Ekonomska saradnja ne postoji, ni direktni politički kontakti, a ipak – Srbija je drugi put u osam godina odbila da se uskladi sa evropskim sankcijama Severnoj Koreji.
Naizgled malo šta spaja balkansku zemlju, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) od 2012. i Severnu Koreju, pod zvaničnim nazivom Demokratska Narodna Republika Koreja (DNRK).
Međutim, imaju iste moćne prijatelje – Kinu, sve značajnijeg ekonomskog igrača na srpskom tržištu, i Rusiju, koja baštini viševekovne političke i kulturne veze sa Srbijom.
„Neuvođenjem sankcija (Pjognjangu) Srbija želi da zadrži dobre odnose sa Pekingom i Moskvom“, smatra Đorđe Dimitrov, analitičar Centra evropske politike, za BBC na srpskom.
Odluka Beograda odraz je njegove „kompleksne geopolitičke pozicije“, smatra doktorka Zuzana Sielska, politikološkinja Instituta za Centralnu i Istočnu Evropu Fondacije Tri mora iz Lublina, Poljska.
„To je deo šire spoljnopolitičke igre predsednika Aleksandra Vučića, koji se trudi da održava takozvanu stratešku autonomiju, balansirajući između Zapada i velikih sila, poput Rusije i Kine“, kaže ona za BBC na srpskom.
- Kim Džong Un: Pet stvari koje ne znamo o vrhovnom vođi Severne Koreje
- Kim Džong Un je saveznik Kine, ali je postao „drug iz pakla“
- Na paradi u Severnoj Koreji prikazana najveća interkontinentalna balistička reketa
Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara zašto Srbija ne uvodi sankcije Pjongjangu.
Kina i Rusija su jedine spoljnopolitičke saveznice Severne Koreje, koja sa Pekingom ima pakt o „prijateljstvu i međusobnoj odbrani od spoljnih neprijatelja“ još od 1961, a sa Moskvom od 2024.
Više od dve godine od početka invazije Rusije na Ukrajinu, severnokorejski vojnici priključili su se ruskim borcima na rusko-ukrajinskom ratištu, a Pjongjang Moskvi navodno prodaje i municiju.
Skoro tri godine od početka rata u Ukrajini, Srbija je, uz Belorusiju, ostala jedina evropska zemlja koja se nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Moskve.
Zašto je Evropska unija uvela sankcije Severnoj Koreji?
Evropske sankcije Pjongjangu nisu novina.
Evropski savet (ES), koji okuplja ministre spoljnih poslova zemalja članica EU, postepeno uvodi sankcije Severnoj Koreji još od 2006. godine zbog razvoja nuklearnog oružja i balističkih projektila, koje smatraju „ozbiljnom pretnjom po međunarodni mir i bezbednost“.
Cilj sankcija je da primoraju Pjongjang da odustane od razvoja oružja za masovno uništenje, navodi se u obrazloženju sankcija.
Evropski savet je sankcije revidirao 2016, a decembra 2024. ih je potvrdio, produživši njihovo važenje i ocenivši da Pjongjang nastavlja „flagrantno kršenje relevatnih rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN)“.
„Srbija ni prethodno nije uvela sankcije Severnoj Koreji, tako da je ovo samo nastavak dosadašnje politike“, kaže Dimitrov.
Beograd nema ekonomske veze sa Pjongjangom, koje bi neuvođenjem sankcijama eventualno štitila.
Između Srbije i Severne Koreje ne postoji robna razmena, kažu iz Privredene komore Srbije (PKS) u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
- Severna Koreja ispalila najmoćniju raketu dugog dometa
- Kakve rakete ima Severna Koreja
- Severnokorejski vođa Kim Džong Un predstavio „podmornicu za nuklearni napad“
Da li će biti spoljonopolitičkih posledica po Srbiju?
To je malo verovatno, smatra Sielska.
„Odbijanje Srbije da se uskladi sa sankcijama EU protiv Severne Koreje verovatno će naići na kritike iz Brisela“, kaže.
„Međutim, s obzirom na šire strateške interese EU u regionu, malo su verovatne značajne posledice u kratkom roku“, dodaje.
Sielska kaže da „Brisel strahuje da bi prejak pritisak na Vučića mogao da ojača otvoreno proruske i evroskeptične snage u Srbiji, jer pristupni pregovori već sporo napreduju“, kaže.
„Zvuči paradoksalno, ali iako Vučića često opisuju kao poltičara koji naginje ka Istoku, on je trenutno je najjači prozapadni glas na srpskoj poltiičkoj sceni“, dodaje.
Sielska podseća da su „lideri pojedinih parlamentarnih stranaka su evroskeptici“, kao i da je cilj EU da Srbija ostane „angažovana u pregovorima, upkos nedostacima“.
„To je poželjnije od opadanja evropskog uticaja u korist Rusije i Kine“, smatra.
Ona podseća da je nastojanje Srbije da balansira između Istoka i Zapada nedavno narušeno novim američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije, koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma.
„To je signal Srbiji da bi balansiranje u budućnosti moglo da postane samo teže, naročito na duže staze“, kaže Sielska.
- Rusija ne haje za sankcije UN: Milion barela nafte Severnoj Koreji za oružje i vojnike
- Šta je Srbiji donela inicijativa Pojas i put, a šta novi sporazumi sa Kinom
- Šta je kineska zajednička budućnost na koju se Srbija obavezala
Zašto Srbija ne uvodi sankcije Severnoj Koreji, a uvodi Sudanu i Gvatemali?
U decembru, prilikom odlučivanja o produženju sankcija Severnoj Koreji, Evropski savet produžio je sankcije protiv još dve zemlje.
U pitanju su Sudan, treća najveća država u Africi, i Gvatemala, najmnogoljudnija zemlja Centralne Amerike.
Zbog finansiranja separatista, produžene su sankcije protiv šest fizičkih i pravnih lica u Sudanu, gde se od 2003. godine vodi građanski rat koji podriva stabilnost regiona.
Takođe su produžene sankcije protiv petoro ljudi koje Evropski savet smatra odgovornim za „potkopavanje demokratije, vladavine prava i mirnog prenosa vlasti u Gvatemali“, gde je na izborima 2023. došlo do smene vlasti, a novi predsednik najavio veliku borbu protiv korupcije.
Srbija, koja se i prethodno usaglasila sa ovim sankcijama, podržala je njihovo produženje.
„Ne postoji nijedna država sa kojom je Srbija bliska, a koja bi pred Beogradom štitila interese Sudana i Gvatemale, pa zato nije bilo smetnji za srpsko usklađivanje sa ovim sankcijama“, kaže Dimitrov.
Šta znamo o Severnoj Koreji i njenom nuklearnom programu?
Već decenijama, Severna Koreja važi za jednu od najtajnovitijih država na svetu, piše BBC monitoring.
Ova komunistička diktatura, u kojoj živi oko 25 miliona ljudi, izolovana je od ostatka sveta, a ima neslavnu reputaciju sistematskog kršenja ljudskih prava.
Nastala je otcepljenjem od Južne Koreje 1945. godine, pred kraj Drugog svetskog rata, zahvaljujući sporazumu Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Američkih Država.
Država je zvanično osnovana 1948. godine, a istorijski je podržava komunistička Kina.
Bliske odnose sa Moskvom Pjongjang je gajio i u doba Sovjetskog Saveza, tada najveće komunističke diktature na svetu, čija je teritorija obuhvatala šestinu zemaljske kugle.
- Severna Koreja lansirala raketu koja bi mogla da pogodi kopno SAD, kažu u Japanu
- Kim Džong Un kao holivudski junak – lansiranje rakete u Top Gan stilu
- Ko je ćerka severnokorejskog vođe Kima Džonga Una i hoće li ga zaista ona naslediti
Severnom Korejom vlada dinastija koju je osnovao Kim II-Sung, koji je vladao od zvaničnog osnivanja države 1948. do 1994.
Na čelu države trenutno je njegov unuk Kim Džong Un, koji je došao na vlast 2012. godine.
Od tada, Severna Koreja je intenzivirala razvoj nuklearnog programa, koji je pored sporadičnih testova i lansiranja raketa obavijen velom tajne.
Pjongjang tvrdi da im je nuklearno oružje neophodno da bi mogli da se suprotstave Južnoj Koreji, susedu od kojeg su se otcepili, a koji ima bliske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Tokom krize u odnosima Severne Koreje i Amerike 2017. i 2018. godine, Pjongjang je sproveo niz testiranja balističkih raketa koji su izazvali globalnu zabrinutost za bezbednost, naročito na Zapadu.
Nuklearni arsenal je vremenom postao neka vrsta nacionalnog simbola i dokaz moći u zemlji, čiji stanovnici gotovo da ne putuju van granica, živeći u nekoj vrsti kulturne i medijske izolacije.
- Neverovatan proces tajnog intervjuisanja ljudi u Severnoj Koreji
- Severna Koreja iznutra: „Zaglavljeni smo ovde, čekamo da umremo“
- Beg čamcem iz Severne Koreje pod stalnom pretnjom smrti
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.