Mnoga istraživanja i veliki napori naučnika bili su potrebni da se od plesni iz laboratorijskih posuda dođe do penicilina – antibiotika koji je omogućio lečenje ozbiljnih bolesti i spasao milione života.
Za njegovo postojanje znalo se još u 19. veku, ali je važnost prvi uvideo škotski mikrobiolog Aleksandar Fleming 1928. godine.
„Kada sam sam probudio tog jutra, svakako nisam planirao da započnem revoluciju u medicini otkrivanjem prvog antibiotika i ubice bakterija“, rekao je škotski naučnik par godina pošto je pronašao penicilin.
Zbog pojave novih sojeva otpornih bakterija, lekari širom sveta danas ređe prepisuju penicilin, ali on se i dalje smatra „odličnim antibiotikom“.
„Penicilin je prvi, osnovni i najbolji lek, a nuspojava i negativnih svojstava ima manje nego kod drugih antibiotika“, kaže doktorka opšte medicine Vesna Marić za BBC na srpskom.
- Korona virus: Istorija pandemije i da li smo ovu mogli da predvidimo
- Kako je Jozef Pilates stvorio vežbe inspirisan mačkama i bebama
- Zašto trećina građana Srbije ne pere ruke posle toaleta
Otporne bakterije i alergični ljudi
Doktorka Marić kaže da je penicilin odličan jer nije „toksičan“ i shodno tome može da se daje u velikim količinama.
Penicilin u organizam može da se unosi injekcijama, u mišić i oralno – tabletama. Prepisuje se za „gram pozitivne“ bakterije i koke – njihove okrugle forme.
Ipak, njegovo dugo korišćenje može dovesti do neželjenih pojava poput dijareje i gljivica, a postoje i ljudi alergični na penicilin. U tom slučaju se pripisuju drugi antibiotici – makrolidi, dok se alergičnost utvrđuje testiranjem.
Ponekad dolazi i do reakcije koje nisu alergijskog tipa, ali su neprijatne.
„Kada se kristali penicilina ne rastvore dobro u vodi, ubace se slučajno u krvni sud i onda odu direktno u mozak, tada nastane zujanje u ušima, trnjenje i crvenilo, više od stresa i straha“, objašnjava doktorka Marić.
Mnogi misle da mogu biti rezistentni na penicilin, međutim otpornost na antibiotik stiču isključivo određeni sojevi bakterija zbog prekomerne upotrebe lekova.
Zato zdravstvene organizacije širom sveta pokušavaju da redukuju upotrebu antibiotika, posebno za bolesti koje nisu ozbiljne.
Kako je izgledao put do injekcije?
Pojedina istraživanja ukazuju da je penicilin korišćen još u praistoriji.
Australijski naučnici slute da su neandertalci, daleki preci današnjih ljudi, pre 40.000 godina koristili penicilin za lečenje jer su DNK analizom njihovih zuba pronađeni „tragovi antibiotske plesni“.
Dok je služio kao lekar u vojsci tokom Prvog svetskog rata, Fleming je zapazio da antiseptici – sredstva za sprečavanje rasta i razmnožavanja bakterija – nisu zaustavljali infekciju, posebno kod dubokih rana.
Važnost penicilina je otkrio slučajno, deset godina po završetku rata.
- Dete i prehlada: Šta dokazano pomaže
- Kina preduzima mere predostrožnosti nakon slučaja bubonske kuge
- Ameba koja jede mozak pronađena na Floridi
Vrativši se sa odmora, Fleming je uklonio površinski sloj sa starih laboratorijskih sudova i primetio da je bakteriju koju je uzgajao – zlatna stafilokoka (Staphylococcus aureus) – uništila plesan.
Penicilin je izolovao iz buđi pod imenom penicilijum notatum (Penicillium notatum). Ponovio je istraživanje i na drugim bakterijama, gde je supstanca pokazala zadovoljavajuće dejstvo.
Uspeo je da pokaže klinički potencijal penicilina, ali nije imao novca, ni uslova da nastavi sa istraživanjem.
Izazov su preuzeli naučnici sa Oksforda, Ernst Čejn i Hauard Flori, koji su 1939. dobili novčanu pomoć Vlade Velike Britanije.
Problem je bio proizvesti dovoljnu količinu penicilina – u hiljadama flaša mleka bilo je dovoljno za oporavak tek četiri miša na kojima su testirali lek.
Prvo testiranje na ljudskom biću urađeno je 1941. godine, kada se pokazala efikasnost penicilina, uprkos tome što je pacijent preminuo jer je ponestalo leka.
Do 1943. godine je počela masovna proizvodnja, a samo je američka vojska 1945. trošila dve milione doza penicilina mesečno.
Zbog ovog revolucionarnog poduhvata u medicini, Fleming, Flori i Čejn dobili su Nobelovu nagradu 1945. godine.
Ko je bio Aleksandar Fleming?
Rođen je 6. avgusta 1881. godine u škotskom gradiću Darvelu.
Odrastao je u skromnoj seoskoj porodici, a posle završenih studija medicine radio je kao venerolog.
Učestvovao je u Prvom svetskom ratu kao lekar na zapadnom frontu u Francuskoj.
Kolale su priče i da je dva puta spasio život britanskom premijeru Vinstonu Čerčilu, međutim biografi su utvrdili da je reč o mitu.
Pre nekoliko godina na aukciji je za skoro 15.000 dolara prodata buđ iz koje je Fleming prvi put dobio penicilin i čiju autentičnost potvrđuje njegov potpis.
Fleming je preminuo 1955. u Londonu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
