Zdravlje: Očni pregledi i visok holesterol mogu da smanje rizik od demencije, kažu naučnici

Lečenje slabljenja vida i visokog holesterola su dva nova načina za smanjenje rizika od demencije, ukazuje važan izveštaj.

Naučnici su sada utvrdili 14 zdravstvenih problema, čije ublažavanje ili eliminacija bi teoretski moglo da spreči skoro polovinu slučajeva demencija u svetu.

Najviše koristi od lečenje ovih faktora rizika imali bi ljudi srednjih godina i siromašnije zemlje, navodi se u najnovijem izveštaju posvećenom demenciji koji je izradila Komisija medicinskog časopisa Lanseta (The Lancet).

Izveštaj predviđa da bi broj ljudi koji žive sa demencijom mogao više nego da se udvostruči i dostigne 153 miliona do 2050. godine.

• Možemo li da promenimo kako nam stari mozak? Ovi naučnici tvrde da je moguće
• Da li se u hladnoj vodi krije ključ za lek protiv demencije
• Par u srećnom braku odlučio da umre – istovremeno
• Francusko selo u kojem svi imaju demenciju

‘Nikad nije kasno’

Demencija se javlja kada bolest, kao što je Alchajmerova, ošteti nervne ćelije u mozgu i dovede do konfuzije i gubitka pamćenja – ali to nije neizbežan deo starenja.

Većinu uzroka demencije ne možemo da kontrolišemo, kao što su geni koje nasleđujemo od roditelja i baka i deda.

Ali 45 odsto faktora rizika može da se promeni i time da se smanji, smatraju međunarodni stručnjaci u ovoj oblasti.

„Nikad nije prerano ili prekasno da se nešto preduzme“, kaže glavna autorka izveštaja, profesorka Džil Livingston sa Londonskog univerzitetskog koledža.

„Vlade moraju da smanje nejednakosti u pogledu faktora rizika tako što će zdrave načine života učiniti što je moguće dostupnijim svima“.

Istraživači su sačinili spisak preporuka na koje bi trebalo da se usredsrede zemlje širom sveta, među kojima su:

• dostupnost slušnih aparata ljudima sa oštećenim sluhom
• kvalitetno obrazovanje za sve
• podrška ljudima da prestanu da puše
• podsticanje vežbanja i sporta
• smanjenje visokog krvnog pritiska od 40. godine
• lečenje visokog holesterola od srednjeg životnog doba
• lečenje gojaznosti što je ranije moguće
• smanjenje problema alkoholizma
• obezbeđivanje uslova da ljudi ne budu društveno izolovani i usamljeni
• pregledi očiju i davanje naočara onima kojima su potrebne
• smanjenje izloženosti ljudi zagađenju vazduha

Endi Vots, 58, iz Berkšira u Engleskoj, zna da je njegovom ocu Alchajmerova bolest dijagnostikovana u 64. godini.

Preminuo je u 80. godini.

„Godinama sam gledao kako moj otac polako propada.

„Na neki način ih izgubite pre nego što ih zaista izgubite, jer postepeno prestaju da budu ono što zapravo jesu“, kaže Endi.

Dok to gledate „srce vam se cepa“, dodaje on.

U njegovoj porodici postoji duga istorija demencije i visokog holesterola, zbog čega on redovno ide na kontrole.

Endi kaže da ga „motiviše“ to što zna da postoje stvari koje on i njegova porodica mogu da urade da pokušaju da smanje rizik od demencije, kao što su pravilna ishrana i vežbanje.

„Želim da učinim sve što mogu da smanjim rizik“, kaže on.

• Šta je digitalna demencija i može li se sprečiti
• Kako gradovi olakšavaju život dementnim osobama
• Kako se suočiti sa roditeljskom demencijom
• „Ponovo pronađen dom“ – kako izgleda život u italijanskom kvartu za obolele od Alchajmerove bolesti

Koliko efekta ima prevencija?

Pojedini faktori su veći rizik od drugih, navodi se u izveštaju.

Na primer, izveštaj procenjuje da gubitak sluha i visok holesterol uzrokuju većinu slučajeva demencije koja može da se spreči (po 7 odsto).

U mladosti je presudan nedostatak obrazovanja, dok u kasnijem periodu životu veliki rizik su otuđenost od društva i slab vid.

Neki stručnjaci su oprezniji u pogledu onoga što dokazi pokazuju.

Profesorka Tara Spajers-Džouns, direktorka Centra za neuronauku Univerziteta u Edinburgu, kaže da ova vrsta istraživanja ne može nedvosmisleno nijedan od ovih faktora direktno da poveže sa demencijom.

Međutim, dodaje da će to doprineti sve većem broju dokaza da zdrav način života „može da poveća otpornost mozga i spreči demenciju“.

„Trebalo bi da pazimo da ne impliciramo da su ljudi koji boluju od demencije mogli da je izbegnu da su donosili drugačije odluke u životu“, kaže profesor Čarls Maršal sa Univerziteta kraljica Meri u Londonu.

Dodaje da je najveći rizik od razvoja demencije van kontrole čoveka koji od nje oboli.

Samanta Benham-Hermec, iz britanske dobrotvorne organizacije za istraživanje Alchajmerove bolesti, kaže da su nalazi izveštaja „revolucionarni“.

„Mnogi ljudi misle da je demencija nešto što se dešava u starosti, ali ona nije neizbežan deo starenja“.

Ali, kako je gubitak vida povezan sa demencijom?

Naučnici još ne znaju tačno kako, ali kažu da u starosti to može da se svodi na činjenicu da se mozak smanjuje jer više ne treba da obrađuje određene aspekte vida.

Gubitak vida takođe može da „ograniči živote ljudi – da manje izlaze iz domova, postaju otuđeniji i imaju manje novih iskustava“, kaže profesorka Livingston.

U mnogim zdravstvenim sistemima, kao što je britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS), oštećenja vida mogu da se leče.

Međutim, to je veći problem u zemljama sa niskim prihodima koje nemaju takve mogućnosti.

Ipak, ovo su razlozi koji ulivaju optimizam – uprkos tome što ljudi žive duže, zemlje sa visokim nacionalnim dohotkom beleže pad broja slučajeva demencije, šta je, veruje se, posledica promena načina života, kao što je manji broj pušača.

Međutim, povećanjem prosečnog životnog veka raste i broj slučajeva demencije u zemljama sa niskim prihodima.

„Pre 12 godina rekli biste da ne možete ništa da uradite protiv demencije, ali to zaista nije tačno“, kaže profesorka Livingston.

Pogledajte i ovu priču:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]