Početkom 2021. godine, osoblje dečje bolnice Majmonidis u Bruklinu, u Njujorku, počelo je oprezno da oseća olakšanje.
Broj slučajeva Kovida-19 u gradu krenuo je da opada.
Kao nuspojava fizičkog distanciranja, nošenja maski i pranja ruku, viđali su i mnogo manje drugih viralnih infekcija, kao što je grip.
Ali onda je u martu u bolnicu počeo da pristiže sve veći broj dece i beba koji kašlju, od kojih su neki imali velikih problema sa disanjem.
Zarazili su se sa RSV-om, što je skraćenica od respiratorni sincicijalni virus, uobičajena zimska prehlada koja može da izazove plućne probleme.
- Jedan u milijardu: Dečak sa retkim sindromom pronašao novi dom
- Šta je spinalna mišićna atrofija i zašto je lek toliko skup
- Kako jedna porodica iz Banjaluke pobeđuje neizlečivu bolest
U ovo doba godine, slučajevi RSV-a trebalo je da opadaju.
Umesto toga, oni su skakali u nebesa.
Narednih meseci, vansezonski skok broja slučajeva RSV-a kvario je leto na tako udaljenim mestima kao što su jug SAD, Švajcarska, Japan i Velika Britanija.
Neobično ponašanje virusa čini se da je bilo posredna posledica pandemije Kovida-19, tvrde lekari.
Prošle godine, zaključavanja i higijenski mere zauzdali su širenje korona virusa, ali i drugih virusa kao što su RSV.
Kao posledica toga, deca nisu imala priliku da izgrade imunitet protiv njih.
Jednom kad su mere popustile, RSV je naišao na veliki kontingent podložnih beba i dece koje je mogao da zarazi, što je dovelo do naglih skokova broja slučajeva u neočekivana vremena.
Prethodno prilično predvidiva bolest pretvorila se u onu vrstu koja uspeva da iznenadi bolnice i porodice u bilo koje doba godine.
Nesezonske epidemije opteretile su bolnička odeljenja preko njihovih kapaciteta, dovele porodice na oprez i pokazale do koje mere su Kovid-19 i mere koje ga prate promenile svet.
Lekari su RSV znali kao sezonski virus koji se javlja zimi, ali u poslednjih nekoliko meseci na severnoj hemisferi došlo je do iznenađujućeg skoka u broju slučajeva.
„Naše odeljenje za intenzivnu negu ponovo je postalo pretrpano, ovaj put ne sa Kovidom, već drugim virusom“, priseća se Rabia Aga, direktorka odeljenja za pedijatrijske zarazne bolesti u dečjoj bolnici Majmonidis.
Na vrhuncu epidemije, početkom aprila, većina dece primljene na intenzivnu negu dospela je tu zbog RSV-a.
Širom sveta, virus je prohujao kroz dečju populaciju koja je bila mesecima štićena od zaraznih bolesti, a sada im je odjednom bila slobodno izložena.
„Zateklo nas je. Znali smo da je to nešto na šta treba da obratimo pažnju, samo nismo znali da će ih biti toliko“, kaže Kristof Berger, šef odeljenja za zarazne bolesti i bolničku epidemiologiju u Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Cirihu.
U njegovoj bolnici, slučajevi RSV-a obično skaču u januaru, a kreću se oko nule u letnjim mesecima od juna do avgusta.
Ove godine nije bilo slučajeva u zimu.
Umesto toga, počeli su naglo da rastu u junu, a potom su skočili na 183 infekcije u julu, više nego prethodnih zimskih sezona.
„Bili smo puni, svaki mogući krevet je bio zauzet, a to predstavlja izazov“, priseća se Berger vrhunca epidemije u julu.
Njegova bolnica morala je da prebaci bolesne bebe i decu sa RSV-om u druge bolnice koje su i dalje imale slobodnih mesta.
Nekoliko drugih švajcarskih bolnica susrelo se sa istim problemom.
RSV im je predstavljao veći problem nego korona virus tokom leta u Švajcarskoj.
„Gotovo da nismo imali slučajeva Kovida tokom tog perioda“, kaže Berger.
Ono malo dece što je dolazilo u bolnicu sa Kovidom oporavilo se relativno brzo.
„Ona sa RSV-om ostajala su duže“, kaže on.
Zaraza RSV-om sama po sebi nije razlog za zabrinutost.
Prema američkim Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, većina dece ga je već imala pre navršene druge godine.
Većina će ga doživeti kao bolest nalik prehladi, sa nosom koji curi i kašljem, i oporaviće se sama od sebe.
Ali kod nekih beba i male dece može da izazove bronhiolitis, zapaljenje donjeg dela pluća.
Ona mogu da imaju problema sa disanjem i hranjenjem.
Oko 1-2 odsto beba mlađih od šest meseci sa RSV-om moralo je da bude primljeno u bolnicu i da dobije dodatni kiseonik preko maske ili cevčica u nosu kako bi se oporavilo.
Nekima je možda čak bila potrebna cevčica za hranjenje.
Uz tu pomoć, većini bude bolje za nekoliko dana.
Pre pandemije korona virusa, bolnice su se pred zimu rutinski pripremale za skokove slučajeva RSV-a.
Većina rizičnih pacijenata, kao što su prerano rođene bebe i one sa postojećim problemima sa plućima i srcem, mogu da se zaštite palivizumabom, injekcijom antitela koja pomaže u borbi protiv virusa.
Injekcija mora da se daje svakog meseca tokom meseci kad je RSV aktivan, što je još jedan razlog zašto je priprema za skokove broja slučajeva toliko važna.
Pandemija je narušila taj sezonski ritam i njegovu ulogu u uobičajenom razvoju imuniteta dece.
„Sa merama koje smo imali za Kovid, ljudi se nisu sastajali, nisu putovali, nosili su maske i pazili su na distanciranje“, kaže Aga.
„I to je zaista pomoglo da se zaustavi širenje Kovida i drugih virusa. I tako je tokom takvog ponašanja RSV potpuno izostao.
„A ako preskočite jednu sezonu, onda ne proizvodite antitela protiv njega i majke ne proizvode antitela koja bi onda mogla da se prenesu na bebe.“
Kao posledica toga, te bebe onda mogu da budu posebno podložne RSV-u kad se svet ponovo otvori.
Podaci iz različitih zemalja potkrepljuju tu ideju o rupi u imunitetu zbog preskočene sezone.
„Najveće relativno povećanje broja slučajeva je kod dece od jedne godine, koja su ‘preskočila’ sezonu RSV-a prošle jeseni i zime“, rekli su u mejlu BBC-ju zvaničnici Javnog zdravlja Engleske, opisavši skokove viđene u delovima Evrope tokom leta.
Preskočena sezona povećava kontingent ranjivih beba i dece, budući da uključuje one koji su bili zaštićeni tokom zime, kao i one rođene od tada.
To može da učini viralne skokove jačim kad na kraju stignu.
- Kako je Dragana dobila ćerku posle 18 godina borbe zahvaljujući vantelesnoj oplodnji
- „Ne stižu ni nega, ni pomoć“: Kada će roditeljima dece sa invaliditetom biti vraćen novac
U Tokiju, istraživači su prijavili najveći godišnji rast RSV-a otkako je započelo praćenje slučajeva 2003. godine.
Oni sugerišu da je gomilanje podložnih tokom pandemije doprinelo neobično jakoj epidemiji ove godine.
Drugi aspekti novog viralnog krajolika još su nejasni, kao što je pitanje zašto je RSV skočio čim su mere protiv Kovida popustile, ali ne i grip, koji je ostao prilično primiren.
Precizan obrazac vansezonskih skokova u broju slučajeva RSV-a donekle je varirao od zemlje do zemlje.
Aga i njen tim u Bruklinu primetili su da je njihov skok bio neobično težak, pogodiviši mnogo mlađu decu nego obično i poslavši veću proporciju na intenzivnu negu.
Ali u Australiji, na primer, on je pogodio stariju starosnu grupu nego pre.
Berger kaže da švajcarske vansezonske letnje epidemije RSV-a nisu bile ništa teže od običnih zimskih.
Jedno veliko pitanje je šta ovaj novi obrazac znači za naredne mesece.
Letnji skokovi ne znače nužno da neće biti više slučajeva kad vreme zahladni.
A u nekim oblastima, slučajevi tek počinju da rastu sada, u ranu jesen.
„RSV i bronhiolitis koji on izaziva, definitivno su ključna stvar za koju se u ovom trenutku dečje bolnice pripremaju, očekuju, počinju da sreću ili traže“, kaže Sofija Varadkar, zamenica medicinskog direktora i pedijatriska neurološkinja specijalistkinja pri dečjoj bolnici Grejt Ormond Strit u Londonu.
U njenoj bolnici, broj slučajeva je sada počeo da skače, a ona očekuje da ih bude još više narednih nedelja.
Za one koji se staraju o bebama, RSV može da bude veći razlog za zabrinutost od Kovida-19, kaže Varadkar.
„Kovid kod dece, uopšteno gledano, nije previše ozbiljna bolest. Nije se mnogo dece teško razbolelo.
„RSV je potencijalno jača bolest, pogađa mnogo više dece, i definitivno znamo da male bebe mogu da se razbole od njega“, kaže ona.
Uz škole koje se otvaraju, virusi kao što je RSV imaće više prilika da se šire.
Ali ponašanje odraslih moglo bi da bude još važnije.
U Švajcarskoj, vrtići su ostali otvoreni tokom zime, a mala deca nisu nosila maske.
A opet se te zime skoro nijedno dete nije zarazilo virusnim infekcijama kao što su RSV i grip, verovatno zato što su higijenske mere odraslih pomogle da ih zaštite.
„Ljudi uvek kažu da deca zaražavaju odrasle, ali ako razmislite, to se uopšte nije desilo sada, bilo je obrnuto“, kaže Berger.
„Kad odrasli i starija deca nose maske, poštuju fizičko distanciranje i peru ruke, ne srećemo ni grip ni RSV.
„A kad popuste mere, virus počinje ponovo da cirkuliše, a više male dece završi u bolnici.“
Pranje ruku i držanje ranjivih beba podalje od ljudi kojima curi nos i koji kašlju može da pomogne u širenju ove zaraze.
Čak i posle letnjeg skoka u broju slučajeva, njegova bolnica je ostala na oprezu.
„Nemam pojma kako će se ovo nastaviti i da li su to bili svi slučajevi ili ćemo dočekati još jedan talas u zimu – prosto ne znam.“
Pranje ruku i držanje ranjivih beba podalje od ljudi kojima curi nos i koji kašlju može da pomogne u širenju ove zaraze.
Ali isto tako može da zaravna krivu epidemije RSV-a omogućivši bolnicama da imaju dovoljno kapaciteta da se staraju o svakom detetu kad mu je potrebna pomoć.
„Za većinu dece, to će biti blaga bolest, o njima će moći da se staraju njihovi roditelji, samo im treba uteha, češće hranjenje, mirovanje, malo paracetamola ako imaju temperaturu, i to je sve“, kaže Varadkar u Londonu.
Ali ako beba ima problema sa disanjem ili hranjenjem, ili roditelji osećaju da nešto nije u redu, moraju odmah da potraže pomoć lekara, kaže ona.
U dečjoj bolnici Majmonidis u Bruklinu, vrhunac skoka broja slučajeva RSV-a je prošao.
Ali Aga tu vidi jednu opštu lekciju za bolnice koje se navikavaju na svet posle Kovida-19.
„Naučilo nas je da moramo da budemo spremni“, kaže Aga.
„Ovo nisu ona ista vremena kao od pre dve godine.
„Život se promenio, svet se promenio, a ovi virusi se razvijaju i ponašaju na neočekivane načine.“
Pogledajte video: Đaci u Srbiji o školi i korona virusu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
