Vladimir Putin doputovao je u zvaničnu posetu Mongoliji, prvu od 2023. zemlji koja je potpisala Rimski statut i priznala nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, koji je izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika zbog sumnje da je počinio ratne zločine tokom invazije na Ukrajinu.

Putinov avion je u ponedeljak uveče sleteo u mongolsku prestonicu Ulan Bator, gde ga je dočekala počasna garda, pored koje je prošao crvenim tepihom.

Ruski lider boravi u poseti Mongoliji na poziv predsednika te zemlje Uhnagina Hurelsuha, koji je, kako podseća agencija TASS, takav predlog izneo tokom sastanka u Pekingu u jesen 2023. godine.

Ubrzo po Putinovom dolasku u Ulan Bator, portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Georgij Tihoj osudio je odluku mongolskih vlasti da ne uhapse ruskog predsednika po nalogu MKS.

Sud sa sedištem u Hagu tereti Putina da je odgovoran za ilegalnu deportaciju dece iz Ukrajine u Rusiju tokom rata,

„Propust mongolske vlade da ispoštuje obavezan nalog MKS za hapšenje Putina predstavlja težak udarac za Međunarodni krivični sud i međunarodni sistem krivičnog pravosuđa“, saopštio je portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova.

„Mongolija je dozvolila optuženom zločincu da izbegne pravdu, čime je podelila odgovornost za ratne zločine. Radićemo sa partnerima kako bi Ulan Bator snosio posledice“, dodaje se

U ponedeljak je portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovo rekao da se Moskva ne plaši Putinovog hapšenja u Mongoliji po nalogu MKS.

„Ne postoji takav problem sa Mongolijom“, rekao je Peskov, a prenosi TASS.

Šta je rekao Međunarodni krivični sud?

Krajem prošle nedelje, portparol MKS-a dr Fadi El-Abdalah rekao je za BBC da države članice suda „imaju obavezu da sarađuju u skladu sa Rimskim statutom“.

U sporazumu je klauzula da države članice mogu biti oslobođene obaveza ako bi njihovo izvršenje prouzrokovalo da „krše već postojeću ugovornu obavezu“ prema drugoj državi ili da naruše diplomatski imunitet predstavnika ili imovine treće zemlje.

Portparol MKS je pojasnio da će slučajevi „nesaradnje“ država potpisnica biti detaljno ispitani, nakon čega bi skupština, koju čine sve države potpisnice, mogla „preduzeti sve mere koje smatra potrebnim [protiv prekršilaca]“.

MKS nema vlastite agencije za sprovođenje zakona.

Osumnjičene hapse zemlje članice na njihovoj teritoriji, za šta je potrebna odgovarajuća volja vlasti ovih država.

Putin prošle godine nije otišao u Južnoafričku Republiku, takođe potpisnicu Rimskog statuta, gde je pozvan na samit BRIKS-a.

Saopšteno je da je južnoafrički predsednik od njega to posebno tražio.

Putin je ređe putovao u inostranstvo otkako je počeo rat u Ukrajinia, a sve zemlje koje je posetio od izdavanja naloga za hapšenje ne priznaju jurisdikciju MKS-a.

Mongolija je 2002. godine priznala nadležnost MKS.

Mongolija ima reputaciju demokratske zemlje.

Organizacija Fridom haus je klasifikuje kao slobodnu zemlju, a Rusiju ne.

Ranije su ukrajinske vlasti pozvale Mongoliju da uhapsi Putina tokom njegove posete i preda ga Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.

Peskov je rekao da Kremlj nije zabrinut zbog posete i da su svi njeni detalji „pažljivo pripremljeni“.

Zašto je Putin otišao u Mongoliju?

Putin će učestvovati u proslavi 85. godišnjice pobede sovjetskih trupa nad Japanom 1939. godine u bici na Halkin Golu u Mongoliji.

Predsednici Rusije i Mongolije će položiti cveće na spomenik maršalu Georgiju Žukovu, koji je komandovao sovjetskim i mongolskim trupama tokom bitke na Halkin Golu.

Ruski predsednik je poslednji put posetio zemlju pre pet godina, a i tada je prisustvovao svečanostima povodom obeležavanja godišnjice bitke na Halhin Golu.

Putin će se sastati i sa predsednikom Mongolije, a predstavnici vlada dve zemlje potpisaće nekoliko bilateralnih dokumenata, prenosi agencija TASS.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

„Zašto ga niste uhapsili?": Crveni tepih za Putina u Mongoliji, Ukrajina besna 1