ jer taj deo posećuje veliki broj ljudi, te prostor „vapi za toaletima, klupama, možda čak i nekim manjim objektom sa osveženjem“.

„Ali kada se uporedi gabarit ovog centra može da se zaključi da nije suština da se radi promocija turizma, već da se izgradi, uzme u zakup i da se vidi šta će budućnost da donese“, govori Paljevac za BBC na srpskom.

Hranilište i otpadne vode

Za aktiviste i stručnjake glavni problem predstavlja što se vizitorski centar gradi u neposrednoj blizini hranilišta, ali i glavnog okupljališta beloglavih supova u Srbiji – Manastirine.

„Rezervat mora prvo da bude obrazovno mesto gde će dolaziti ekskurzije, a ne nekakav turbo-turizam gde se planira i muzika i bog zna šta“, govori biolog Saša Marinković, koji decenijama istražuje i prati beloglave supove na jugozapadu Srbije.

Gradnja ovakvog objekta u blizini hranilišta za njega je problematična i sa higijenskog aspekta jer postoji mogućnost širenja zaraze.

„Postoje više vektora, između ostalog i psi i mušice, koji potencijalno mogu da prenose zarazu, a pošto je vizitorski centar planiran ispod hranilišta, mogućnost širenja je lakša“, objašnjava Marinković.

Zato su, dodaje, prilikom odabira mesta za hranilište sredinom 1990-ih morali da poštuju brojne standarde, poput bezbedne „udaljenosti od objekata ljudske aktivnosti“.

„To je jedino hranilište koje drži beloglave supove, a ako se pojavi neka zaraza, pa se zatvori – u velikom smo problemu.

„Dovoljno je da jedne zime ne bude hranjenja i odmah će opasti populacija i vratiće se na ono što je bilo početkom 1990-ih, kada su bili pred izumiranjem“, ističe biolog.

Zbog izgradnje turističko-vizitorskog centra na Uvcu, Marinković je podneo i prijavu veterinarskoj inspekciji pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u čiji su sadržaj BBC novinari imali uvid.

„Imajući u vidu da je u blizini lokacije svakako prisutan veliki broj gostiju – 750 metara dalje, pretpostavljam da nisu registrovana štetna dejstva na populaciju orlova, o čemu podatke mogu dati u rezervatu“, navodi Boban Vasiljević, rukovodilac odeljenja za prostorno planiranje u Opštini Nova Varoš.

• Zašto su vode Srbije zagađene i kako da ih zaštitimo
• Pomor riba u vodama Srbije: Različiti uzorci, posledice iste
• Zašto pored reka i jezera u Srbiji ima mnogo smeća i ko to čisti

Aktivistkinje „Studenca“ brine i to što će se vizitorski centar graditi nedaleko od Sjeničkog jezera, čime bi potencijalno ova akumulacija i drugi vodotokovi mogli da budu ugroženi.

U nekoliko navrata su se, kažu, obraćali opštini, kao i Ministarstvu zdravlja, ne bi li saznali u kojoj zoni sanitarne zaštite se nalazi parcela gde se planira izgradnja.

Osim u lokalnom Javno-komunalnom preduzeću, gde su ih pozvali da pogledaju obimni elaborat na ovu temu, odgovori su, kažu, uglavnom bili – „nemamo taj dokument“.

„Postoji grafički prikaz u prostornom planu opštine Nova Varoš gde se vidi cela opština sa zonama zaštite prirode i sanitarne zaštite, ali je teško za tumačenje jer je legenda zamrljana i ne može da se pročita“, tvrdi Erna Paljevac.

Rukovodilac odeljenja za prostorno planiranje Opštine Nove Varoši Boban Vasiljević kaže da se lokacija nalazi „izvan zone sanitarne zaštite voda“.

Navodi i da je „projektovanim rešenjem predviđeno da se fekalne i otpadne vode, posle separisanja, dovode do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda“.

„Od prečistača, trasa cevovoda vodi do postojećeg kanala u koji će se ispuštati izbistrena voda“, objašnjava on.

Što se „čvrstog otpada“ tiče, dodaje da će „način njegovog prikupljanja“ biti definisan ugovorom između „budućeg korisnika i javnog preduzeća“, koje odvozi smeće.

Marinković podseća da je problem sa otpadnim vodama i mokrim čvorom postojao i na vizitorskom centru „Kokin Brod“ koji je pre više od 10 godina izgrađen pokraj Zlatarskog jezera, takođe na Uvcu.

Ovaj objekat trenutno ne radi, tvrde aktivisti i biolog.

Na čijem će se zemljištu graditi objekat i zašto nema studije o proceni uticaja na životnu sredinu?

Turističko-vizitorski centar gradi se, kako kažu iz opštine Nova Varoš, i „izvan zona zaštite prirode, na njihovoj svojini“.

Međutim, biolog Saša Marinković kaže da je predlog o proširenju SRP Uvac, koji bi zahvatio i teren gde se planira izgradnja objekta, predat nadležnima, čime je on „praktično i sada zaštićen“.

„Zato mislim da se žuri sa tim projektom, da se sve dovede pred svršen čin, računajući da država izgrađeni objekat neće srušiti“, smatra biolog.

Dodaje da je investitor bio u obavezi da uradi i procenu uticaja na životnu sredinu, što se nije dogodilo.

Opština Nova Varoš je oktobra prošle godine izdala rešenje, koje su aktivisti grupe „Studenac“ prosledili BBC novinarima na uvid, kojom se utvrđuje da za izgradnju vizitorskog centra „nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu“.

U obrazloženju se navodi da „Studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu nije potrebna“ jer „ne predstavlja značajnog zagađivača životne sredine“, uzevši u obzir „namenu, kapacitet i lokaciju objekta“.

Boban Vasiljević iz lokalne samouprave Nova Varoš, ne precizirajući o kojim institucijama se radi, kaže da je „u komunikaciji sa nadležnim organima ishodovano rešenje da nije bila neophodna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu“.

Dodaje da je „planirano da Opština Nova Varoš i Rezervat Uvac budu partneri u ovom projektu, kako bi se uspešno realizovao“.

BBC novinari su pokušali da potvrde ove informacije i kod Miljke Dučić, direktorke SRP „Uvac“, ali nam je u kratkom telefonskom razgovoru rekla da je na godišnjem odmoru i da ne može trenutno da govori.

Specijalni rezervat prirode „Uvac“ je prirodno dobro od izuzetnog značaja, prve kategorije, i odlukom države stavljen je pod zaštitu 1995. godine.

Njime već skoro 20 godina upravlja istoimeno preduzeće.

Uredbom Vlade Srbije iz aprila 2021, njegova površina iznosi 11.746 hektara i prostire se na teritoriji opština Nova Varoš, Sjenica i Priboj, navodi se u dokumentu „Plan upravljanja Specijalnim rezervatom prirode ‘Uvac’, 2023-2032. godine“.

Deo rezervata čine i tri veštačka jezera na reci Uvac – Sjeničko (Uvačko), Zlatarsko i Radoinjsko, koje snabdeva vodu opštinu Priboj na zapadu Srbije.

‘Višestruko značajna ptica’

Beloglavi sup je vrsta krupnog lešinara koji naseljava jugozapadnu i zapadnu Srbiju, odnosno klisure i kanjone reka Uvac, Mileševka i Trešnjice.

U Srbiji pripada kategoriji strogo zaštićenih vrsta.

Marinković kaže da je 1992. u Srbiji bio pred izumiranjem jer je ostalo svega desetak parova.

Današnje procene su da postoji oko 260 parova, od kojih je oko 180 na Uvcu, dodaje.

Biolog tvrdi da je porast populacije beloglavih supova usledio zahvaljujući osnivanju rezervata „Uvac“ 1995. i primenom programa mera zaštita „na osnovu njegovog magistarskog rada“, koji je dao dobre rezultate.

Kaže i da sada tamo živi najveća populacija ovih ptica u Evropi.

„Rezervat ‘Uvac’ je jedan od retkih rezervata koji je osnovan da bi sačuvao vrstu.

„Obično se proglašavaju zaštićena područja zbog turizma i sticanja profita, o čemu svedoče nacionalni parkovi koji su devastirani“, objašnjava biolog.

Značaj beloglavog supa je višestruk – od nacionalnog i kulturološkog, preko obrazovnog, do ekonomskog.

„U Španiji koriste supove u reciklaži stočnog otpada i super bi bilo kada bi i kod nas krenuli da ih koriste umesto spalionica koje koštaju mnogo, a štetni ostaci idu u reke ili vazduh“, dodaje Marinković.

Pored toga, beloglavi sup ima i sanitarnu ulogu – pošto su „prirodni čistači“, kao i estetsku.

„Ima prelep let, simbol je zaštite prirode i atribut lokalnim zajednicama, razvija se ekološki turizam i donosi prihode“, dodaje.

• Biljni i životinjski svet skriven u močvarama Srbije
• Specijalni rezervati, parkovi i priroda – koliko je Srbija zelena
• Savet za borbu protiv korupcije traži da se poništi privatizacija Instituta „Jaroslav Černi“

Reakcija meštana i alternativna rešenja

Iako se stručnjaci i lokalni aktivisti protive izgradnji turističko-vizitorskog centra, opštinske vlasti tvrde da u Novoj Varoši mnogi građani podržavaju ovu ideju.

„Koliko mi je poznato, zahtevi građana su upravo usmereni u pravcu rešavanja problema divljeg turističkog punkta na obali Uvca koji godinama funkcioniše bez ikakvih uslova“, navodi Boban Vasiljević.

Erna Paljevac iz „Studenca“ kaže da su Novovarošani „ili zabrinuti, ili ne razumeju opravdanost zabrinutosti“.

„Ono što mi kao udruženje hoćemo da kažemo da smo mi definitivno za gradnju i proširenje turističke ponude, izgradnju novih smeštajnih kapaciteta, restorana, ali da to bude u skladu sa zakonom“, dodaje.

Biolog Saša Marinković predlaže drugu lokaciju – obližnji kamenolom.

„Blizu je samog mesta gde se ukrcavaju turisti iznad brane, zaklonjen je, ne kvari ambijent, a ima prostora, ali bi za to trebalo i vodoprivredna preduzeća da daju mišljenje jer je to pitka voda“, dodaje.

Nova lokacija je potencijalno rešenje i za Ernu Paljevac – van zona zaštite i van rezervata.

„Ako se već gradi na toj parceli, onda objekat treba da bude manjeg gabarita, u planinskom stilu, uz parking za bicikle i pešačke ture, da se motiviše, afirmiše i promoviše održivi, ekološki turizam“, zaključuje ona.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]