Zašto je bitan slučaj Račak – u 300 i 500 reči

Slučaj Račak ponovo je izazvao buru u Srbiji i na Kosovu.

Nova runda prepucavanja počela je tako što je bivši kosovski ministar Ivan Todosijević osuđen u Prištini na dve godine zatvora zbog „podsticanja na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemir ili netoleranciju“.

Teodosijević je u aprilu, tokom ceremonije u Zvečanu kojom je obeleženo 20 godina od NATO bombardovanja, izjavio da je „povod za agresiju bila takozvana humanitarna katastrofa na prostoru Kosova i Metohije, izmišljeni Račak“.

• „Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda i Srbije kao države – a ne Albanaca i Srba“
• Srpska lista za BBC – O Radoičiću, izborima, vodi i hrani u Mitrovici i najbitnijem čoveku za Kosovo
• Srbi van Srpske liste ili „Tačijevi Srbi“

Kosovski premijer Ramuš Haradinaj ga je tada smenio zbog „govora mržnje i vređanja žrtava Račka“. Pokrenuta je istraga i on je prvostepenom presudom osuđen. Odbrana najavljuje žalbu.

Nakon presude burno su reagovali srpski zvaničnici, a potom i kosovski, pa se Račak ponovo vratio u medije.

Zašto je taj slučaj bitan predstavljamo vam u 100 i 500 reči.

Slučaj Račak u 300 reči

U kosovskom selu Račak u januaru 1999. godine ubijeno je 45 kosovskih Albanaca i to je jedina stvar oko koje se Beograd i Priština tu ne spore.

Ubistva se smatraju okidačem za NATO bombardovanje Srbije koje je dovelo do prestanka sukoba na Kosovu.

Priština Račak naziva „masakrom“, ističući da je su ubijeni civili, a Beograd „akcijom protiv terorista Oslobodilačke vojske Kosova“.

Tadašnji šef misije OEBS na Kosovu Vilijem Voker napisao je izveštaj o tome šta se u Račku desilo – njegove nalaze srpski zvaničnici osporavaju i danas.

Na osnovu tog izveštaja NATO je nekoliko meseci kasnije počeo bombardovanje Jugoslavije i slučaj od tada izaziva veliku buru kad god ga neko pomene.

• Dan koji dve porodice sa Kosova nikada neće zaboraviti
• „Pozdrav iz Prizrena“: Upoznajte norveškog čuvara starih razglednica sa Kosova

Slučaj Račak bio je deo optužnica protiv pet visokih zvaničnika Savezne republike Jugoslavije, na čelu sa predsednikom Slobodanom Miloševićem.

Pored Miloševića, za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata optuženi su i Milan Milutinović (predsednik Srbije), Nikola Šainović (zamenik premijera Jugoslavije), Dragoljub Ojdanić (načelnik Generalštaba SRJ) i Vlajko Stojiljković (ministar policije).

Stojiljković je izvršio samoubistvo 2002. godine, Milošević je preminuo u Hagu pre okončanja postupka koji se protiv njega vodio, a Milutinović je oslobođen po svim tačkama optužnice. Šainović i Ojdanić, za zločine na Kosovu, osuđeni su na 18 i 15 godina zatvora, ali se u presudi ne spominje Račak. Odležali su delove kazni i vratili se u Srbiju.

Vlastimir Đorđević, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Resora javne bezbednosti, osuđen je na 18 godina zatvora za zločine na Kosovu. U presudi se navodi da je imao „vodeću ulogu u nastojanjima MUP-a da se prikrije ubijanje 45 civila u Račku.“

Za zločin u Račku je osuđen i kosovski Srbin Zoran Stanojević. On je 2001. osuđen na 15 godina zatvora za ubistvo i pokušaj ubistva, ali ga je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić pomilovao 2007. godine, istakavši da suđenje koje je imao u Prištini nije bilo fer.

Slučaj Račak u 500 reči

Akcija srpske policije u selu Račak, na jugu Kosova, počela je u noći između 14. i 15. januara 1999. godine.

Tokom suđenja Đorđević, ustanovljeno je da je 20 do 24 od približno 45 žrtava ustreljeno, kako se čini, iz neposredne blizine, da je jednoj žrtvi odsečena glava i da su među žrtvama bili jedna žena i jedno dete.

Dan nakon akcije Račak je posetio Voker.

„Ono što sam lično video ne oklevam da opišem kao masakar. Izgledalo je jasno, bez sumnje, kao težak zločin protiv čovečanstva“, izjavio je Voker tada na konferenciji za medije, što je izazvalo ljutitu reakciju Beograda.

• Šta se desi kad se Kosovo pojavi na terenu
• Ko je Aljbin Kurti

Komandant akcije bio je bivši general policije i komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri.

„Nije bilo nikakvog masakra, niti bilo čega drugog što bi odstupalo od običaja ratovanja. U prilog tome svedoči i činjenica da se u udžbenicima NATO za specijalne operacije ta akcija srpske policije proučava kao jedan od primera kako treba reagovati protiv terorista“, izjavio je Radosavljević 2017. godine.

Srpski zvaničnici od tada ponavljaju da je reč o legitimnoj akciji protiv naoružanih pobunjenika, uz često ponavljanje da je Vokerov izveštaj lažan i da je sve inscenirano. U javnosti se često pominje i da su ubijeni borci OVK presvučeni u civilnu odeću, kako bi izgledalo da nisu učestvovali u borbi, ili da je reč o telima koja su doneta u Račak.

Helena Ranta, finska forenzičarka koja je vršila obdukciju tela i bila deo međunarodne istražne komisije, te teze je više puta negirala.

„Voker je želeo da se moji nalazi i nalazi mog tima više slažu s njegovim izveštajem, da imenujem krivca za Račak. To nisam mogla da uradim jer sam ja naučnik, ne političar, diplomata ili nešto drugo“, izjavila je Ranta 2017. godine, dodajući da se Voker potom naljutio i polomio olovke.

„Bilo je pokušaja da se utiče na moj rad i sa drugih strana. Tražili su da izvlačim zaključke ko je kriv. Ne želim da govorim o imenima ko je to radio, ali u pitanju su kako inostrane diplomate tako i predstavnici srpskih vlasti“, dodaje ona.

Voker od 1999. redovno posećuje Račak svakog 15. januara, a u međuvremenu je na Kosovu dobio i spomenik.

„Svaki put kad dođem ovde osećam se isto. Uvek je hladno i uvek osećam bol zbog masakra“, rekao je on u Račku 2018. godine.

Vlada Kosova je početkom 2019. usvojila odluku o izradi zakona o kažnjavanju poricanja ratnih zločina na Kosovu. Sada je osuđen Teodosijević, nekadašnji ministar u kosovskoj vladi.

Teodosijevićev advokat Nebojša Vlajić izjavio je za Kossev da „presuda pokazuje da ljudska prava na Kosovu ne postoje i da ih masovno krše i oni koji treba da ih štite“.

Kako navodi, Teodosijević je „kažnjen za nešto što nije krivično delo“.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je presuda „zastrašujuća“ i da će uvek ponavljati da je reč o „fabrikovanom zločinu“.

„Sve je falsifikovao onaj belosvetski prevarant, lopuža i hohštapler Voker“, rekao je Vučić.

Kosovski predsednik Hašim Tači napisao je na Tviteru da zvaničnici iz Srbije „negiraju jedan od najgorih zločina nad civilima koji se dogodio u Evropi„, a oglasio se i odlazeći premijer Ramuš Haradinaj, koji je naveo da je „masakr u Račku zaprepastio svet“, a da Srbija danas „čuva Miloševićev genocidni mentalitet“.

Maja Kocijančić, tada portparolka visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, izjavila je u aprilu da „nema mesta za poricanje i relativizaciju masakra u Račku“.

Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]