Zdravlje: „Moj mozak radi kao računar čiji ekran je isključen”

Na prvi pogled, ovaj otrcani izraz deluje kao nepobitna istina, jer ko se nekom magijom nije zadesio na rajskoj plaži pošto bi stavio glavu na jastuk ili zadremao u autobusu?

Takođe, možemo da se nađemo u zastrašujućim situacijama, na primer, da nas proganja divlja životinja, ili u drugim čudnim i neshvatljivim scenarijima.

Međutim, postoji određeni broj ljudi kojima je svet snova, u kojem um stvara priče sa slikama, zvukovima, pa čak i mirisima dok spavamo ili smo čak i budni, potpuno nepoznat.

Zašto?

Imaju afantaziju.

• „Nemam snage da podignem čašu vode“: Šta je sindrom hroničnog umora za koji lek ne postoji
• Šta je afazija – bolest zbog koje se povlači čuveni glumac Brus Vilis
• Kako je korona virus poremetio naše snove
• Noćne more koje nas parališu tokom sna

Slepilo uma

„Afantazija je odsustvo mentalnog vida ili nemogućnost vizualizacije“.

Tako je britanski neurolog Adam Zeman definisao ovo stanje o kome je počelo da se priča tek u poslednje dve decenije, a u velikoj meri zahvaljujući njegovom istraživanju mentalnih slika.

„Ako se većini nas kaže: kuhinjski sto ili drvo jabuke, u našem mozgu možemo da reprodukujemo sliku obe stvari.

„Međutim, ljudi koji imaju afantaziju to ne mogu da urade“, dodaje profesor na Univerzitetu u Ekseteru, u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Jedan od tih ljudi je venecuelanski lekar Giljermo Antonio Asevedo.

BBC je razgovarao sa njim da bismo saznali kakav je život sa afantazijom.

„Moj mozak je kao računar čiji ekran je isključen ili koji može da skladišti samo tekstualne datoteke i ne prihvata formate .jpg, .png niti bilo koju slikovnu datoteku“, objašnjava on.

Doktor je slučajno saznao da je među četiri odsto ljudi u svetu koji, prema rečima stručnjaka, ne mogu da vizualizuju mentalne slike.

„Radio sam u psihijatrijskoj bolnici i počeo sam da učim više o neurologiji i mentalnim bolestima i naišao sam na Zemanov članak iz 2005. godine o ‘slepilu uma'“, rekao je on u telefonskom razgovoru za sa BBC-jem iz španskog grada San Sebastijana, gde živi i radi šest godina.

„Taj članak opisuje kako razmišljaju ljudi koji imaju afantaziju, i kaže da oni ne mogu da zamisle stvari, ne mogu da vide slike u njihovim glavama.

„I onda sam se upitao: da li drugi ljudi zaista mogu da vizualizuju slike?“, dodaje on.

„Bio sam šokiran kada sam saznao da postoje ljudi koji mogu da vide stvari u njihovim glavama.

„Sećam se da sam pomislio: Halucinacije zaista postoje, one nisu metafora“, kaže.

Asevedo, koji sada ima 35 godina, 31 godinu je verovao da ljudi koji su mu govorili o njihovim snovima zapravo nisu videli ono što su mu pričali.

„Dok nisam otkrio da imam afantaziju, mislio sam da u crtanim filmovima stavljaju oblačić kod likova da bismo razumeli priču“, objašnjava doktor.

Pogledajte video: Kako izgleda živeti sa mizofonijom – svaki zvuk je bolan

Nije ni dobro niti loše

Doktor kaže da ne samo da ne sanja kada spava, već se i ne seća da je ikada imao snove.

Dodaje da ne može ni da vizualizuje stvari u njegovoj glavi kao drugi ljudi.

„Ako vam neko kaže, zamislite jabuku, sigurno ćete zatvoriti oči i moći ćete da vizualizujete jabuku, jer se neuroni u vašem mozgu koji imaju pohranjenu sliku jabuke aktiviraju, čak i ako jabuka nije ispred vas.

„Ja to ne mogu.

„Znam šta je jabuka, kakvog je oblika i boje, ali ne mogu da stvorim sliku o njoj kada je ne vidim“, kaže on.

„Sada razumem zašto sam u školi kao dete kada su mi tražili da nacrtam moju porodicu, sve crtao šematski, kao čiča gliše, bez ikakvih detalja“.

Da li oni koji ne sanjaju mogu da imaju noćne more?

„Pa, noćna mora je za mene kada ne spavam dobro, tačnije, noć u kojoj se ne odmorim i osećam da sam loše spavao, ali se ne sećam da sam video slike koje su me uplašile“, otkriva doktor.

„Mislio sam da se ne sećam mojih snova, ali sada znam da ja ne sanjam“, dodaje on.

Pogledajte video: Misteriozni uticaj dugotrajnog kovida na pamćenje

Nema seksualnih fantazija niti unutrašnjih glasova

Dakle, može li osoba koja nema snove ili noćne more da ima seksualne fantazije?

Asevedo kaže da ne.

„Imam moje fetiše, ali ih otkrivam preko stvari koje vidim ili koje sam iskusio.

„Ako mi neko kaže da je nešto uradio ili da želi da uradi, ne mogu to da zamislim u mojoj glavi“, dodaje on.

Zbog toga, Asevedo kaže da nikada nije doživeo nešto što obično označava početak puberteta dečaka – vlažne snove.

„To mi se nikada nije desilo.

„O tome vam pričaju u školi i na fakultetu, i uvek sam mislio da je to mit, ali naravno nikada ništa nisam rekao, jer nisam želeo da izgledam kao čudak“, otkriva on.

Asevedo ne može da čuje njegov ni unutrašnji glas, tačnije, ne može da ima tihi razgovor sa samim sobom.

„Mogu da imam zamisao, ali ne mogu da pričam u sebi, moram to da izgovorim naglas.

„Za mene je uznemirujuća pomisao da neko može da vidi i čuje stvari u njegovoj glavi“, priznaje doktor.

Dobre strane

Asevedo ne misli da ga afantazija čini neobičnim.

Međutim, priznaje da otkako je saznao da je ima, više razume njegovo ponašanje.

„Od samog početka sam znao da su moji modni ukusi posebni ili neobični.

„Sada znam da nisu čudni, ali da nemam sposobnost da u mojoj glavi zamislim kako bi se određena košulja uklapala sa određenim pantalonama i cipelama ove ili one boje“, objašnjava on.

„Ako mi date da biram, stvari koje mi se sviđaju biram pojedinačno, ali ne mogu da zamislim moj izgled od glave do pete, i zato kombinujem različite boje i materijale, pruge i karirane dezene, tako se oblačim“, dodaje.

Nikada ne bi mogao da zarađuje za život kao savetnik za modu ili dekorater enterijera.

Profesor Zeman kaže da dosadašnje studije pokazuju da afantazija ne utiče na količnik inteligencije ljudi koji je imaju (IQ).

Dokaz je upravo Asevedo.

On ne samo da je studirao jedan od najtežih fakulteta, medicinu, već je i hodajuća enciklopedija – sa njim možete da razgovarati praktično o bilo kojoj temi: istoriji, politici, ekonomiji, nauci, muzici, ili kinematografiji.

„Ljudi koji imaju afantaziju obično rade u oblasti nauke ili tehnologije, pa možemo da pretpostavimo da imaju dara za apstraktne stvari“, smatra britanski neurolog.

Asevedo veruje da mu je afantazija pomogla u njegovoj karijeri.

„Pošto ne mogu da vizualizujem ono šta mi pacijenti govore, postavljam im mnogo pitanja da bih mogao da razumem šta mi govore da osećaju“, kaže on.

„Na primer, pacijent mi kaže da ima vrtoglavice.

„Ljudi za mnoge stvari kažu da je vrtoglavica a one to zapravo nisu.

„I zato, počnem da ih propitujem: Da li osećate da ima nešto u vašoj glavi što vam stvara pritisak? Da li se osećate ošamućeno? Da li osećate da se stvari oko vas okreću? Tako da ih ispitujem skoro kao policajac. Veoma sam radoznao“, objašnjava on.

• Fibromialgija – retka bolest zbog koje vam se život ruši
• „Retko stanje koje mi polako parališe ruke i noge“
• Porodica koja nema otiske prstiju

Loše strane

Neke od negativnih strana afantazije su, kako je Zeman ukazao, lošija sećanja o sopstvenoj prošlosti ili teže prepoznavanje lica, a čak su pronađene i veze sa autizmom.

Asevedo kaže da oseća opterećenje kada planira odmor ili večeru zbog nesposobnosti da to zamisli ili vizualizuje.

Međutim, za neke ovakve situacije, on već ima repertoar unapred spremljenih odgovora.

„Ako me neko pita šta bih voleo da jedem, odmah odgovaram: Mekdonalds. Pošto živim u Španiji gde je hrana mnogo važna, reći će mi: ‘Ti si lud’! i odmah će predložiti restoran, pa je tako problem rešen“, otkriva doktor.

„A ovo nije zato što ja ne volim hranu, već zato što se ne sećam mirisa i ukusa, pa mi je teško da odlučim šta zapravo volim da jedem“, objašnjava on.

Doktor otkriva još nešto što je u početku izgledalo kao prednost, ali što sada smatra „mačem sa dve oštrice“ – lako mu je da preboli nečiju smrt ili rastanak sa nekim.

„Ne patim, ne osećam tugu.

„Kada nekog prestanem da viđam lično, bol nestaje i samo se te osobe setim kada je vidim na fotografiji.

„Ne vezuju me sećanja, živim u sadašnjosti“, kaže on.

Koji je problem života u sadašnjosti, a ne u prošlosti?

„Teško mi je da održavam odnos sa ljudima koji mi nisu fizički blizu.

„Često stvaram krug veoma bliskih prijatelja, ali kada se odselim ili promenim posao izgubim taj odnos i veze“, objašnjava on.

• Koje su najbolje tehnike lucidnog sanjanja
• Dremka tokom dana je dobra za mozak, kaže istraživanje

Volt Dizni nije bio u pravu

„Ono što možete da zamisliste, možete i da ostvarite“.

To je bila jedna od krilatica poslovnog čoveka Volta Diznija, osnivača jedne od najvećih imperija zabave na svetu.

Međutim, nije bio u pravu, jer postoje ljudi koji iako ne mogu da zamišljaju, ostvaruju njihove ciljeve.

Iako može da izgleda kao paradoks, nemogućnost zamišljanja ne utiče nužno na čovekovu kreativnost.

„Afantazija nije prepreka uspehu. Niti ograničava naš potencijal“, tvrdi Mreža ljudi koji imaju afantaziju, međunarodna organizacija koja nastoji da podigne svest o ovom stanju, i koja ima mnogo primera koji potkrepljuju ove tvrdnje.

„Među ljudima koji imaju afantaziju su Edvin Katmul, suosnivač američkog filmskog studija i bivši predsednik studija animiranih filmova studija Volt Dizni; Kreg Venter, biolog koji je prvi sekvencirao ljudski genom; Blejk Ros, stvaralac veb-pretraživača Mozilla Firefox; i Glen Kin, animator Diznijevih crtaća i stvaralac ‘Male sirene'“.

Šta znamo o uzroku afantazije

Zbog čega se javlja afantazija?

Da li je oboljenje?

Da li može da se leči?

„Nije bolest, stanje je prilično neutralni izraz, ali ne bih voleo da ljudi misle da je to zdravstveni poremećaj.

„Radije bih to nazvao intrigantnom varijacijom ljudskog iskustva“, kaže Zeman.

Neurolog objašnjava da su dosadašnja istraživanja pokazala da je afatanzija urođena, mada je bilo i slučajeva da se razvije nakon srčanog udara i povreda mozga.

„Do sada je najbolje objašnjenje da ljudi sa afantazijom imaju slabije moždane veze u delovima koji uključuju senzacije“, smatra on.

Zeman dodaje da je primećena i genetska predispozicija.

„Osoba rođena u porodici u kojoj neko ima afantaziju ima deset puta veće šanse da je ima“, kaže on.

Da bi se ovo stanje otkrilo, obično je potrebno da ljudi odgovore na jedan od upitnika o živopisnosti vizuelnih slika.

Takav upitnik je popunio Asevedo.

Međutim, koriste se i skeneri mozga, kao i druge metode kao što su testiranje reakcije zenice oka.

„Ako imate sposobnost da zamišljate i od vas se traži da razmišljate o jarkom suncu, tada će vam se zenice smanjiti, jer zenice reaguju kao da gledaju u stvarni objekat.

„Ali, to ne čine zenice ljudi koji imaju afantaziju“, objašnjava on.

Na pitanje da li postoji bilo kakva terapija za ovo stanje, neurolog daje vrlo jasan odgovor: „Veoma je teško da razvijete sposobnost vizualizacije ako je nikada niste imali.

„Neki ljudi uzimaju psihoaktivne lekove i mada uspevaju da stvore slike, to nije dugotrajno“.

Pogledajte video: Zašto imamo noćne more

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]