Štikle do neba, bujna kosa i upečatljiv scenski nastup nisu dovoljni sami za sebe.

„Treba vam mnogo vremena da postanete diva“, izjavila je jednom prilikom Dajana Ros.

„Morate da radite na tome.“

Ali nije najjasnije na šta misli kad kaže „diva“.

Da li govori o statusu legende, koja je prodavala ploče u 100 miliona primeraka?

Ili govori o vlastitim slavnim sklonostima temperamentnim ispadima i ekstravagantnim prohtevima?

Širinu definicije „dive“ istražuje izložba DIVA, upravo otvorena u V&A, u Londonu.

„Izložba će pokazati da postoje mnoge definicije i tumačenja dive“, kaže Kejt Bejli, glavna kustoskinja za BBC kulturu.

Ali tu neće biti tabloidnih osuda Maraje Keri zato što je navodno zahtevala mačiće i konfete za paradu paljenja božićnih ukrasa ili Dženifer Lopez zato što je od britanske muzičke emisije Top of d Pops tražila da preuredi njenu svlačionicu.

„Na našoj izložbi, mi je predstavljamo u pozitivnom svetlu“, kaže ona.

Tina Tarner, crtež — Crtež legendarne „plamene haljine“ za Tinu Tarner iz pera Boba Mekija, 1977. godine i isti kreator je obukao Šer

DIVA odaje poštu „spektaklu i glamuru, perju i raskoši“, kaže Bejli, dok kostimi zauzimaju centralno mesto.

Glavna zvezda je otvorena „plamena haljina“ koju je osmislio Bob Meki 1977. godine a nosile su je četiri dive: Šer, Tina Tarner, Bijonse i Ru Pol.

Tu je i holivudska nostalgija sa crnom haljinom sa resama koju je nosila Merilin Monro u Neki to vole vruće (1959), i naglašeni kemp dame Širli Besi koja je nosila drečavo ružičastu pernatu haljinu i čizme sa monogramom od dijamanata, kraseći Glastonberijevu binu Piramida 2007. godine.

Druge znamenitosti uključuju sedefnu kutiju za šivenje dodeljenu operskoj legendi Dženi Lind 1848. godine iz zahvalnosti za njen dobrotvorni rad, kao i sprej za grlo koji je pripadao legendarnoj pevačici iz ratnih vremena Edit Pjaf (1915-1963).

Izraz „diva“ u značenju „boginja“ na latinskom prvobitno se vezivala za glavne vokale, primadone operskog sveta, kao način da se opiše njihov božanski talenat.

U vreme kad je italijanski sopran Adelina Pati (1843-1919) postala jedna od najprepoznatljivijih lica na svetu, pojam je počeo da sugeriše nešto više.

Pati je zahtevala visoke honorare i zgrnula je bogatstvo u kakvom je retko kad uživala žena, uloživši njegov veći deo u ekstravagantni način života (oblačeći se po poslednjoj pariskoj modi i stanujući u velškom zamku koji je opsluživalo osoblje od 70 članova, na primer), što je sve pomagalo da se održi pažnja javnosti i napune blagajne.

Istovremeno, dive govorne reči počele su da stiču sličan status.

Svojeglava glumica Sara Bernar (1844-1923), čije su ispade tolerisale pozorišne kompanije zbog njene neprikosnovene sposobnosti da rasproda karte, bila je majstor melodrame, i na sceni i van nje.

Ekscentrična hedonistkinja koja je nosila šešir ukrašen punjenim slepim mišom, držala menažeriju egzotičnih životinja i štiklirala dugi spisak izuzetno cenjenih ljubavnika, gradila je vlastiti imidž i sama sebi zacrtavala ciljeve, plasirajući sebe na tržište kroz ilustracije Alfonsa Muče, i izgradivši kult slavne ličnosti.

Rođenje pokretnih slika na prelasku u novi vek dovelo je do preseljenja mnogih pozorišnih zvezda na film, dopirući do ogromne i raznolike nove publike, pojačavajući uticaj na popularnu kulturu.

Među njima je bila i Bet Dejvis (1908-1989), fascinantna glumica sa tankim obrvama i krupnim očima, koja je odabrala da ide vlastitim putem, igrajući hrabro odabrane glavne ženske uloge koje nisu marile za pažnju muškaraca.

„Dok su se druge glumice usredsređivale na to da budu dopadljive, Bet Dejvis je bacila oko na to da bude upečatljiv“, primetila je 1987. godine voditeljka Barbara Volters.

Isto je važilo za način na koji je vodila posao.

Nezadovoljna neambicioznim ulogama koje su joj nuđene u okviru ugovara sa Vornerom i dobijajući platu koja je bila niža od plate njenih koleginica, ona je 1936. godine tužila studio.

Iako je izgubila tu parnicu, poruka je bila nedvosmislena.

Ne samo da joj je plata skočila, već su i njene naredne uloge kao što je tvrdoglava i razmažena Džuli Marsden u Bestidnoj ženi (1938), za koju je dobila drugog Oskara, i histerična, ostarela glumica Margo Čening u Sve o Evi (1950) ušle u istoriju kinematografije i učvrstile arhetip dive sklone drami.

„Diva je“, pevala je Bijonse 2009. godine, „ženska verzija igrača“.

Glumica Meri Pikford znala je to još 1919. godine.

Poznata kao „miljenica Amerike“, ali beskompromisna kad je u pitanju njena karijera, uspela je da se iskobelja iz stiska studijskog sistema da bi zajednički osnovala producentsku kuću Junajted Artists, utrvši put brojnim umešnim naslednicama, koje su osnivale vlastite producentske kuće da bi pričale priče sa istaknutim ulogama za žene.

Status dive je zavisio, tada baš kao i sada, od toga da li ste tvorac vlastite karijere – kreativno i finansijski – i da li ste vi ti koji je gurate napred.

Ako je to značilo da vas smatraju „teškom“, bila je to cena koju su umetnice bile spremne da plate.

Operska megazvezda Marija Kalas (1923-1977), poznata po nezgodnoj naravi, nikada nikom nije polagača račune, izjavivši: „Uvek ću biti onoliko teška koliko je potrebno da bih bila najbolja.“

Viva la diva

Etiketa dive se „umnogome promenila“, kaže doktorka Kirsti Ferklo, predavačica filmskih studija na Mančesterskom metropolitenskom univerzitetu i kourednica knjige „Diva: Feminizam i nepokolebljivost od popa do hip-hopa (2023)“, čije je objavljivanje najavljeno za septembar.

Nekada način da se opiše ženin neovozemaljski talenat, etiketa se, kaže ona, sve više koristi da bi se sputale.

„Koristio se mnogo, mnogo puta da podrije uspešne žene, učvrste stereotipi, umanje njihova dostignuća i da se sugeriše da su teške ili temperamentne“, kaže Ferlo za BBC kulturu.

Legendarne dive Šer, Elton Džon i Dajana Ros na dodeli nagrada Rok u Santa Moniki, 1975. godine

„Šta je ponašanje jedne dive?“, dodaje ona.

„Možda to samo znači stati u vlastitu odbranu kao odgovor na izazove sa kojima se suočavaju ženske zvezde u industriji kojom dominiraju muškarci i apsolutno je prepuna rodnom nejednakošću.“

„Uspostaviti vlastitu moć, zahtevati pravičan odnos, izlaziti na kraj sa tim pritiscima i kritikama, nije li to upravo to, a ne ponašanje jedne dive?“

Dvostruka dobitnica nagrade Gremi Arijana Grande misli da jeste.

„Ako imam svoje mišljenje kao umetnica ili ako upravljam nečim ili ako imam nešto da kažem što se tiče izbora koji se prave u vezi sa mojom vlastitom karijerom… time se uvek manipuliše i pretvara se u negativnu stvar, a ne vidim da se to dešava muškarcima“, izjavila je u jednom intervjuu iz 2020. godine.

„Umorna sam kad vidim da se žene ućutkuju time“, dodala je.

Jedna od žena koja je odbijala da bude ućutkana je model, pevačica i glumica Grejs Džons, koja je slavno ošamarila britanskog voditelja Rasela Harija na televizijskom setu 1981. godine.

Džons je pravdala sopstveno ponašanje u memoarima iz 2015. godine.

„Trebalo je da sedim pored Rasela Harija i ćutim kao bubica i budem mirna. Bila sam obučena kao amazonska zavodnica, a prema meni su se ophodili kao prema sluškinji“, zapisala je.

Druge umetnice ističu ono što Ferklo opisuje kao „čvrstina nastala iz borbe“ da se objasni njihov nepokolebljiv stav.

„Zaslužujem u ovoj tački da budem zahtevna za održavanje… nakon što sam se tokom čitave karijere ubijala od posla“, izjavila je nedavno Maraja Keri za Gardijan.

Dok je u dokumentarcu iz 2021. godine Tina Tarner izjavila da je „devojka sa plantaži pamuka.“

„Izdigla sam se iznad onoga čemu me nisu naučili.“

Merlin Monro — Printovi Endija Vorhola iz 1967. sa Merilin Montro izloženi su na izložbi DIVA

Ovaj narativ o borbi i opstanku imao je velikog odjeka u okviru LGBT zajednice, koja je činila važan deo baze obožavatelja brojnih diva, kao što su Džudi Garland, Barbra Strejsend i Madona, dok su pesme kao što su „I Am What I Am“ Glorije Gejnor (iz brodvejskog mjuzikla La Cage aux Folles) i „Born This Way“ Lejdi Gage postale LGBT himne.

Dive su, kaže Ferklo, „simboli osnaživanja, samoprihvatanja i slavljenja individualnosti, dovođenja u pitanje društvenih normi“, i, kao takve, igraju važnu ulogu u LGBT kulturi.

Etiketa „dive“ dobija pomešane reakcije.

U sopstvenom podkastu prošle godine, Megan Markl se uvredila kad ju je Maraja Keri nazvala divom, dok je Keri, ćerka operske pevačice, spremno prihvatila taj izraz za sebe.

„Igram na tu kartu“, rekla je ona za W Magazine 2022. godine.

„I da, deo toga je stvaran.“

Hip-hop zvezda Lizo, kraljice perja, lažnog krzna i seksi scenske odeće, još je jedna umetnica koja je koristi, dok, kao žena plus veličine, preokreće arhetip naglavačke.

Lizoina promocija telesne pozitivnosti samo je jedan primer kako posvećene dive koriste vlastitu platformu za činjenje dobra.

Pevačica Bili Holidej, na primer, odmetnula se od vlastite izdavačke kuće da bi se oglasila o građanskim pravima nezavisnim objavljivanjem Strange Fruit (1939), pesme o linčovanju crnaca koja se prodala u milionima primeraka uprkos cenzuri kojoj je bila izložena na svakom koraku.

Glumica Elizabet Tejlor je osamdesetih pomogla da se umanji stigma prema HIV-u, a Bijonse je posudila glas kampanji „Životi crnaca su važni“.

Iznad svega, izložba DIVA će slaviti ovaj fenomen, kaže kustoskinja Kejt Bejli, željna da ispravi nepravdu učinjenu ovim izuzetnim umetnicama.

„Smatram da su bile pogrešno shvaćene“, kaže ona za BBC kulturu.

„Ako pogledate prirodu diva kao umetnica i koliko su često bile kritikovane na negativan način, dok su zapravo ove solo umetnice bile vredne, ambiciozne, vizionarke, pionirke i treba im odati počast za to“, kaže ona.

Godine 1983, voditelj emisije Džoni Karson pitao je sedamdesetpetogodišnju Bet Dejvis kako bi najviše volela da ostane upamćena.

Sa uparenim šeširom i krznom sa leopardovim šarama, pušeći cigaretu, ona ga je pogledala pravo u oči.

„Kao vrednoj radnici“, odgovorila je ona.

„Moj cilj je oduvek bio da radim najbolje što umem.“