Zdravlje: Lajmska bolest je sve češća, a simptome nije uvek lako prepoznati

Klimatske promene doprinose porastu broja slučajeva lajmske bolesti u svetu.

Ali mnogi lekari imaju problem da prepoznaju simptome ove bolesti.

Krpelji su paraziti koji sišu krv, i posle komaraca su najveći prenosioci bolesti na ljude.

Međutim, ujed krpelja, koji predstavlja mogući rizik od infekcije i ozbiljne bolesti, može i da se ne oseti.

• Kako srpski doktor Haus leči padanje u nesvest
• Liste čekanja: Zašto put do novog kolena u Srbiji traje godinama
• Od euforije do zavisnosti: Šta je gas smejavac i zašto može biti opasan

Ovi paukoliki zglavkari koji imaju osam nogu i malo telo, ne veće od semenke jabuke, luče antiinflamatornu supstancu kojom prikrivaju njihov način ishrane.

To omogućava mnoštvu patogena koji izazivaju bolesti a koji su možda prethodno zarazili krpelja da preko njega uđu u vaš krvotok.

Najpoznatiji od ovih „slepih putnika“ je bakterija spiralnog oblika Borrelia Burgdorferi koja izaziva lajmsku bolest.

Nazvana je po gradu Lajmu u državi Konektikatu u Sjedinjenim Državama (SAD), gde je otkrivena 1975. godine nakon što su i deca i odrasli počeli da prijavljuju simptome slične artritisu.

Lajmska bolest se manifestuje mnogim simptomima koji mogu mogu da postanu raznovrsniji ako se brzo ne pristupi lečenju.

„To je vrsta bakterije koja prodire u sva tkivo u telu“, kaže Džek Lambet, konsultant za zarazne bolesti i profesor medicine na Univerzitetskom koledžu u Dablinu i osnivač Centra za lečenje lajmske bolesti.

„Ide u mozak, ide u zglobove.

„Ona ide u mišiće, nervni sistem, periferni nervni sistem, bešiku i creva“, kaže Lambet.

Lajmska bolest takođe može izazvati paralizu lica, probleme sa srcem, težak umor, i bolne trnce rukama i stopalima.

Manifestuje se različitim simptomima zbog čega nije jednostavno dijagnostikovati je svim pacijentima, što znači da se lečenju često ne pristupa pravovremeno.

„Vodila se velika rasprava ubrzo nakon otkrivanja lajmske bolesti“, kaže Brajan Felon, direktor Centra za istraživanje lajmske i bolesti koje prenose krpelji na Univerzitetu Kolumbiji u Njujorku.

„Da li pacijenti umišljaju? Da li su hipohondri kada misle da su bolesni, a nisu?

„Zbog toga je tokom ranih 1990-ih bilo mnogo polemike oko toga kako lečiti ove pacijente“.

I danas ova bolest stvara mnogo problema.

Na primer, velškom reperu Renu je u početku dijagnostikovana bipolarna bolest i sindrom hroničnog umora.

Nekoliko godina je bio prikovan za krevet i čak je morao da prekine muzičku karijeru pre nego što mu je ispravno dijagnostikovana lajmska bolest 2015. godine.

I dalje se leči od autoimunih bolesti koje su posledica infekcije.

Lajmska bolest je retko smrtonosna, a većina ljudi se brzo oporavlja ako se pravovremeno leči antibioticima koji su danas dostupni.

Problem je u tome što se teško dijagnostikuje, jer se mnogi lekari previše oslanjaju na najčešći znak infekcije – rastući crveni osip, poznat kao eritema migrans (erythema migrans), karakterističan po crvenim koncentričnim prstenovima i podseća na središte pikado mete.

„Znak lajmske bolesti ne mora uvek da bude osip eritema migrans“, kaže Lambet.

„Osip može da bude elipsast, mogu da se pojave plikovi.

„Mogu da se jave modrice.

„Takođe, na tamnoj koži osip uopšte ne liči na eritemu migrans.

„Čak i kada imate klasičan osip eritemu migrans, lekar opšte prakse ga često dijagnostikuje kao lišaj.

„Ali lišaj je samo osip i ne izaziva bolove u zglobovima ili probleme sa pamćenjem“.

Sada mogu da prizna, da mi se (doslovno) radilo o glavi nakon što me je ujeo krpelj u junu 2023. godine, najverovatnije dok sam šetala u prirodi.

Krpelji se nastanjuju na sisarima kao što su goveda, jeleni, miševi, i kućni ljubimci, ali kada se ne hrane njihovom krvlju, mogu se naći na niskom rastinju gde čekaju žrtvu.

Tokom naredna tri meseca, tri različita lekara nisu obraćala pažnju na moj osip koji se širio jer nije bio eritema migrans.

Lekari su mi prvo prepisali antigljivične, zatim antibakterijske i antihistaminske kreme.

A ospice su postajale sve veće.

Lajmska bolest mi je konačno dijagnostikovan u septembru 2023. godine, tokom posete mom sinu u Pensilvaniji, u SAD-u.

Do tada su ospice veličine dva do tri centrimetra prerasle u crvene fleke oblika ragbi lopte koje su mi prekrile ceo stomak.

Sličan osip sam imala i na levom kolenu.

Srećom, (po mene, ali ne i po lokalno stanovništvo) Pensilvanija je žarište ove bolesti.

Svake godine samo u SAD-u se dijagnostikuje 476.000 slučajeva lajmske bolesti, koju uglavnom uzrokuju crnonogi krpelji.

Mnogi planinari nose pincete zbog krpelja, koji se iz kože vadi tako što se hvata što bliže glavi.

Nakon što mi je dijatnostikovana bolest, lekar mi je prepisao antibiotik doksiciklina na mesec dana.

Osipi na stomaku i kolenima su izbledeli i nestali.

Takođe su oblaženi i drugi simptomi kao što su opšta slabost i osećaj da „nešto nije u redu“, glavobolje, umor, noćno znojenje, i poteškoće sa spavanjem.

Znajući da lajmska bolest može da uzrokuje ozbiljne dugoročne zdravstvene probleme, to mi je bilo ogromno olakšanje.

Nedavno su pevači Džastin Biber, Šanaja Tvejn i Avril Lavinj, glumac Ben Stiler, manekenka Bela Hadid, komičarka Ejmi Šumer, i 22-godišnji belgijski biciklista Arno De Li objavili da imaju lajmsku bolest.

Prema izveštaju o zdravlju u svetu za 2022. godinu Britanskog medicinskog časopisa (British Medical Journal), lajmskom bolešću je verovatno već bilo zaražena svaka deseta osoba u svetu, a područja sa najvećim brojem zaraženih bili su istočna Azija, središnja Evropa i zapadna Evropa.

Uprkos upozorenjima o opasnostima rastućeg broja parazitskih insekata, među kojima i krpelja, usled klimatskih promena, i dalje postoje problemi oko dijagnostikovanja i lečenja lajmske bolesti, što se posebno vidi kod slučajeva sindroma postlajmske bolesti.

„Podgrupa pacijenata može da razvije bolest koja uzrokuje značajna oštećenja“, kaže Felon.

„To je bila jedna od misterija i zagonetki u vezi sa lajmskom bolešću -zašto većina ljudi ozdravi, dok su kod drugih simptomi uporni“.

Nažalost, nekoliko nedelja nakon što sam završila lečenja, moji simptomi su se vratili i proširili.

Do januara 2024. godine imala sam problema sa pamćenjem, nekih reči nisam mogla da se setim, vrat mi se kočio, i osećala sam umor.

Za standardnu dijagnozu koriste se dva analize – enzimski imunosorbentni test (Elisa) i test koji se zove vestern blot.

Oni otkrivaju antitela u krvi specifična za bakteriju Borrelia, ali ne i infekciju.

U mom slučaju, testovi su pokazali da se reaktivirao Epštajn-Barov virus, koji često prati autoimune bolesti, i nekoliko drugih bakterijskih infekcija povezanih sa krpeljima: babeziozu erlihiozu i bartonelozu.

Godinu dana nakon ujeda krpelja, primila sam tromesečnu turu antibiotika i sada sam jedna od onih za koje se smatra da imaju sindrom postlajmske bolesti.

Umor je popustio, ali i dalje imam neuropatiju u vidu neprijatnih upornih trnaca u stopalima i nogama.

Takođe ne mogu da se oslobodim straha da je uzrok otečenosti mog levog kolena lajmski artritis, a ne posledica teniske povrede.

Ipak, smatram se srećnicom.

Ričarda Vilsona, reditelja dokumentarnih filmova i bivšeg dopisnika BBC-ja za životnu sredinu, krpelj je ujeo 2016. godine.

Iako je pronašao krpelja u njegovoj ruci i dobio osip u roku od nekoliko dana, rečeno mu je: „To nije eritema migrans, te nije lajmska bolest“.

Posle dve godine, tokom kojih je neprestano osećao umor i imao problema sa crevima, insistirao je da mu se urade testovi na lajmsku bolest.

Bili su negativni.

„Ono što mi niko nije rekao je da testovi mogu biti i do 25 odsto lažno negativni“, kaže mi on.

Lambet je rekao da je slično kod testova na kovid-19 koji mogu da budu negativni iako ljudi imaju simptome bolesti.

„Koristimo zdrav razum kada je u pitanju produženi kovid“, kaže on.

„Njihov imuni sistem je oslabljen dugogodišnjom borbom protiv ove infekcije.

„Kada je reč o lajmskoj bolesti, čini se da nam nedostaje obrazovanje na svim nivoima medicinske prakse.

„Veliki problem je što se ljudi prave ludim“.

U narednih nekoliko godina Vilsonovi simptomi su pripisivani brojnim bolestima koje su jedna po jedna isključivani.

„Mislim da sam do sada sedam puta upućivan kod doktora za kamen u žuči“, rekao je.

„Tako se ispraznila moja žučna kesa, a ispraznio se i moj bankovni račun, a ništa se nije promenilo“.

Vilsonu lajmska bolest nije lečena sve dok test nije bio pozitivan, skoro osam godina nakon ujeda krpelja.

Mnogi idu na klinike specijalizovane za lajmsku bolest, o ličnom trošku.

„Da sam tada dobio antibiotike, mislim da bi sve bilo sasvim drugačije“, kaže on

Mnogo je polemika oko lečenja hronične lajmske bolesti – kada simptomi traju šest meseci ili duže nakon lečenja – posebno oko upotrebe biljnih lekova.

Iako medicina razmatra neke od takvih lekova, malo njih je dobilo stručnu recenziju u naučnim časopisima.

Trenutno uzimam biljni koktel koji sadrži pelin, ekstrakt pečurke hrastove sjajnice (Ganoderma lucidum), resveratrol, skutelariju, ulje origana, i ekstrakt kore mačje kandže (Uncaria tomentosa).

Eksperimentalne biološke studije su pokazale da neke od ovih biljaka deluju, ali ipak spadaju u kategoriju „potrebno je više dokaza“.

A koliko je potrebno tura antibiotika?

„Pacijenti se okreću travarima jer su im oni jedino rešenje“, kaže Lambert.

„Neke biljke imaju antiinfektivna svojstva i učinkovite su, ali da li su ispitane?

„Nisu, jer se ne podstiče izrada takvih studija.

„Neki ljudi pribegavaju netradicionalni metodama, kao što je izlaganje visokoj temperaturi za ubijanje bakterija. To ne podržavam.

„Postoje i neke sporne terapije.

„Najbolji način za lečenje infekcija su antibiotici“.

Nekada je postojala vakcina protiv lajmske bolesti LYMERix, ali je britanska farmaceutska kompanija Smit Klajn Bičem (SmithKlein Beecham, sada Glakso Smit Klajn – GlaxoSmithKlein) obustavila proizvodnju 2002. godine zbog pada prodaje i negativnih medijskih izveštaja u vreme nedostatka poverenja u vakcine i rizika od mogućih neželjenih dejstava.

„Strašno je što nemamo vakcinu“, kaže Felon.

„Postoji vakcina [kompanije Fajzer (Pfizer)] koja je trenutno u trećoj fazi ispitivanja i nadajmo se da će biti na tržištu u narednih nekoliko godina.

„Dobra vest je da se većina ljudi vremenom oporavi“, kaže on.

„Problem je lajmski artritis koji uzrokuje teška zdravstvena stanja kod tih nesrećnih ljudi.

„Živimo u vremenu kada medicina izuzetno brzo napreduje, i biće ogromnog napretka u narednih pet do 10 godina“.

Nisam jedina koja se tome nada.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]