„U času kada stupam među članove lekarske profesije, svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti. Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno. Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika.“

Ove reči deo su Hipokratove zakletve koje izgovara svaki lekar po završetku fakulteta, obavezujući se na poštovanje medicinske etike.

U Srbiji je, međutim, u poslednjih deset godina podneto 235 krivičnih prijava protiv lekara zbog nesavesnog lečenja, podaci su Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije dostavljeni BBC-ju na srpskom.

„Hipokratove zakletve više nema, niko više to ne čita, treba stalno podsećati na nju“, upozorava Mirela Erić, koja je 2021. podnela krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu zbog sumnje u nesavesno lečenje njenog brata na Kliničkom centru Vojvodine.

Do objavljivanja teksta, Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na pitanja BBC novinara.

Šta je nesavesno lečenje?

Zdravlje pacijenta osnovna je obaveza lekara, piše u Kodeksu medicinske etike Lekarske komore Srbije.

Doktor je „u obavezi da poštuje sve važeće standarde medicinske nauke i etičke principe, u okviru kojih je slobodan da izabere one metode koje smatra najefikasnijim za lečenje određenog pacijenta“, dodaje se.

U slučaju da lekar prilikom pružanja zdravstvene pomoći koristi „nepodobno sredstvo, primenjuje nepodoban način lečenja ili ne primenjuje odgovarajuće higijenske mere što prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja, pri čemu nastupaju teške telesne povrede ili dolazi do smrti pacijenta, smatra se nesavesnim lečenjem“, odredba je Krivičnog zakonika Srbije.

Zakonom su predviđene novčane i zatvorske kazne, koje zavise od težina posledice po zdravlje pacijenta – u slučaju smrti pacijenta, od dve do 12 godina zatvora.

Međutim, pravnici ukazuju da se nesavesno lečenje često meša sa lekarskom greškom.

„Kod lekarske greške ne dolazi do štetne posledice po zdravlje, ali su pacijentu svakako povređena prava utvrđena zakonima.

„Ukoliko se propust utvrdi, zdravstvena ustanova u kojoj je medicinski radnik koji je grešku počinio zaposlen, dužna je da pacijentu plati odštetu“, objašnjava Marko Petković, advokat, za BBC na srpskom.

Kome se pacijenti mogu obratiti?

Ukoliko se sumnja u nesavesno lečenje, pacijent može da se obrati rukovodiocu zdravstvene ustanove u kojoj radi lekar čiji rad se dovodi u pitanje, savetniku za zaštitu prava pacijenata, kao i zdravstvenoj inspekciji pri Ministarstvu zdravlja, nabraja Hajrija Mujović iz Udruženja pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije.

Pacijenti mogu da se obrate i građanskim, krivičnim i sudovima časti lekarskih komora.

Novosađanin Nebojša Erić preminuo je u julu 2020. od posledica korone u Kliničkom centru Vojvodina.

Njegova sestra Mirela je zbog sumnje da je njen 42-godišnji brat nesavesno lečen, podnela krivičnu prijavu protiv te ustanove Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu 1. februara 2021.

„Bilo je puno nelogičnosti od samog početka, pozovete neki fiksni broj, a niko vam se ne javlja, a kada vam se jave, dobijete kontradiktorne informacije.

„Kažu vam da je primio određeni lek, a kada sam dobila njegovu dokumentaciju, vidim da to nigde nije zavedeno“, govori Erić, i sama lekarka, za BBC na srpskom.

U slučaju krivične prijave vrši se unutrašnji i spoljašnji nadzor.

Unutrašnji sprovodi sama ustanova u kojoj radi prijavljeni zdravstveni radnik, a spoljašnji obavljaju veštaci, doktori koje imenuje Ministarstvo zdravlja.

Ukoliko su vam povređena prava kao pacijentu ili nekom kog znate možete se obratiti:

Kancelariji za zaštitu prava pacijenata 011 3605634, [email protected]

Zaštitniku građana, [email protected]

Odeljenju za zdravstvenu inspekciju pri Ministarstvu zdravlja [email protected]

Pravnoj službi Lekarske komore Srbije [email protected] 011 3626188

Kliničkom centru Vojvodine, [email protected]

Odseku za zdravstvenu inspekciju Novi Sad, [email protected], 021 427130

Odseku za zdravstvenu inspekciju Niš, [email protected] 018 505120 i 018 505128

Odseku za zdravstvenu inspekciju Kragujevac, [email protected] 034 336248

Odseku za zdravstvenu inspekciju Kraljevo, 036 308756

Odseku za zdravstvenu inspekciju Jagodina, 035 221516

Odseku za zdravstvenu inspekciju Čačak, 032 347360, [email protected]

Odseku za zdravstvenu inspekciju Valjevo, 014 224743

Odseku za zdravstvenu inspekciju Užice, 031 513657

U novembru 2022. Mirela Erić dobila je zaključak spoljnog nadzora da je u lečenju njenog brata sve bilo po protokolu.

„Medicinska dokumentacija Nebojše Erića vođena je na propisan način, u skladu sa pravilnikom, validna je i potpuna.

„Nije utvrđen nijedan propust u tretmanu i lečenju“, navodi se u dokumentu u koji je BBC imao uvid.

Novosadsko tužilaštvo je potom krivičnu prijavu odbilo, da bi Erić podnela žalbu Višem apelacionom sudu u Novom Sadu.

„Sada je na njima i sudsko-medicinskom odboru da utvrde i provere nalaze i dokumentaciju.

„Nadam se da će se oni voditi etikom“, kaže Erić.

Nedavno je uputila i otvoreno pismo Danici Grujičić, ministarki zdravlja.

Odgovor joj još nije stigao.

Erić smatra da bi trebalo da se uvede i kontrola veštaka i ispita njihova objektivnost, stručnost, etika i objektivnost.

Može li se sprečiti nesavesno lečenje?

Hajrija Mujović smatra da praksa zaštite pacijenata postoji, ali nije dovoljno razvijena.

Od 2013. godine je, zbog nesavesnog lečenja, osuđen 21 zdravstveni radnik, među njima sedam na zatvorske kazne, a ostali uslovno i novčano, pokazuju podaci ovog Udruženja.

Krivične prijave su uglavnom podignute „u slučajevima gde je usled nesavesnih postupaka došlo do najtežih posledica po zdravlje pacijenata poput zaboravljanje gaze ili instrumenta pri operacijama, pogrešne odluke da se pacijent leči konzervativno, a ne hirurški, davanje leka na koji je pacijent alergičan“, objašnjava Mujović.

Pred sudovima časti Lekarske komore Srbije je u proteklih sedam i po godina izrečeno 54 disciplinskih mera lekarima.

„Uglavnom su to bile javne opomene, ali i nekoliko mera privremene zabrane samostalnog rada u obavljanju posla“, kaže Mujović.

Iako je podneto čak „924 prijava sudovima časti protiv lekara, obrađeno je samo 120, jer 385 nije ispunjavalo formalne uslove, a isto toliko je odbačeno kao neosnovano“, dodaje.

Mirela Erić kaže da je borba protiv nesavesnog lečenja proces koji zahteva vreme.

„Tiče se svih nas, nije reč samo o mom bratu.

„Zakoni nisu toliko loši, ali treba da se primenjuju jednako na sve, ne sme postojati taj osećaj nedodirljivosti, ne smemo se oslanjati na savest zdravstvenih radnika“, kaže.

U koloni za pravdu

Poslednjih nedelja je u javnosti razmatran slučaj hirurga Marka Lensa koji je 2020. tužio lekare Psihijatrijske klinike Kliničkog centra Srbije zbog sumnje da su nesavesno lečili njegovu majku koja je pet dana pošto je primljena u ovu bolnicu preminula.

Pored brojnih zamerki na odnos prema pacijentkinji, posumnjao je u prepisane terapije i angažovao veštake da utvrde moguće greške u lečenju.

Sud časti Lekarske komore pokrenuo je postupak zbog osnova sumnje nesavesnog lečenja, povrede Zakona o zdravstvenoj zaštiti, ali i povrede Etičkog kodeksa Lekarske komore Srbije.

Međutim, iako su sudije u prvom nalazu utvrdile greške, ubrzo su zamenjene, slučaj je zastareo, a lekari u koje je Lens posumnjao nikada nisu snosili nikakve sankcije.

U leto 2022. Marko Lens je priveden na saslušanje, kada saznaje da je sedam psihijatara, među kojima su i oni koji su lečili njegovu majku, kako kaže, podnelo prijavu protiv njega jer „smatraju da je mentalno bolestan i da predstavlja opasnost za okolinu“.

Većina od sedam potpisanih psihijatara ga nije, međutim, nikada ni upoznala niti je Lens bio pacijent Univerzitetskog kliničkog centra Srbije što je Vremenu potvrdio i direktor te ustanove doktor Milika Ašanin.

Ljiljana Arambašević je pre 20 godina preminula usled nesavesnog i neadekvatnog lečenja, a dve lekarke Kliničkog centra u Beogradu osuđene su na po dve godine zatvora.

Arambašević se zbog jakih bolova u stomaku javila u beogradski Urgentni centar, gde je procenjeno da treba da se prebaci na Ginekološko-akušersku kliniku.

Odatle su je uputili u Institut za psihijatrijske bolesti „Laza Lazarević“, gde su lekari zaključili da nije pacijent za njih, vratili je u Urgentni centar, odakle su je poslali u Institut za infektivne i tropske bolesti.

U ovu bolnicu je primljena 21. februara i iste noći je preminula.

Stefan Gavrilović je 1997. preminuo posle operacije na Institutu za majku i dete u Beogradu.

Iako je 14 lekara beogradskog sudsko-medicinskog odbora zaključilo da je Stefana ubila lekarska nebriga, ni posle 17 godina nije doneta presuda.

Pravdu je čekala i porodica Anje Grahovac, koja je 2007. preminula posle operacije katarakte u Klinici „Perfekta“.

U martu 2017. suđenje u ovom slučaju je počelo – četvrti put.

Najnoviji slučaj zbio se 10. januara 2023. kada je beba iz Šapca preminula u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u Beogradu, pošto su je hitno prebacili iz šabačkog porodilišta zbog problema sa disanjem.

Otac bebe je detaljno opisao ceo slučaj na Fejsbuku, posle čega su reagovali i ministarka zdravlja Danica Grujičić i Zaštitnik građana, preneo je dnevni list Danas.

Danica Grujičić je najavila vanredni inspekcijski nadzor, a u šabačkoj bolnici je, kao je rečeno za ovaj medij, već napravljena komisija koja će uraditi unutrašnju proveru kvaliteta stručnog rada ove zdravstvene ustanove.

Iz porodilišta Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu rekli su da je beba sve vreme tokom porođaja bila dobro, a da je dva dans kasnije zbog problema sa disanjem prebačena u Beograd.

Ispitni postupak pokrenuo je i Zaštitnik građana kako bi se istražila zakonitost i pravilnost rada šabačke opšte bolnice i Ministarstva zdravlja u ovom slučaju.