Graves in East London — U genetskoj analizi su korišćeni posmrtni ostaci ljudi obolelih od kuge u Londonu

Razorna pandemija kuge ostavila je takav genetski pečat na čovečanstvo da i danas utiče na naše zdravlje, skoro 700 godina kasnije.

Gotovo polovina ljudi je umrla kada je Crna smrt protutnjala Evropom sredinom 14. veka.

U pionirskoj studiji, koja je proučavala DNK materijal skeleta starih vekovima, naučnici su pronašli mutacije koje su pomogle ljudima da prežive kugu.

Ali iste te mutacije su povezane sa autoimunim bolestima koje nas danas muče.

Crna smrt je jedan od najznačajnijih, najsmrtnosnijih i najturobnijih momenata u istoriji čovečanstva.

Procenjuje se da je umrlo 200 miliona ljudi.

Istraživači su posumnjali da bi događaj tih razmera morao da oblikuje dalju evoluciju čoveka.

Analizirali su DNK iz zuba 206 drevnih kostura i utvrdili su tačno koji od njih su umrli pre, tokom i posle pandemije Crne smrti.

Ispitivali su i kosti iz jame kužnih u Ist Smitfildu, što je bila masovna grobnica u Londonu, kao i uzorke iz Danske.

Tooth — Istraživač analizira drevni zub koji sadrži DNK

Ivanredno otkriće, objavljeno u naučnom časopisu Priroda, usredsredilo se na gen nazvan ERAP2.

Ako ste imali odgovarajuću mutaciju, imali ste 40 odsto više šansi da preživite kugu.

„To je veliki, veliki uticaj, i iznenađenje je da se pronađe tako nešto u ljudskom genomu“, rekao je profesor Luis Bareiro sa čikaškog Univerziteta za BBC.

Zadatak gena je da stvara proteine koji seku invazivne mikrobe i pokažu deliće imunom sistemu, pripremajući ga da efikasnije prepozna i neutrališe neprijatelja.

Geni postoje u različitim verzijama – oni koji dobro rade i oni koji ne rade ništa – i dobijate kopiju od svakog roditelja.

A ti srećnici, koji su imali veće šanse da prežive, nasledili su visoko funkcionalne verzije od mame i tate.

Preživeli su zatim dobijali decu i prenosili korisne mutacije, te su postale znatno češće.

„Ogromno je što vidimo pomak od 10 odsto za dve ili tri generacije, to je najjači proces selekcije kod ljudi do danas“, kaže profesor Hendrik Poinar, evolutivni genetičar sa MekMaster univerzitea.

Rezultati su potvrđeni u modernim eksperimentima, preko bakterije kuge – Yersinia pestis.

Uzorci krvi od ljudi sa određenim mutacijama imali su veće šanse da se odupru infekciji nego oni koji to nisu imali.

„To je kao da gledate Crnu smrt kako se razvija u čančetu, zapanjujuće“, dodaje profesor Poinar.

I dalje su te mutacije koje predstavljaju zaštitu od kuge mnogo češće nego što su bile pre Crne smrti.

Problem je što se danas dovode u vezu sa autoimunim bolestima kao što je zapaljensko oboljenje creva – Kronova bolest.

Ono što je sačuvalo naše pretke pre 700 godina moglo bi da naruši danas naše zdravlje.

I druge istorijske sile ostavile su traga na našu DNK koje i danas osećamo.

Između jedan i četiri odsto savremene ljudske DNK nasleđeno je od naših predaka koji su spavali sa neandertalcima i to utiče na našu sposobnost da se izborimo sa bolestima poput kovida.

„Ti ožiljci iz prošlosti i dalje utiču na našu podložnost bolestima danas, i to vrlo značajno“, kaže profsor Bareiro.

Profesor Bareiro kaže da je prednost preživelih od 40 odsto „najjači selektivni efekat dosad procenjen u ljudskoj istoriji“.

Ta pogodnost naizgled umanjuje korist od mutacija otpornosti na HIV ili onih koje pomažu u varenju mleka – mada on upozorava da su nezgodna direktna poređenja.

Kovid pandemija neće ostaviti takav trag na nasleđe, ipak.

Evolucija radi kroz sposobnost da reprodukujete i prenesete vaše gene.

Kovid većinom ubija starije koji su već preneli genetski materijal na decu.

Kuga je ubijala ljude različitog uzrasta i u tako velikim brojevima, zato je imala tako dugotrajan efekat.

Pratite Džejmsa na Tviteru

Možda će vas zanimati i ova priča