Kad je Muktina beba rođena u decembru 2021. u Daki, u Bangladešu, lekarima je brzo postalo jasno da joj je potrebna hitna medicinska pomoć.
Tridesetdvogodišnja majka, koja bi volela da bude predstavljena samo imenom, i njen muž trudili su se da začnu 11 godina, poslečega je ona konačno zatrudnela posle lečenja neplodnosti.
Zbog komplikacija tokom trudnoće, beba je rođena prevremeno hitnim carskim rezom u 32. nedelji.
Sin joj je bio težak svega 1,4 kilograma i morao je da bude stavljen na respirator.
Ubrizgani su mu i antibiotici kako bi se sprečila bakterijska infekcija koja utiče na krvotok – stanje poznato kao neonatalna sepsa, koja ugrožava život.
- Otkriven verovatan uzrok misteriozne epidemije dečjeg hepatitisa
- Hepatitis kod dece: Kakva je to bolest i kakva je situacija u Srbiji i u svetu
- Male boginje ponovo vrebaju
Iako je isprva izgledalo da je njenom sinu dobro, situacija se pogoršala kad je imao 11 dana.
Bio je letargičan, a počeo je i da mu opada nivo kiseonika u krvi.
Lekari su mu uradili analizu krvi koja je pokazala da pati od neonatalne sepse, ali nisu mogli da odrede koji je bacil izaziva.
Kultura krvi nije dala nikakve rezultate.
Najbolje što su mogli da smisle je da ga leče drugom turom antibiotika, drugačijom od one korišćene u prvoj injekciji.
To je pomoglo – sve dok se nije zarazio drugom turom sepse, koju je izazvala bakterija po imenu Serratia marcesens, čest uzrok neonatalnih infekcija.
Ovaj put nije bilo nade.
Bakterija je bila otporna na sve antibiotike koje su probali.
Pre nego što je ova napunila mesec dana, Mukta je izgubila voljenu, toliko željenu bebu.
Procenjuje se da od 15 do 24 odsto svih neonatalnih smrti širom sveta izaziva sepsa.
Ovo stravično stanje, koje ispočetka može da izgleda bezazleno, ali se potom brzo pogorša, češće je kod novorođenčadi nego u bilo kojoj drugoj starosnoj grupi i pogađa, procenjuje se, oko tri miliona beba širom sveta.
One mogu da se zaraze ovom štetnom bakterijom pre, tokom ili posle porođaja – na primer, ako majka ima infekciju koju prenese detetu ili okruženje nije sterilno.
Pošto njihov imuni sistem još nije do kraja razvijen, bebe potom mogu da imaju problema da se izbore s njom.
Novorođenčad u siromašnijim zemljama, gde pristup zdravstvenoj nezi i sterilnoj opremi ume da bude otežan, posebno su izložena riziku.
Učestalost neonatalne sepse, procenjuje, se, veća je 1,8 puta u zemljama sa srednjim primanjima i 3,5 puta veća u zemljama sa niskim primanjima, u poređenju sa bogatijim zemljama.
Južna Azija trpi jedno od najvećih opterećenja od ovog strašnog stanja: 39 odsto svih globalnih smrti od neonatalne sepse dešava se upravo u ovom regionu.
A sada novi neprijatelj čini sepsu kod novorođenčadi još opasnijom: tzv. superbakterije – bakterije koje su postale otporne na antibiotike.
Takva antimikrobna rezistencija, poznata kao AMR, čini lekare bespomoćnim pred razularenim infekcijama.
Prethodno efikasni lekovi više ne funkcionišu, a život malog pacijenta gasi se uprkos svim naporima da se on spase.
UKRATKO: KAKO SPREČITI SEPSU KOD DECE
Sepsa se definiše kao disfunkcionalnost organa koja ugrožava život, a koju je izazvala prekomerna reakcija tela na infekciju.
Kad se sumnja na sepsu, uobičajena reakcija lekara je da daju pacijentu antibiotike kako bi se izlečila infekcija koja ju je izazvala.
Međutim, neke bakterije, takozvane superbakterije, postale su otporne na antibiotike, što može da učini lečenje neefikasnim.
Glavni način da se spreči sepsa kod dece je da se uopšte izbegnu infekcije koje je izazivaju.
Britanska Nacionalna zdravstvena služba predlaže da se stalno vodi računa o tome da su date sve vakcine, da svaka rana ostane čista, da se antibiotici uzimaju onako kako su prepisani (da se popije doza do kraja čak i ako se pacijent oseća bolje), kao i da se vodi računa o higijeni, kao što su pranje ruku i učenje dece da peru ruke.
Ona ističe i važnost poznavanja simptoma sepse kod beba i dece i pravovremeno traženje pomoći.
„Primetili smo da sve veća antimikrobna rezistencija u zemljama u razvoju čini problem neonatalne sepse mnogo gorim“, kaže Muhamed Šahidulah, profesor neonatologije sa Medicinskog univerziteta Bangabandu Šeik Mudžib u Bangladešu.
On je i predsedavajući Nacionalne tehničke radne grupe (NTVC) u Zdravstvenom centru za novorođennčad u Bangladešu i jedan od lekara koji je pokušao da spase Muktinu bebu.
„Neonatalna sepsa danas je jedan od glavnih uzroka bolničkih lečenja i smrti u Bangladešu. To je stravičan gubitak.“
Ali kako je prekomerna upotreba antibiotika, koji su spasli tolike ljudske živote otkako su počeli da se koriste četrdesetih godina prošlog veka, na kraju nenamerno dovela do stvaranja ove superpretnje po najugroženije bebe sveta?
Pogledajte video:
Problem sa superbakterijama
Premijerka Bangladeša Šeik Hasina je 2021. upozorila svetske lidere da bi antimikrobna rezistencija mogla da izraste u veću krizu javnog zdravlja od kovida-19, ako se niko ne bude njome bavio.
Pre toga, naučnici su već godinama upozoravali da neumerena upotrebna antibiotika predstavlja velik problem.
Bolnice širom sveta bore se protiv smrtonosnih superbakterija otpornih na lekove.
One se razvijaju zato što antibiotici ubijaju većinu bakterija, ali ne i sve – neke prežive, zato što imaju gene koji ih čine otpornim.
Potom se razmnože i mogu da prebace gene otporne na lekove drugim bakterijama (između ostalog i drugim vrstama bakterija) oko sebe, putem procesa poznatog kao horizontalni transfer gena.
Kao posledica toga, bolnice mogu da postanu plodno tle za otporne sojeve i nekada moćni lekovi postaju sve manje i manje efikasni.
Zato kad se novorođenčad zaraze sepsom u bolničkom okruženju, bakterije odgovorne za to obično su mnogo otpornije na dostupne lekove nego kad se ona zaraze infekcijom po povratku kućama, kaže Šahidulah.
Jedna ključna preporuka globalnih zdravstvenih vlasti je da se ova rezistencija izbegne opreznom upotrebom antibiotika – da se oni uzimaju samo kad su stvarno potrebni, umesto da se šire i efikasno obučavaju bakterije kako da ih prežive.
Za to vreme, međutim, prekomerne upotreba antibiotika i superbakterije koje su do toga dovele već prave haos.
Boljke kao što su urinarne infekcije i sepsa sve su teže za lečenje, dovodeći ugrožene pacijente u opasnost.
A jedna posebno ugrožena grupa su novorođenčad.
„Nevidljive“ bebe
Iako je smrtnost dece ispod pet godina značajno opala poslednjih decenija, „stopa neonatalnih preživljavanja je za tim zaostajala“, prema izveštaju Globalnog partnerstva za istraživanje i razvoj antibiotika (GARDP).
Sepsa predstavlja posebno smrtonosan rizik: „U roku od svega nekoliko sati, život bebe sa sepsom može da bude ugrožen. Da sve bude gore, rezistencija na antibiotike smanjuje šanse da beba preživi od neonatalne sepse“, piše u tom izveštaju.
Kao i u slučaju Muktine bebe, to može da znači da lekari moraju očajnički da isprobavaju lek za lekom, samo da bi otkrili da nijedan od njih ne funkcioniše.
„Najveći izazov borbe protiv sepse kod novorođenčadi jeste saznati koji organizam tačno izaziva infekciju – nije ga uvek moguće izolovati ili čak utvrditi da li neko uopšte ima infekciju“, kaže Seli Elis, liderka dečjeg programa za antibiotike kod GARDP-a.
Dijagnoza se komplikuje čestim prisustvom drugih stanja koja liče na sepsu, naročito kod prerano rođene novorođenčadi, kao i odsustvom optimalnih dijagnostičkih testova, kaže ona.
Jedna druga studija je pokazala da je 2019. skoro 140.000 smrti novorođenčadi u čitavom svetu izazvala bakterijska antimikrobna rezistencija.
A opet, „bebe ostaju zapostavljene i nevidljive u okviru šire reakcije na antibiotsku rezistenciju“, prema izveštaju GARDP-a.
GARDP i njegovi partneri analizirali su 3.200 slučajeva novorođenih beba sa klinički dijagnostifikovanom sepsom u pokušaju da bolje razumeju uticaj rezistencije na antibiotike.
Naglasak je bio na otkrivanju koji antibiotici se koriste za lečenje novorođenčadi sa sepsom i do koje mere je otpornost na lekove učinila ove metode lečenja neefikasnim.
Ovo istraživanje sprovedeno je u 19 bolnica u 11 zemalja na četiri kontinenta, obuhvativši različite stepene prihoda.
Jedno ključno otkriće bilo je da bolnice koje leče novorođenčad sa sepsom koriste sve više lekove namenjene kao poslednje pribežište – zato što su originalne opcije izgubile snagu.
Ampicilin i gentamicin, lekovi ispočetka preporučivani kao prva, standardna opcija, korišćeni su samo kod 13 odsto beba.
Moćni antibiotici namenjeni za poslednju odbranu – poznati kao karbapenemi – prepisani su za 15 odsto beba, što je iznenađujuće visoka brojka.
„To je uznemirujuće i predviđa dolazeću krizu nedostatka antibiotika za lečenje sepse izazvane organizmima otpornim na više različitih lekova“, rekli su istraživači u izveštaju.
Drugim rečima, lekari posežu za sve moćnijim oružjem u obliku lekova poslednjeg pribežišta – sve dok ni ti ne budu više radili.
- Pismo hrvatske trudnice nerođenom sinu: „Mama, radimo pravu stvar, šapnuo si mi to u snu“
- Trudnici u Hrvatskoj odobren pobačaj obolelog ploda posle višenedeljnog odbijanja
Detektivi za sepsu
U Indiji, oko 20 odsto od miliona nenonatalnih smrti u zemlji godišnje izaziva sepsa, prema podacima američke i indijske organizacije za istraživanje javnog zdravlja Centar za dinamiku, ekonomiju i politiku bolesti (CDDEP).
Od njih, 58.000 smrti su direktna posledica antimikrobne rezistencije.
U drugim zemljama, podaci su nekompletni ili ih uopšte nema, što otežava sagledanje razmera krize.
A čak ni u Indiji problem nije dovoljno istražen, kaže M. Dživa Sankar, neonatolog sa Sveindijskog instituta za medicinske nauke u Nju Delhiju.
Sankar i njegove kolege su 2019. pročešljali dve ogromne baze podataka objavljenih naučnih studija kako bi pronašli studije o neonatalnoj sepsi.
Oni su otkrili da postoji vrlo malo podataka o sepsi širom Azije, iako je region dom toliko velikog procenta svetskog stanovništva.
„Za 25 milion beba rođenih u Indiji svake godine, što je skoro ukupan broj stanovnika Australije, imali smo samo 64 studije o neonatalnoj sepsi od januara 2000. do avgusta 2018. godine“, kaže Sankar.
„U istom vremenskom periodu, Pakistan je objavio 16 studija, Bangladeš šest, a Šri Lanka samo jednu. Definitivno nam treba više podataka i više praćenja da bi se to bolje proučilo.“
Oni su o nalazima u vezi sa tom ogromnom rupom u podacima izvestili u studiji objavljenoj u Britanskom medicinskom žurnalu, istakavši da su Južna Azija i podsaharska Afrika posebno pogođeni neonatalnom sepsom – što čini da je još hitnije da se tamo sakupe pouzdani podaci.
Oni ističu i da siromaštvo i neravnopravan pristup zdravstvu čini bebe uopšte ranjivijim za obolevanje od sepse, što je situacija koja se pogoršava „sve težom antimikrobnom rezistencijom“.
Rano otkrivanje sepse može da pomogne, ali u zemljama sa niskim primanjima, gde su dijagnostičke ustanove retke, brojevi nedijagnostifikovanih i neprijavljenih slučajeva ostaju visoki, kaže Šjam Sundar Budatoki, kliničar specijalizovan za javno zdravlje na londonskom Imperijalnom koledžu, koji je prethodno radio u Nepalu.
U ovim zemljama, rezistencija na lekove možda ne dobija pažnju koju zavređuje zato što se „prioriteti u javnom zdravlju određuju na osnovu hitnosti i vidljivog rešavanja problema“, kaže on.
Drugim rečima, druge pretnje zdravlju novorođenčadi možda deluju kao preče – na primer, infekcije uopšte ili neuhranjenost.
To može da znači se složeniji kauzalni lanac, kao što je antimikrobna rezistencija koja dovodi do neonatalnih smrti od sepse, „ignoriše“, kaže on.
Nova slika
Međutim, istraživači su skorije stekli i neke potencijalno revolucionarne uvide koji bi mogli da pomognu u borbi protiv neonatalne sepse rezistentne na lekove.
Na primer, postoje ključne razlike u prirodi bakterija koje izazivaju neonatalne sepse u zemljama sa visokim primanjima, za razliku od zemalja sa niskim i srednjim primanjima.
To, zauzvrat, utiče na to kako ih treba lečiti.
U bogatijim zemljama, veliki broj slučajeva neonatalne sepse izaziva bakterija koja se klasifikuje kao „gram-pozitivna“ – organizmi koji daju pozitivne rezultate na testu poznatom kao Gram bojenje korišćenom za klasifikovanje bakterija – kaže Sankar.
Još važnije, ove slučajeve kao da predominantno izaziva samo nekolicina različitih tipova bakterija – određeni sojevi streptokoka (koji se obično nalaze u crevima i majčinom vaginalnom kanalu) i stafilokoke (koje se nalaze na površini kože), na primer.
Međutim, u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, čini se da postoji viši procenat infekcija „koje izazivaju gram-pozitivne bakterije, a koje se obično nalaze u crevima“, kaže Sankar.
To bi moglo da bude zbog loše higijene, na primer.
Širok dijapazon različitih mikroba takođe izgleda da je odgovoran za ove gram-negativne infekcije od sepse i obično pokazuje visoku stopu antimikrobne rezistencije – između 50 i 70 odsto.
„Zbog toga zemlje sa niskim i srednjim primanjima imaju veću smrtnost od neonatalne sepse nego razvijenije zemalje“ kaže on.
Mnogi različiti mikrobi znače da je teže standardizovati protokol za lečenje „onako kao što se radi na Zapadu“.
Umesto toga, lekari u siromašnijim zemljama moraju da otkriju koji mikrob je izazvao sepsu, nadaju se da će se pojaviti na dostupnim testovima i potom utvrde da li uopšte može da se leči antibioticima.
Mnogi od dostupnih antibiotika poslednjeg pribežišta sa sobom nose rizik od ozbiljnih neželjenih reakcija kod pacijenata i zato njihovo korišćenje kod novorođenčadi sa sobom nosi dodatne rizike.
Postoji nada, međutim, da kombinacije nekoliko antibiotika odjednom mogu da pruže nove načine za borbu protiv sojeva otpornih na lekove, a da to bude bezbedno za upotrebu kod beba.
Ali dostupnost takvih složenih alternativnih antibiotičkih tretmana još je ograničen u zemljama u razvoju.
Pobediti superbakterije
Koliko god zastrašujuće bakterije otporne na lekove bile, lekari i pacijenti imaju drugu, važniju i osnovniju taktiku u svom arsenalu: dobru higijenu.
U prošlosti se pretpostavljalo da, kad se beba zarazi u roku od 72 sata od rođenja, to obično izazove bakterija kojom su se zarazile iz majčinog vaginalnog kanala ili creva tokom porođaja.
Ako je do sepse došlo kasnije, smatralo se da je to rezultat loše higijene, bilo u porodilištu ili kod kuće.
Ali ovaj stav je postao mnogo nijansiraniji poslednjih godina.
Međutim, skorašnja istraživanja, među kojima i studija Sankara i njegovih kolega, sugerišu da se bakterije koje izazivaju ranu i kasniju sepsu ne razlikuju toliko među sobom.
To sugeriše da loša higijena možda igra ulogu u širokom dijapazonu slučajeva sepse, čak i kod onih neposredno po rođenju.
„To čini potrebu za dezinfekcijom i održavanjem protokola koji garantuje čisto, higijensko okruženje izuzetno važnim“, kaže Sankar.
Međutim, osnovni sapun i voda nedostupni su u polovini zdravstvenih ustanova širom planete, prema izveštaju SZO/Unicefa objavljenom 2022, što doprinosi riziku od infekcije kod majki i novorođenčadi.
Druge proste mere mogu da pomognu u sprečavanju infekcije u zdravstvenim okruženjima, kao što su nošenje sterilne odeće na odeljenjima za intenzivnu negu, uzimanje brisova i čišćenja površina i opreme, kao i dezinfekcija kože novorođenčadi pre nego što im se daju injekcije i infuzije.
Ali primena ovoga zahteva obuku i odgovarajuće osoblje, zajedno sa učenjem roditelja dobroj higijenskoj praksi, kaže Šahidulah.
Bangladeš takođe ohrabruje da se više žena porađa u bolnicama, što se čini da je ipak bezbednija opcija uprkos njihovim vlastitim problemima sa superbakterijama.
Skoro polovina žena u Bangladešu i dalje se porađa kod kuće, što dolazi sa većim rizikom od dobijanja infekcije.
U Nepalu je otkriveno da je neonatalna sepsa brojnija među bebama rođenim od majki koje nisu odlazile na prenatalne preglede, što ponovo ističe važnost pružanja podrške budućim roditeljima.
Na kraju, borba protiv krize rezistencije na lekove zahtevaće širok dijapazon alata, kažu eksperti.
„Za dalekosežnije promene, moramo da uzmemo u razmatranje antimikrobnu rezistenciju kao socio-politički izazov, a ne samo medicinski“, kaže Abdul Gafur, doktor za zarazne bolesti u Institutu za kancer Apolo u južnom indijskom gradu Čenaju.
Zajedno sa drugim indijskim lekarima, on je i glasni zagovornik borbe protiv pretnje od superbakterije.
„Odgovarajuća higijena kod kuće, u zdravstvenim ustanovama i zajednicama ključni su za izlaženje na kraj sa neonatalnom sepsom pogoršanom antimikrobnom rezistencijom i kako bi se sprečilo ponovno zaražavanje kod dece.“
Pronalaženje novih antibiotika treba da se doživi kao najhitniji prioritet.
„Kovid nam je pokazao da Indija može da bude apoteka sveta i da može da pravi vrhunske lekove“, kaže on.
Gafur predlaže usredsređivanje na izrađivanje testova za identifikaciju izvora infekcije što je pre moguće.
„Rapidni dijagnostički test mogao bi da pomogne lekarima da pronađu pravi antibiotik za prepisivanje u roku od sat vremena, što bi moglo značajnije da smanji rizik od smrti.
„Novi antibiotici i vakcine mogu da se razviju za bakterije koje su danas otporne na postojeće antibiotike“, kaže on.
Prema njegovom mišljenju, to bi trebalo da bude globalna inicijativa, sa vladama koje sarađuje sa privatnim kompanijama.
Za porodice kao što je Muktina, koja je izgubila sina od sepse, ovi pomaci stigli su prekasno.
Ali borba protiv krize sa antibioticima i rizik od infekcije oko porođaja mogli bi da pomognu drugima da obezbede bebama siguran start – i pomognu lekarima da zaštite i spasu pacijente tokom ukazivanja zdravstvene nege.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
