Veganska hrana

Getty Images
Veganska hrana

Ako ste vegan ili vegetarijanac manji je rizik da dobijete neku srčanu bolest, ali ste pod većim rizikom od moždanog udara, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja.

U poređenju sa ljudima koji jedu meso, pomenuta grupa ispitanika je na 1.000 ljudi imala deset slučajeva srčanih oboljenja manje, ali i tri slučaja moždanih udara više.

Istraživanje, čije je rezultate objavio Britanski medicinski žurnal (British Medical Journal), obuhvatilo je 48.000 ispitanika.

Ipak, ono ne može da dokaže da li su dobijeni rezultati posledica ishrane ili nekih drugih aspekata životnog stila ispitanika.

Stručnjaci za ishranu tvrde da, kakav god da je izbor ljudi, najbolje rešenje uvek je da se jedu različite namirnice.

Šta je pokazala studija?

Istraživanje su radili stručnjaci sa Oksforda i ono je deo dugoročnog projekta koji se bavi ishranom i zdravljem.

Polovina učesnika koji su ispitani u periodu od 1993. i 2001. godine su tada jeli masti, oko 16.000 su bili vegetarijanci ili vegani, a 7.500 je reklo da jede ribu.

Odgovarali su na pitanja o ishrani. Zatim su 2010. godine ponovo ispitani, a u oba navrata u obzir su uzete i pušačke navike i fizičke aktivnosti.

Zabeleženo je 2.820 slučajeva koronarnih oboljenja i 1.072 slučaja moždanog udara – uključujući i 300 hemoragičnih do kojih dolazi kada oslabljeni krvni sudovi puknu i dođe do izliva krvi u mozak.

Kod ispitanika koji su rekli da jedu samo ribu rizik od srčanih bolesti je za 13 posto manji nego kod onih koji jedu meso. A kod vegana i vegetarijanaca rizik je manji za 22 posto.

Ali oni koji su na biljnoj ishrani, imaju za 20 posto veći rizik od moždanog udara.

Naučnici smatraju da bi to moglo da bude povezano sa nižim nivoom vitamina B12, ali ističu da je potrebno još dokaza za ovakvu tvrdnju.

Takođe, moguće je da rezultati ipak nisu direktno povezani sa ishranom, već da oslikavaju ostale razlike u načinu života ljudi koji jedu i ne jedu meso.

Zašto istraživanje pokazuje da su veganske i vegetarijanske dijete nezdrave?

Frenki Filips, doktorka iz Britanskog udruženja za ishranu, kaže da to nije tačno jer se radilo o studiji koja je rađena metodom posmatranja.

„Oni su gledali šta su ljudi jeli i pratili ih godinama. To je neka vrsta asociranja, povezivanja, a ne uzročno posledični efekat“, kaže ona.

„Poruka svima je da je normalno da imate dobro isplaniranu ishranu i da svakako treba da jede različite vrste namirnica“.

Meso i krompir deluju ukusno na ovom tanjiru

Getty Images
Meso i krompir deluju ukusno na ovom tanjiru

„Ljudi koji jedu meso možda nemaju raznovrsnu ishranu, jer mogu svako veče da jedu meso i krompir, bez povrća“.

Da li se ishrana ljudi promenila od početka studije?

Istraživači su i 2010. pitali učesnike studije o načinu ishrane.

Ali doktorka Filips kaže da se ishrana vegana i vegetarijanaca promenila u odnosu na vreme početka studije.

„Ovo su podaci dobijeni od jednog para pre nekoliko decenija“, kaže Filips.

„Današnja tipična vegetarijanska hrana znatno je drugačija od one pre 20 ili 30 godina“.

„Sada je takva vrsta ishrane postala mnogo više mejnstrim“.

A sada više znamo i o tome kakve zdravstvene rizike donosi konzumiranje previše prerađenog i crvenog mesa. Naučnici su to doveli u vezu i sa povećanim rizikom od raka creva.

Šta bi trebalo da se nađe u mom tanjiru?

Woman with a plate

Getty Images
Žena sa escajgom u rukama

Britanska Nacionalna zdravstvena služba savetuje sledeće:

  • Jedite dnevno barem pet porcija voća i povrća
  • Osnovni obroci trebalo bi da sadrže namirnice poput krompira, hleba, pirinča ili testenina
  • Ne zaboravite proteine – meso, ribu, morske plodove, tofu, varivo i neslane orahe
  • Mlečne proizvode i alternativne namirnice
  • Namirnice bogate mastima, šećerom i solju trebalo bi jesti ređe i u manjim količinama.

Ali vegani i vegetarijanci takođe bi trebalo da posebno povedu računa da jedu dovoljno namirnica određene vrste.

Recimo, ljudi koji jedu meso, ribu i piju mleko imaju dovoljno vitamina B12 koji je važan za zdrav krvni i nervni sistem.

Ovog vitamina ima u namirnicama kao što su „pojačane“ pahuljice za doručak.

Takođe, organizam teže apsorbuje gvožđe iz biljne ishrane i zato bi oni koji ne jedu meso, trebalo da konzumiraju variva i sušeno voće.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari