Zdravlje i posao: Da li se i koliko zloupotrebljava bolovanje u Srbiji

Prvi put za šest godina, koliko radi, Bojana Vuletić je otvorila bolovanje.

Operisala je slepo crevo i nije odlazila na posao tri nedelje – morala je da miruje.

„Ali ni posle mesec dana se nisam osećala sposobno za rad, nisam bila dobro.

„Moj posao zahteva da sam za stolom osam sati, a zbog operacije to nije preporučljiv položaj, međutim doktorka je bila sumnjičava i nije htela da mi produži bolovanje, pa sam čekala odluku komisije da utvrdi da li je izostanak opravdan ili ne“, priča ona za BBC na srpskom.

Od 2019. kada je usvojen postojeći Zakon o zdravstvenom osiguranju sve do sada, lekar opšte prakse mogao je da propisuje bolovanje do dva meseca, u zavisnosti od bolesti i brzine oporavka.

Međutim, vlada je početkom oktobra usvojila predlog Ministarstva zdravlja da izabrani lekar može da otvori bolovanje do mesec dana, a o daljem produžavanju odsustva odlučivaće prvostepena lekarska komisija Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Izmene se neće odnositi na tek operisane, onkološke pacijente i trudnice, a cilj je da se, obrazloženo je, smanje lažna bolovanja.

• Kako izvesti operaciju nad zdravstvom u Srbiji: Lekari daju devet predloga
• „Naši pacijenti neće umirati čekajući na operacije“: BBC u operacionoj sali sa niškim hirurzima
• Zašto je važno zdravstveno osiguranje

I dok Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada, pozdravlja predlog, jer je, kako tvrdi za BBC, u Srbiji zastupljen „visok stepen zloupotrebe bolovanja“, posebno kod povreda na radu, iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) poručuju da će se novinama stvoriti dodatni haos u zdravstvenom sistemu.

„Ovu praksu smo imali pre 2019. koja se pokazala neodrživom, situacija je danas još gora.

„Pacijenti će satima provoditi u redovima, mnogi neće ni odlaziti na bolovanje, a oni koji otvaraju lažna nastaviće to da rade“, kaže Ranka Savić iz ASNS-a za BBC na srpskom.

Prema zvaničnoj statistici, od 2.500 kontrola bolovanja u prošloj godini, nepravilnosti su utvrđene u 12 odsto slučajeva.

Bol u leđima i depresija

Izmene predloženog Zakona o zdravstvenom osiguranju tek treba da prođu skupštinsku raspravu.

Vlada je saopštila da će izabrani lekar i dalje moći da produžava bolovanje do 60 dana, ali samo kod obolelih od malignih bolesti, usled komplikacija pri održavanju trudnoće, ljudi sa invaliditetom i kod neposredno obavljenih hirurških intervencija, osim ako operacija nije izvršena u dnevnoj bolnici.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednje dve godine znatno više žena je odlazilo na bolovanje, uglavnom u regionu Beograda, nižeg stepena obrazovanja.

U poslednjih pet godina, u Novom Sadu je 75 odsto ljudi otvaralo bolovanje zbog akutnih i hroničnih bolesti, kaže Mirjana Kolundžić, načelnica Službe opšte službe u Domu zdravlja drugog najvećeg grada u Srbiji.

Među njima je bilo najviše žena, između 36 i 50 godina, dok je trećina pacijenata bilo između 21 i 35 godine.

Bolovanje je u proseku trajalo do 37 dana.

Bol u leđima drugi je najučestaliji razlog zbog čega se odlazi na bolovanje, što doktorku Kolundžić ne iznenađuje zbog savremenog načina života.

„Osobe sa nižim stepenom obrazovanja rade fizički zahtevnije poslove i zbog toga su kod njih česte povrede na radu, dok se mladi uglavnom žale na bol u kičmi usled dugotrajnog sedenja“, kaže ona za BBC na srpskom.

Trudnoća i porodiljsko na trećem su mestu liste razloga za otvaranje bolovanja, dok su povrede na radu i van posla bile uzrok odsustvovanja kod jednog procenta pacijenata.

Doktor Aleksandar Milovanović primećuje da u poslednje vreme prednjače i problemi sa mentalnim zdravljem, poput depresije, gde ima prostora za potencijalnu zloupotrebu.

„’Ne mogu’, ‘Ne odgovara mi atmosfera, to utiče na moje mentalno zdravlje’ obrazloženja su koja se sve više čuju.

„Svaki lekar na osnovu toga otvori bolovanje, jer ne želi da napravi grešku i rizikuje da vam se nešto dogodi „, dodaje.

Da se sve više radnika žali na psihičke tegobe uočava i Ana Krstić, zaposlena u sektoru za regrutaciju i zapošljavanje u stranoj kompaniji u Beogradu.

Bolovanje se otvara, kako kaže, zbog sagorevanja na poslu, maltretiranja šefova, nezadovoljstva timom ili atmosferom, čime zaposleni žele da se sklone iz radnog okruženja ili iskoriste vreme kako bi potražili drugi posao.

„Zloupotreba je sistemski problem, sumnjam da će novim izmenama nešto da se promeni, uvek će se naći način da se zaobiđu rokovi i norme.

„Sa druge strane, pojedini ne rade to iz obesti, već im je potreban dodatni posao i novac, a i mogu da ih razumem“, navodi onda za BBC na srpskom.

Kome prijaviti lažna bolovanja?

Svaki šesti radnik u Srbiji bio je na bolovanju zbog zdravstvenih problema u 2022. godini, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Pravo na odsustvo propisuje Zakon o radu.

Prema ovom pravnom aktu, ako poslodavac posumnja u razloge izostajanja sa posla, može zaposlenog da prijavi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

„Treba mi pravni savet. Drugarica radi u državnoj firmi, uzela je bolovanje da bi išla na neko punoletstvo. Međutim, pravnica koja je ne voli joj je poslala kontrolu, ali je nisu našli kod kuće.

„Da li postoji šansa da joj daju otkaz? Ne znam da li je zaposlena na neodređeno“, samo je jedan od slučajeva u praksi koji je podelila korisnica društvene mreže Iks.

Zakon o radu predviđa da ne smete da napuštate adresu stanovanja dok ste na bolovanju i u slučaju da se utvrdi da ste lažirali odsustvo, poslodavac može da vas otpusti ili ne isplati nadoknadu.

Prvih mesec dana bolovanja, nadoknada zarade je 100 odsto, koju pokriva firma u kojoj je zaposleni, a potom se isplaćuje iz budžeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

„Imamo primer da je zaposleni bio osam, a ne mesec dana na bolovanju zbog jedne trivijalne stvari“, kaže on za BBC na srpskom.

Iz Unije poslodavaca Srbije tvrde da je provera teško dokaziva i dugo traje.

„Dešava se da neko ne radi 29 dana, zatvori bolovanje, vrati se da radi tri dana i opet otvori bolovanje.

„U takvoj situaciji poslodavac bi mogao da posumnja da nešto nije regularno, ali mora da ima sve dokaze koji ukazuju da je reč o lažnom bolovanju da bi ga otpustio“, govori Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca za BBC na srpskom.

• Zašto je važno zdravstveno osiguranje
• Da li je u redu uzeti bolovanje kad ste prehlađeni
• Koja su prava zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom u Srbiji

Od 280.000 bolovanja koliko se godišnje otvori u Srbiji, 15 odsto njih bilo je lažno.

To znači da više od 40.000 radnika svake godine odsustvuje sa posla, iako nema nikakvih zdravstvenih tegoba.

Pojedini otvaraju bolovanje zbog nezadovoljstva na poslu, drugi zbog raznih privatnih obaveza, a Jevtović iz Unije poslodavaca dodaje i da su zloupotrebe primetne kada krenu sezonski poslovi, pa ljudi otvaraju bolovanja kako bi mogli da zarade dodatni novac.

Navodi primer vlasnika frizerske radnje koji je posumnjao u razloge bolovanja jednog od zaposlenih.

Radnik je koristio bolovanje kako bi paralelno bio u drugom salonu, redovno primajući nadoknadu.

Kada mu je saopšteno da će dobiti otkaz, zaposleni je opet otvorio bolovanje prijavivši šefa za maltretiranje (mobing), a slučaj je završio na sudu.

„Nije kolegijalno prema kolegama i remeti se i proces rada.

„Opravdano je da se drugi zaposleni pobune i pitaju što da rade tuđe poslove, a da nisu plaćeni za to“, dodaje Jevtović.

Srbija u prvih pet zemalja gde ljudi najmanje izostaju sa posla

O produžavanju odsustva posle 30 dana prema novim izmenama odlučivaće komisija.

Milovanović sa Instituta za medicinu rada kaže da je važno da se ova tela striktno drže pravila kako bi se zaista procenilo šta pacijent može, a šta ne, iako su komisije i pre ovih predloga već imale tu ulogu.

Podaci Eurostata pokazuju da se u 2022. godini bolovanje najviše koristilo u Francuskoj, Finskoj i Švedskoj.

Srbija je na petom mestu evropskih zemalja gde se najmanje izostaje sa posla – posle Rumunije, Bugarske, Grčke i Poljske.

Ranka Savić iz ASNS ukazuje na, kako kaže, totalni paradoks.

„Mi smo na istom nivou po uzimanju bolovanja kao i radnici u državama Evropske unije, a među vodećim zemljama smo po broju karcinoma i kardio-vaskularnih bolesti“, kaže ona.

Da izabrani lekari mogu da otvore bolovanje pacijentu na period do 30 dana pravilo je koje se već primenjuje u Crnoj Gori.

U Hrvatskoj, doktor procenjuje na koliko će odobriti privremenu sprečenost za rad u zavisnosti od stanja i dijagnoze, dok se u Federaciji Bosne i Hercegovine, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine traži skraćivanje sa 42 dana na dve nedelje.

U drugom entitetu, Republici Srpskoj, pacijent je dužan da se javlja na kontrolu svake dve nedelje, u suprotnom smatra se da može da se vrati na posao.

I dok pojedini zloupotrebljavaju pravo na izostajanje, doktorka Mirjana Kolundžić kaže da ima i onih koji zbog para prekidaju bolovanje, iako se nisu u potpunosti oporavili što može da ostavi dugoročnije posledice.

Prema evidenciji novosadskog Doma zdravlja, oko 40 odsto pacijenata se posle sedam dana vrati na posao.

Nešto više od 17 odsto, među kojima su ljudi sa hroničnim oboljenjima, onkološki pacijenti i oni koji se oporavljaju posle hirurških zahvata, ili određenih traumatičnih iskustava, nije radilo više od mesec dana.

Bojana Vuletić se posle mesec dana vratila na posao, dok komisija nije utvrdila da joj ipak treba još sedam dana mirovanja.

„Komisiji se šalje dokumentacija i ona u roku od sedam dana treba da odluči da li će se produžiti bolovanje, rešenje potom šalje domu zdravlja i na kućnu adresu, a proces ume da potraje.

„Deluje mi da će biti problema sa rokovima i da će se zaposleni zbog administrativnih procedura vraćati na posao bez obzira da li mogu da rade ili ne“, dodaje ova 28-godišnjakinja.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]