Zašto je za Srbiju bitno da Kosovo bude tema Saveta bezbednosti UN

Svet pred Savetom bezbednosti već decenijama se raspravlja o najvažnijim i najproblematičnijim pitanjima poput Sirije, Avganistana i Kipra.

Među njima je i Kosovo, ali ga u avgustu izgleda neće biti na dnevnom redu najvišeg tela Ujedinjenih nacija.

Velika Britanija, zemlja koja u ovom mandatu predsedava Savetom bezbednosti, nedavno je odlučila da se o Kosovu govori na zatvorenim sednicama – bez prisustva Prištine i Beograda.

London smatra da je situacija na Kosovu dobra i da nema potrebe da se o tome raspravlja toliko učestalo, te predlaže da se broj sednica smanji na dve godišnje.

Za Srbiju, koja želi da zadrži ovu osetljivu temu pred Savetom bezbednosti, ovakva odluka se čini neprihvatljivom jer Beograd smatra da pitanje Kosova još nije rešeno.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose za BBC na srpskom ističe da postupak Britanije ne znači potpuno ukidanje teme Kosova pred Savetom bezbednosti.

„Britanija je kao predsedavajuća iskoristila pravo tehničkog pravljenja dnevnog reda. Pretpostavljam da će Kina kasnije ponovo staviti Kosovo na dnevni red“, ističe Janjić.

Šta kažu Britanci?

Iz britanskog Ministarstva spoljnih poslova za BBC na srpskom navode da su „posvećeni dijalogu Srbije i Kosova“.

„Manja učestalost debata ne znači manji značaj mesta na koje Savet bezbednosti (ili Velika Britanija, kao predsedavajuća) stavlja normalizaciju odnosa Beograda i Prištine“.

Britanska ambasada u Beogradu je bila rečitija.

Prema njihovim rečima, Savet bezbednosti UN treba da se „fokusira na najaktuelnija i goruća pitanja koja ugrožavaju međunarodni mir i bezbednost“.

Kako kažu, to ne znači da Kosovo nije važno.

„Kosovo je veoma bitno evropsko regionalno pitanje, ali intenzitet problema nije isti kao pre 15 ili više godina i ne zahteva takvu učestalost sastanaka kao za Burmu ili Jemen“, naveli su iz ambasade za agenciju Fonet.

Takođe, ambasadorka Velike Britanije u UN Keren Pirs pozvala je Prištinu i Beograd da se, kako kaže, ne bave previše taktiziranjem u Savetu bezbednosti, već da ulože napore u normalizaciju odnosa.

„Razgovaramo sa srpskom i ruskom stranom o malo umerenijem ritmu sastanaka, još nismo došli do zaključka, ali nastavićemo da razgovaramo“, navela je Pirsova na konferenciji za medije u UN.

Virtuelni rat Beograda i Prištine

Spasavanje redova Đurića

Politička, a ne ekonomska igra

Zašto je Kosovo kao tema u Njujorku bitna za Srbiju?

Janjić smatra da je za Beograd rasprava pred Savetom bezbednosti, kao i izveštaji koji se podnose jednom ili dva puta godišnje, važna zbog „dokazivanja da je Rezolucija 1244 u životu“.

„Godinama pred Savetom bezbednosti UN postoji debata o promeni učestalosti rasprava o Kosovu, ali Rusija tu mogućnost odbacuje.

„Dokle god je 1244 u tom polublokiranom stanju, blokirano je i donošenje nove rezolucije. Dakle, ona formalno na papiru važi, iako život ide drugim tokom“, navodi Janjić.

Rezolucijom Ujedinjenih nacija 1244 je zvanično okončana vazdušna kampanja NATO saveza, te su postavljeni osnovi za funkcionisanje misije UN na Kosovu, ali bez prejudiciranja statusa Kosova.

Janjić smatra da Beograd ovako „može da ignoriše proglašenu nezavisnost Kosova i da za unutrašnju upotrebu govori o privremenim institucijama pod međunarodnom kontrolom“.

Održavajući kosovsku temu na nivou UN, pa Beograd „dobija priliku da promoviše stav nepriznavanja Kosova, kao i da ostvaruje komunikaciju sa zemljama koje su ga podržale“, smatra on.

Miloš Hrnjaz, docent na međunarodnom pravu na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom kaže da su najave da bi do ovakvog poteza moglo da dođe i ranije.

„Sumnjam da je ovo veliko iznenađenje za aktere priče“, kaže Hrnjaz i dodaje:

„Ipak, čini mi se da ovo nije najbolji trenutak da se odustaje od ovakvog formata“.

Hrnjaz ističe da postoji određeni napredak u procesu briselskog dijaloga, pa bi zato moglo da se „pokaže određeno strpljenje“, ali da i dalje postoji mogućnost zaoštravanja situacije.

„Dokle god je takva situacija čini mi se da je važno, ne samo za Srbiju, već i za druge aktere, uključujući i stalne članice Saveta bezbednosti UN, da imaju forum gde svi zajedno mogu da razmenjuju argumente o Kosovu i Metohiji“.

Burne reakcije srpskih zvaničnika

Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić navodi da je izostavljanje pitanja Kosova sa dnevnog reda Saveta bezbednosti „veliki presedan“.

Dačić je istakao i da će konsultacije o Kosovu pred SB UN biti nastavljene, jer to traže Rusija i Kina.

Šef srpske diplomatije je nešto kasnije za Politiku istakao da bi Kosovo ponovo moglo da bude tema Saveta bezbednosti UN u novembru, kada predsedavanje preuzme Kina.

Premijerka Srbije Ana Brnabić smatra da je odluka Londona „politički neozbiljna i neiskrena, posebno od zemlje koja izlazi iz Evropske unije“, piše B92.

Šta kažu sa Kosova?

Kosovski zvaničnici, kojima Ujedinjene nacije nisu na vrhu liste diplomatskih prioriteta, nisu se oglašavali o ovom pitanju.

Politički analitičar Fatmir Šeholi za BBC navodi da Kosovo više nije najvažnije pitanje na svetu i da „Srbija to mora da shvati“.

„Kosovo je daleko od najvažnijih pitanja, mnogo je većih problema u svetu. Sada je potrebno da mi sami rešavamo sve, a ne da li će Dačić pred SB UN nešto da kaže Vljori Čitaku (ambasadorki Kosova pri UN) ili ona njemu“.

Govoreći o postupku Britanije, Šeholi je rekao da je to „realna odluka“.

„Dijalog se ne može prebaciti iz Evropske unije. Dačić želi da težište razgovora prebaci u Ujedinjene nacije, ali sve je gotovo – Kosovo je nezavisno. Evropska unija traži samo normalizaciju odnosa“, kaže Šeholi.

Šeholi je naveo i da je Unmik formiran posle sukoba 1999. godine, da je posle došao Euleks i da misija Unmika treba da se svede na minimum.

Velika Britanija se, čini se, slaže, jer je takođe, kao predsedavajuća, kao jedan od predloga iznela i smanjenje budžeta Misije UN na Kosovu (Unmik).

NATO bombardovanje očima umetnika

Odlazak „balkanskog Nelsona Mandela”

Babčenko iz našeg sokaka

„Preveliki značaj dajemo tome“

Srbija bi mogla da se bori protiv odluke Britanije „u dva koloseka.“, kaže Hrnjaz.

„Da kontaktira, ako to već nije urađeno, a deluje da jeste, stalne članice SB UN koje se nisu saglasne sa stavom Britanije, te i da sama uloži direktne napore da se odluka ne primeni“.

Savet bezbednosti je do sada na svaka tri meseca, od 10. juna 1999. kada je usvojena rezolucija 1244, razmatrao izveštaj o radu Unmika.

Poslednja takva sednica održana je 14. maja ove godine.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić smatra da Beograd „možda preveliki značaj daje toj odluci“ koju opisuje kao „možda manje-više formalno pitanje“.

„Postoji dijalog u Briselu, a s vremena na vreme poneko izveštava iz Njujorka. Da li će to biti dva, tri ili četiri puta godišnje, mislim da to nije suština stvari“.

Kako kaže, smanjivanje sredstava za Unmik znači manje opasnosti i veću stabilnost na Zapadnom Balkanu.

„Ako se to tako tumači, to je dobro. Procena da to tako ide uopšte nije loša vest“, kaže Jakšić.

Deset godina kasnije

Deset godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 110 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a Beogradu kažu da ih je daleko manje.

U poslednje dve godine bilo je i nekoliko sporova oko povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova.

Dok Beograd tvrdi da su Surinam, Burundi i Liberija povukli priznanje, Priština to demantuje i ističe da su od 2017. godine, Bangladeš, Madagaskar i Barbados priznali Kosovo kao nezavisnu državu.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija poput MMF-a, Svetske banke i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]