Zašto SAD dozvoljavaju osuđenicima da se kandiduju za predsednika i ko je to već uradio

Istorijskog dana u američkoj politici, Donald Tramp je postao prvi bivši ili aktuelni američki predsednik proglašen krivim za zločin.

Većina eksperata slaže se da je malo verovatno da će on ikada služiti zatvorsku kaznu po 34 tačke optužnice za koje je osuđen presudom izrečenom u četvrtak u njujorškoj sudnici.

Vrlo je verovatno da će on uložiti žalbu na tu presudu – što je proces koji će se najverovatnije odužiti mnogo posle novembarskih izbora – ali čak i ako presuda bude dobila drugostepenu potvrdu, novčana kazna, uslovna kazna ili nadzor mnogo su verovatniji ishodi.

Međutim, čak i prema najgorem mogućem scenariju – zatvorska kazna – Tramp će moći da nastavi aktivnosti kao kandidat, pa čak i potencijalno služi kao predsednik Amerike iz zatvora.

• Može li Tramp da se kandiduje za predsednika kao osuđeni prestupnik
• Šta Trampova presuda znači za izbore
• Tramp posle osuđujuće presude: „Ja sam dobro, ali Melaniji je sve teško palo“

Kako osuđeni prestupnik može da vodi Belu kuću?

Zakonski uslovi za predsedničke kandidate nisu se menjali od 1789. godine, kad je Džordž Vašington postao prvi predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

„Postoji uslov da je rođen u SAD ili na njenim teritorijama. Otud tolika halabuka oko toga da li je američki predsednik Barak Obama bio stvarno američki državljanin“, kaže za BBC profesor Juan Morgan, profesor emeritus američke istorije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, „kao i da mora da ima određeni broj godina (35).“

Kandidati takođe moraju da su boravili u SAD 14 godina – što je ograničenje koje je dodato posle Građanskog rata da bi se zabranilo „kandidovanje ljudi koji su učestvovali u pobuni protiv Sjedinjenih Država“, kaže profesor Morgan. Mada dodaje kako veruje da je Vrhovni sud osujetio bilo kakvu mogućnost da se to iskoristi protiv Donalda Trampa.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Ali ne postoji zabrana da osuđeni prestupnik vodi Belu kuću.

Razlog za ovo korene vuče još iz vremena osnivanja zemlje, kaže profesor Morgan.

„Sjedinjene Države su nastale iz revolucije i postojala je mogućnost da bi neko ko je možda učestvovao u anti-monarhijskim aktivnostima – Sjedinjene Države su još uvek bile britanska kolonija – mogao da bude diskvalifikovan iz kandidature za predsednika.“

Niko od Očeva osnivača, članova konvencije koja je izradila američki ustav 1787, nije završio u britanskom zatvoru, ali „neki su bili veoma blizu toga“, kaže profesor Morgan.

„Da revolucija nije uspela, bili bi krivi za izdaju protiv Krune i bili bi osuđeni.“

Zbog toga autori ustava nisu želeli da postave ograničenja na to ko sme da postane predsednik, što je politika koja je kasnije omogućila trojici kandidata da vode kampanju za predsedničke izbore iz zatvorske ćelije.

Judžin V. Debs

„Najvažniji kandidat koji se kandidovao za ovaj položaj dok je bio u federalnoj kazneno-popravnoj ustanovi bio je Judžin V. Debs 1920. godine“, kaže profesor Morgan.

Debs je prvi put boravio u zatvoru 1894, kada je, kao sindikalni zvaničnik koji je predvodio štrajk protiv železničke kompanije, proglašen krivim za ometanje rada pošte.

Vojska je razbila te štrajkove, a Debs je otišao u zatvor na šest meseci, što je bilo iskustvo koje je izvršilo ogroman uticaj na njegove političke stavove.

„Početkom 20. veka, postao je vrlo istaknuti član Socijalističke partije Amerike. Kandidovao se u ime stranke 1904, 1908, 1912. i 1920. godine“, objašnjava profesor Morgan.

Debs se takođe kandidovao na izbornoj listi Socijaldemokratske partije 1900.

„Godine 1912, u trci sa četiri kandidata među kojima su bili demokrata Vudrou Vilson, republikanac Vilijam Hauard Taft, i napredni kandidat i bivši republikanski predsednik Teodor Ruzvelt, Debs je ostvario čestit rezultat.“

Dobio je skoro milion glasova, šest odsto od ukupnog broja glasova, „najveći procenat koji je ikada osvojio kandidat Socijalističke partije u Americi“.

Nije osvojio nijedan glas elektorskog koledža, mada jeste završio na drugom mestu na Floridi.

Ali predstojeći, Prvi svetski rat, predstavljao je veliku dilemu za američke socijaliste, kaže profesor Morgan: „Da li da ga podržimo po osnovi patriotizma ili da mu se suprotstavimo kao kapitalističkom ratu?“

Debs je bio i te kako protiv rata i želeo je da odvrati Amerikance od učešća u njemu.

„U ranu jesen 1918, kada je rat već bio maltene završen, održao je govor u Kantonu, u Ohaju, gde je energično pozvao Amerikance da se suprotstave regrutaciji“, kaže profesor Morgan.

Debs je osuđen za pobunu i poslat u zatvor u Federalnoj kazneno-popravnoj ustanovi u Atlanti u aprilu 1919.

Bio je još uvek tamo u vreme izbora naredne godine, a Socijalistička partija Amerike ga je naglašeno nominovala kao vlastitog kandidata.

Debs je osvojio neznatno više glasova nego 1912. godine (914.191 glasova 1920. godine naprema 90.551 glasova 1912. godine), ali ovaj put je to činilo svega tri odsto od ukupnog broja glasova, jer su u međuvremenu žene dobile pravo glasa.

Ali uslovi u zatvoru u Atlanti bili su daleko od onoga što bi finansijski prestupnik mogao da očekuje u SAD danas i zatvorski život je ostavio traga na Debsu.

Pušten je na slobodu nakon što je odslužio skoro tri godine zatvora, ali mu se zdravlje nikada nije oporavilo od toga i umro je 1926.

Posle Debsa, socijalističke partije u SAD više nikada nisu ostvarile toliki uspeh na američkim izborima.

Lindon Laruš

Predsednički kandidat koji je vodio kampanju iz zatvora iz prilično drugačijih pobuda bio je Lindon Laruš, koji deli rekord za najviše pokušaja da dobije predsedničke izbore.

„Ponekad je u kampanje ulazio kao demokrata, češće kao kandidat treće strane, a njegovo ime bilo je na izbornom listiću na svakim izborima, od 1976. do 2008. To mu je bio hobi“, komentariše profesor Morgan.

Laruš je postao politički aktivan u levici četrdesetih, ali je do sedamdesetih njegova politika skrenula „radikalno udesno“.

„Veza između njegove demokratske i republikanske persone je ta da je on zaluđenik za zavere. Taj čovek zastupa najluđe teorije – verovao je da se kraljica Elizabeta namerila da ga sredi“, kaže profesor Morgan.

Ali Laruš je ipak osnovao politički pokret zasnovan na mešavini njegovog bizarnog svetonazora i tipično populističke politike kao što su niži porez i garancije da vlada ne špijunira vlastite građane.

Nikad nije bilo više od 2.000 članova u pokretu, prema profesoru Morganu, ali Laruševi kandidati su iznenađujuće osvajali kandidature Demokratske stranke za važne uloge u državi Ilinois 1986. godine, i, možda važnije od svega, uspevali su da sakupe mnogo novca.

Jedna od njih, Dženis A. Hart, pretila je da će izvesti tenkove na ulicu.

„Nikad nećemo znati koliko, ali prema nekim procenama bilo je to 200 miliona dolara“, kaže profesor Morgan, „koje je on koristio da finansira kandidate koje je podržavao na lokalnim, državnim i kongresnim izborima – sa vrlo malo uspeha.“

Išao je u zatvor zbog obmane poštom 1989. i bio osuđen na 15 godina zatvora.

„Kad je došlo vreme za izbore 1992. godine, Laruš je čvrsto rešio da učestvuje na njima“, kaže profesor Morgan, „i našao se na izbornoj listi popriličnog broja saveznih država, ali je bio zasenjen i završio sa bednih 27.000 glasova, jedva 0,1 odsto od ukupnog broja.“

Larušova kazna bila je skraćena i izašao je iz zatvora 1994.

Kandidovao se za isti položaj 1996, 2000, 2004. i 2008.

Uprkos njegovoj sposobnosti da sakupi novac i upornosti u vođenju kampanja, Laruš nikad nije ostvario značajniji uspeh, procenjuje profesor Morgan.

„Lindon Laruš nije ništa više od obične istorijske fusnote.“

Preminuo je 2019.

Džozef Smit

Džozef Smit je 1830. osnovao mormonizam, religiju zasnovanu na Hristu, ali sa značajnim razlikama u verovanjima u odnosu na Katoličku, Protestantsku i Pravoslavnu crkvu.

Uveo je praksu poligamije za bliske saradnike u okviru pokreta.

„Bila je izuzetno nepopularna među nepristalicama“, kaže profesor Morgan.

„Doživljavana je kao pretnja fundamentalnim američkim vrednostima. Poligamija je smatrana najgorom vrstom zločina, a Smit je navodno imao 20 žena.“

Smit je bio poreklom iz Masačusetsa, ali ga je njegova potraga za bezbednim domom za sledbenike odvela na zapad do Ilinoisa.

Tamo su mormoni izgradili vlastiti grad početkom 1840-tih, po imenu Novu, na obalama reke Misisipi, gde su se nadali da će živeti i slediti veru u miru.

Smit je izabran za gradonačelnika i oformio je mormonsku paravojsku.

„Ali problem je bio u tome što je Smit sa mormonizmom bio veoma polarizujuća ličnost. Njegove poligamne aktivnosti su mu na vrat navukle neprijateljstvo drugih mormona čije je žene preotimao.“

Smit je naredio vlastitoj vojsci da uništi štamparske prese lista koji ga je napadao, zbog čega je na kraju završio u zatvoru u Kartidžu, u Ilinoisu.

Učestvovao je na predsedničkim izborima 1844. kao kandidat Reformske stranke.

Njegova mormonska stranka želela je da ostvari ravnotežu moći i tako promoviše platformu poligamije i Smitove lične stavove da je svaki čovek praktično bog.

Ali verovanje partije u postepenu emancipaciju robovlasništva donelo im je još više neprijatelja.

„Abolicionizam je bio veoma, veoma nepopularan na Severu u to vreme; čak i nemormonski abolicionisti rizikovali su živote kad bi govorili o aboliciji“, kaže profesor Morgan.

Rulja se okupila pred njegovim zatvorom u Kartidžu, a on i još jedan zatvorenik su ubijeni u zgradi u kojoj su potražili sklonište.

„Na licu mesta je organizovan priručni streljački vod da još više izrešeta njegovo mrtvo telo“, dodaje profesor Morgan.

Reformska stranka nije poslala alternativnog kandidata na izbore 1844. godine.

• Ima li slobode posle zatvora
• Čudesno bekstvo iz Alkatraza iznenađuje i posle skoro 60 godina
• Kako je legendarni muzičar Džoni Keš pokušao da reformiše zatvorski sistem u Americi

Bila su, dakle, trojica predsedničkih kandidata koji su se kandidovala za najviši položaj u zemlji iz zatvora, a mogao bi da im se pridruži i četvrti ako se Džozef Maldonado-Pesidž bude kandidovao u novembru.

Poznat i kao Džo Egzotik, zvezda Netfliksovog dokumentarca iz 2020. godine Kralj tigrova najavio je nameru da se kandiduje za predsednika kao demokrata.

On trenutno služi kaznu od više od 20 godina zatvora po optužbi za svirepost prema životinjama i zaveri da ubije rivalskog vlasnika zoološkog vrata.

Kad bi otišao u zatvor, Trampov položaj kao kandidata ne bi bio jedinstven, ali bi bio daleko najznačajnija ličnost koja se kandidovala za predsednički mandat iz zatvora.

Čak i ako izbegne služenje zatvorske kazne, rečima dopisnika BBC-ja iz Severne Amerike Džona Sadvorta, polovina podeljene nacije imaće osuđenog kriminalca za kandidata.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]