Oni među nama koji uživaju u povremenoj čaši piva ili vina veruju da time sopstvenom telu čine uslugu.

Mediji i stanovništvo svaku studiju u kojoj se pominje da vam čaša-dve mogu uštedeti posetu lekaru dočekuju s neprimerenim entuzijazmom.

Ali uopšte nije lako ustanoviti da li umereno konzumiranje alkohola doprinosi vašem zdravlju.

Jednu od ranih studija koja razmatra vezu između konzumiranja alkohola i zdravlja sproveo je pokojni, slavni Arči Kokran, kum medicine zasnovane na dokazima.

Kokran je 1979. godine sa dvoje kolega pokušao da otkrije šta stoji iza različitih statistika o smrti usled srčanih oboljenja u 18 razvijenih zemalja, među kojima su SAD, Velika Britanija i Australija.

Studija iz 1986, u kojoj je istražen unos alkohola kod lekara muškaraca, ustanovila je da, što je unos veći, to su manje šanse za ishemijsku bolest srca - ali da li je prikazana slika i realna? — Studija iz 1986, u kojoj je istražen unos alkohola kod lekara muškaraca, ustanovila je da, što je unos veći, to su manje šanse za ishemijsku bolest srca – ali da li je prikazana slika i realna?

Njihove analize pokazale su jasnu i značajnu vezu unosa alkohola – posebno vina – i smanjenja broja slučajeva ishemijskih bolesti srca (srčanih oboljenja uzrokovanih masnim naslagama unutar krvnih sudova koji snabdevaju srce).

Navodeći ranije studije u kojima je otkrivena veza unosa alkohola i smanjenja broja smrti usled srčanog udara, Kokran i kolege su zaključili da su aromatični i neki drugi sastojci alkohola – u novije vreme se pretpostavlja da su to antioksidansi, poput polifenola biljnog porekla – najverovatnije zaslužni za pozitivan učinak.

U duhu medicine zasnovane na dokazima, želeli su da eksperimentalno pristupe tom pitanju.

Napijanje ispitanika možda jeste zabavno, ali najverovatnije neće otkriti hronične benefite po zdravlje za koje se pretpostavlja da je zaslužan alkohol.

Stoga je većina istraživanja u vezi s alkoholom i njegovim lošim i dobrim uticajem na zdravlje poprimala oblik dugotrajnih studija stanovništva.

Naučnici su 1986. ispitali grupu od više od 50.000 muškaraca lekara u SAD, a u vezi s njihovim navikama u pogledu unosa hrane i pića, njihovom istorijom bolesti i zdravstvenim stanjem u periodu od dve godine.

Otkrili su da su lekari, što su više pili, imali manje šanse za razvoj ishemijskih bolesti srca, ma kakva im bila ishrana.

U drugoj obimnoj studiji, objavljenoj 2000, takođe sprovedenoj na muškarcima lekarima, ustanovljena je veza u obliku latiničnog slova „U“ između umerene konzumacije alkohola i – u ovom slučaju – smrti, a ne ishemijske bolesti srca.

Ispitanici koji su pili jedno standardno piće dnevno imali su manje šanse da umru tokom te studije, koja je trajala pet i po godina, od onih koji su piće pili manje od jednom nedeljno ili onih koji su pili više od jednog pića dnevno.

To je govorilo da postoji „zlatna sredina“ u konzumaciji alkohola, zdrava, umerena količina između one premale i prevelike, količina pri kojoj dobrobit po kardiovaskularno zdravlje umanjuje rizik od smrti od bilo kog uzroka.

Ali da li je alkohol sam po sebi doprinosio tome ili je samo ukazivao na sveukupno zdravo ponašanje?

Da li su oni koji umereno piju ujedno i oni koji redovno vežbaju, imaju uravnoteženu ishranu i ukupno uzev se brinu o sebi?

U još jednom istraživanju 2005. godine među medicinskim radnicima učestvovalo je 32.000 žena i 18.000 muškaraca.

Cilj je bio da se odgovori na ovo pitanje, proučavanjem načina na koji konzumiranje alkohola utiče ne samo na razvoj bolesti srca, već i na fiziologiju ispitanika.

Ljudi koji su pili jednu do dve čaše alkohola tri do četiri puta nedeljno imali su manji rizik od razvoja bolesti srca.

Naučnici pretpostavili da bi za to mogao biti zaslužan pozitivan uticaj alkohola na HDL holesterol – „dobri“ holesterol – kao i na hemoglobin A1c (marker za rizik od dijabetesa) i fibrinogen, agens koji potpomaže zgrušavanje krvi.

Ta tri faktora igraju važnu ulogu u „metaboličkom sindromu“, tj. skupu anomalija koje često prethode kardiovaskularnom oboljenju ili dijabetesu.

I u drugim studijama postoje naznake da alkohol poboljšava ravnotežu tih faktora, što ukazuje na moguće postojanje mehanizma putem kog umereno konzumiranje alkohola poboljšava vaše zdravlje.

Neke druge studije su ovaj blagotvoran uticaj alkohola proširile na ishemijski moždani udar (koji uzrokuje krvni ugrušak u mozgu), kao i smrt uopšte.

Ali pre nego što pohitate i prepišete sebi nekoliko flaša nedeljno – zarad vašeg zdravlja, naravno – možda bi valjalo da nastavite ovo da čitate.

Da li je rizik kod apstinenata već nego kod ljudi koji popiju jedno ili dva alkoholna pića dvenvno?

Da li apstinentima zaista smrt preti više nego onima koji popiju jedno ili dva alkoholna pića na dan?

Stvari nisu baš tako crno-bele.

Tim naučnika je 2006. godine pomno proučio koncept tih studija.

Njihova metaanaliza pokazala je krupnu grešku u načinu na koji su oni koji piju – ili apstinenti – klasifikovani: u mnogim od tih studija, u apstinente su ubrojene osobe koje su smanjile unos ili prestale da piju zbog problema sa zdravljem ili starosti.

Zbog toga su oni koji ne piju potencijalno delovali kao daleko manje zdrava grupa od opšte populacije.

Važno je napomenuti da u studijama bez ove pogrešne klasifikacije nije ustanovljen manji procenat bolesti srca ili smrti među umerenim konzumentima alkohola.

I drugi naučnici su detaljno istražili „hipotezu o pogrešnoj klasifikaciji“, što je, između ostalog, dovelo do objavljivanja opsežne studije stanovništva Ujedinjenog Kraljevstva 2015. godine.

Ona pokazuje da, ako naprosto uporedite konzumaciju alkohola sa zdravstvenim stanjem, dobijete jasan rezultat da umereno konzumiranje alkohola pozitivno utiče na zdravlje.

Ali ako iz apstinentske grupe izuzmete bivše konzumente alkohola, onda taj pozitivan uticaj nije baš tako sjajan – zapravo, praktično se gubi.

Drugi tim naučnika je uporedo proučavao osobe čije telo nije u stanju da uspešno obradi alkohol – stoga su to osobe koje generalno ne piju alkohol – i otkrio je da su oni sa takvim genetskim markerom boljeg kardiovaskularnog zdravlja, te da imaju manji rizik od ishemijske bolesti srca od onih koji takav marker nemaju.

A sad, zaista loše vesti.

Kakav god uticaj alkohol imao – ili nemao – na rizik od bolesti srca, on svejedno može da ubrza vašu smrt na brojne druge načine.

Svetska zdravstvena organizacija je 2014. godine izvestila da konzumiranje alkohola može da uveća rizik od depresije i anksioznosti, od ciroze jetre, pankreatitisa, samoubistva, nasilja i slučajnih povreda.

Između četiri i 30 odsto smrti usled raka širom sveta može se pripisati konzumiranju alkohola (za onaj najčešći, rak dojke, procenat iznosi osam odsto).

Važno je reći da čak i umereno konzumiranje sa sobom nosi uvećan rizik: samo jedna čaša dnevno uvećava rizik od raka dojke za četiri odsto, dok obilato konzumiranje može da uveća taj rizik za 40-50 odsto.

Obilato konzumiranje oslabljuje imuni sistem, te se, stoga, dovodi u vezu sa upalom pluća i tuberkulozom.

Takođe, ono podstiče rizično seksualno ponašanje, što uvećava šansu za prenošenje polno prenosivih infekcija ka što je HIV.

A konzumiranje alkohola tokom trudnoće može da ošteti fetus, te dovede do Fetalnog alkoholnog sindroma.

Ukupno postoji više od 200 bolesti i povreda koje se mogu dovesti u vezu sa konzumiranjem alkohola, među kojima je 20 onih koje uzrokuje jedino alkohol.

Međutim, pretpostavka da umereno konzumiranje alkohola može da doprinese vašem zdravlju nije sasvim nestala, pa čak i organizacije posvećene borbi protiv problema uzrokovanih njim nevoljno tvrde da male količine mogu pokazati zaštitne efekte protiv bolesti srca i nekih vidova moždanog udara.

Zbunjeni ste?

Niste jedini.

Možda je najbolji zaključak o tome na koji način alkohol utiče na zdravlje ponudila kritička analiza objavljena početkom 2013.

Njen autor je zaključio da su dokazi o štetnim posledicama alkohola čvrsti, a da postoji mnoštvo razloga zbog kojih dokaze o pozitivnom dejstvu alkohola treba uzeti sa prstohvatom soli – ali ne i sa kriškom limuna!

Napomena

Celokupan sadržaj ovog članka nudi samo opšte informacije i ne predstavlja zamenu za medicinski savet vašeg lekara ili bilo kog drugog medicinskog profesionalca.

BBC nije odgovoran za bilo kakvu dijagnozu postavljenu na osnovu sadržaja sa ovog sajta.

BBC nije odgovoran za sadržaje sa bilo kojih navedenih spoljnih internet sajtova, niti reklamira bilo kakve komercijalne proizvode ili usluge koji se pominju ili preporučuju na bilo kom od tih sajtova.

Uvek se savetujte sa vašim lekarom opšte prakse ako se iz bilo kog razloga brinete za vlastito zdravlje.