Zaslađivač aspartam, koji može da se nađe u raznovrsnoj hrani i gaziranim pićima, biće zvanično klasifikovan kao „moguće kancerogen“ po ljude, tvrde izveštaji.

Ova etiketa često zbunjuje, jer ne odaje utisak da li je potencijalni rizik velik ili minoran.

U druge „moguće kancerogene“ supstance spadaju aloe vera, dizel i azijsko ukiseljeno povrće.

BBC je saznao da će Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) objaviti saopštenje 14. jula.

Šta je sve u aspartamu?

Aspartam je 200 puta slađi od šećera, tako da daje ukus bez kalorija.

Naći ćete ga na spisku sastojaka mnogih dijetalnih pića ili pića bez šećera, žvaka i nekih jogurta.

U poznata pića koja sadrže aspartam spadaju dijetalna kola, kola ziro, pepsi maks, Seven ap fri, ali se ovaj zaslađivač nalazi i u oko 6.000 prehrambenih proizvoda.

Koristi se već decenijama, a odobrila su ga tela za garanciju bezbednosti hrane, mada je u međuvremenu izazvao velike kontroverze.

IARC, ogranak Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje raka, trenutno pregleda oko 1.300 studija o aspartamu i raku.

Novinska agencija Rojters navodi da je razgovarala sa izvorima bliskim tom procesu i da će aspartam biti klasifikovan kao „moguće kancerogen“, ali šta ta klasifikacija zapravo znači?

BBC je saznao da će IARC i zasebni stručni odbor o aditivima za hranu 14. jula objaviti zvanično saopštenje, uz objavljivanje izveštaja u medicinskom časopisu Lanset Onkologija.

IARC koristi četiri moguće klasifikacije:

Grupa 1 – Kancerogeno po ljude
Grupa 2A – Verovatno kancerogeno po ljude
Grupa 2B – Moguće kancerogeno po ljude
Grupa 3 – Nemoguće klasifikovati

Međutim, tu sve može da postane veoma zbunjujuće.

„Kategorizacija IARC-a nam neće reći ništa o pravom nivou rizika od aspartama, zato što IARC-ova kategorizacija ne znači to“, kaže Kevin Mekonvej, profesor statistike sa Otvorenog univerziteta.

IARC nam govori koliko su čvrsti ti dokazi, a ne koliko je rizična supstanca po vaše zdravlje.

Kategorija „moguće“ koristi se kad postoje „ograničeni“ dokazi u ljudima ili podacima iz životinjskih eksperimenata.

Ona uključuje dizel, talk na perineumu, nikl, aloe veru, azijsko ukišeljeno povrće i čitav niz hemijskih supstanci.

„Istakao bih, međutim, da dokazi da ove stvari mogu da izazovu rak nisu veoma čvrsti ili bi bili svrstani u grupu 1 ili 2A“, dodaje profesor Mekonvej.

Klasifikacije IARC-a izazivale su konfuziju i u prošlosti, a kritikovane su zbog izazivanje nepotrebne panike.

Kada su mesne prerađevine bile kategorizovane kao kancerogene, to je dovelo do izveštaja koji su ih izjednačili sa pušenjem.

Ali rizik od davanja 100 ljudi dodatnih 50 grama slanine, pored one koju su već pojeli, svakog dana do kraja njihovih života doveo bi do jednog slučaja raka creva.

Nemamo ekvivalentne brojke za aspartam, međutim, zajednički stručni odbor za aditive u hrani Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu trebalo bi da objavi izveštaj u julu.

Njegov stav je od 1981. godine da dnevni unos od 40 miligrama, po kilogramu vaše telesne težine, jeste bezbedan.

To se svodi na 12 do 36 limenki gaziranog pića (u zavisnosti od njegovih tačnih sastojaka) dnevno za odraslu osobu od 60 kilograma.

Izvršna direktorka Međunarodnog saveta udruženja za bezalkoholna pića Kejt Loutmen rekla je da vlasti za javno zdravlje treba „duboko da se zabrinu“ zbog „procurelog mišljenja“ i takođe je upozorila da bi ono „moglo bespotrebno da navede potrošače da konzumiraju više šećera, umesto da odaberu bezbedne opcije bez ili sa malo šećera.“

Rik Mamford, zamenik glavnog naučnog savetnika za britansku Agenciju za standarde hrane, rekao je da će ovo telo „pomno proučiti“ izveštaje, ali da je „naš stav da su bezbednost ovog zaslađivača do sada procenili razni odbori i da se on smatra bezbednim pri aktuelnim dozvoljenim nivoima upotrebe“.

Studija iz ranih 2000-ih povezala ga je sa rakom u eksperimentima na miševima i pacovima, ali su ti nalazi bili kritikovani, a druge studije na životinjama nisu pokazale rizik od kancera.

Prošle godine je studija sprovedena na 105.000 ljudi uporedila ljude koji nisu unosili zaslađivače sa onima koji su unosili velike količine.

Visok nivo zaslađivača, među kojima i aspartam, povezani su sa većim rizikom od kancera, ali ima mnogo razlika u zdravlju i načinu života između te dve grupe.

Frensis Hant Vud, iz Međunarodnog udruženja zaslađivača, rekla je: „Aspartam je jedan od najtemeljnije istraživanih sastojaka u istoriji, a više od 90 agencija za bezbednost hrane iz svih krajeva sveta proglasili su ga bezbednim.“

Ima ljudi koji ne mogu bezbedno da konzumiraju aspartam.

Postoje ljudi sa naslednom bolešću po imenu fenilketonurija ili PKU.

Ljudi sa PKU-om ne mogu da metabolišu jednu komponentu aspartama.

Pogledajte video: ČPet stvari koje treba da znate o rajku dojke