Svaka čast onima koji ne koriste mobilne telefone u krevetu.
Od mahnitog skrolovanja, preko praćenja najnovijih vesti do društvenih mreža – plava svetlost pametnog telefona večito vreba.
Studije pokazuju da vreme provedeno pred ekranom ima poražavajući efekat na spavanje.
- Koliko je važna prevencija raka dojke i zašto se u Srbiji loše sprovodi
- Šta je polno prenosiva infekcija i kako se zaštititi
- Bavljenje muzikom delotvorno utiče na mozak u poznim godinama
Razlog se svodi na melatonin, hormon koji se proizvodi u epifizi.
Melatonin ima ključnu ulogu u regulisanju telesnog ciklusa budnosti i sna.
Ponekad se naziva, pomalo sablasno, „hormon mraka“, jer je njegov nivo nizak tokom dana, ali skače čim padne mrak.
Sve što pojačava svetlost u vreme spavanja – kao što je prigušeni plavi odsjaj elektronskih ekrana – stoga će narušiti proizvodnju melatonina i učiniti san nedostižnijim.
To bi moglo da pomogne u objašnjenju zašto čak svaki treći odrasli Amerikanac ne dobija sedam do osam sati sna neophodnih za većinu ljudi.
Ne iznenađuje onda što se milioni ljudi okreće suplementima melatonina za pomoć u borbi protiv nesanice, džet lega ili poteškoća u spavanju posle noćne smene.
I dok se melatonin u Velikoj Britaniji izdaje samo na recept, u SAD se nalazi u slobodnoj prodaji i može se naći na policama pored vitaminskih suplemenata.
Deci se čak daju melatoninski „gumeni bomboni“ od najranijeg detinjstva da bi im se pomoglo da prespavaju čitavu noć.
A opet je sve više uznemirenosti među nekim doktorima i lekarima da melatonin možda nije toliko bezbedan kakvim se predstavlja.
Tokom pandemije korona virusa, Majkl Tous, lekar hitne pedijatrijske medicine iz bostonske Dečje bolnice primetio je uznemirujući trend.
Broj dece primljene na njegovo odeljenje zato što su uzela prekomernu dozu melatonina skočio je u nebesa.
„Počeli smo da srećemo malu decu koja su slučajno progutala melatonin i adolescente koji su nam došli nakon uzimanja melatonina u želji da naude sebi“, kaže Tous za BBC Budućnost.
Studija iz 2022. godine čiji je koautor Tous pokazala je da je između 2012. i 2021. godine, broj godišnjih poziva službama za kontrolu trovanja zbog dečje prekomerne doze melatonina skočila za 530 odsto.
Do 2020. godine, službe za kontrolu trovanja dobijale su više poziva u vezi sa decom koja su uzela prekomernu dozu melatonina nego bilo koje druge supstance.
Važno je istaći da većina dece u obe studije nije imala nikakve simptome.
Ovaj nalaz je potvrđen u kasnijoj studiji iz juna 2023. godine, koja je pokazala da se broj dece koja se javi hitnim prijemima u SAD od predoziranja melatoninom povećao za 420 odsto tokom poslednje decenije.
„Povećanje u trovanjima najverovatnije je sekundarno u odnosu na povećanje u upotrebi melatonina“, kaže Toce.
„Prodaja melatonina povećala se poslednjih godina, baš kao i njegova pedijatrijska upotreba. Deca se otruju onim što im se nalazi u okruženju; stoga, povećana dostupnost melatonina dovešće do povećanja trovanja.“
Važno je istaći da većina dece u obe studije nije imala nikakve simptome.
Ako su ih imali, bili su blagi, kao što su stomačne tegobe, povraćanje i pospanost.
Međutim, u Tousovoj široj studiji, koja se bavila sa 260.435 slučajeva uzimanja melatonina, skoro 300 dece zahtevalo je intenzivnu negu.
Petoro dece je moralo da bude stavljeno na respiratore, a dvoje je umrlo.
Melatonin je povezan i sa drugim smrtima novorođenčadi.
Studija iz 2019. godine dokumentovala je dva odvojena slučaja sa devetomesečnim i trinaestomesečnim detetom, od kojih oba nisu pokazivala znakove života.
Toksikološki nalaz u krvi pokazao je visok nivo melatonina u oba slučaja, a melatonin je pronađen u bočici sa cuclom trinaestomesečnog deteta.
Međutim, u oba slučaja bilo je i drugih faktora koji su mogli odigrati ulogu u njihovoj smrti.
Ustanovljeno je da je prva beba spavala zajedno sa starijim bratom, dok je druga bila ostavljena u pretoploj prostoriji – za oba se zna da su faktori rizika kod sindroma iznenadne smrti odojčeta.
U međuvremenu, bilo je prijavljivanja neželjenih posledica i kod odraslih.
Studija iz maja prošle godine predstavila je slučaj 21-godišnje žene koja je umrla od posledica uzimanja prekomerne doze melatonina i difenhidramina (DPH).
Ovaj antihistaminik može da se dobije bez recepta.
- Lekovi za smirenje na Balkanu idu kao alva, često i bez recepta – šta kažu stručnjaci
- Šta je veliki kašalj i koliko je čest u Srbiji
Takođe, umirali su od sedativa koji se uglavnom koristi za lečenje od alergija, nesanice i simptoma obične prehlade.
U međuvremenu, drugi adolescent je doživeo tešku hipotenziju (nizak krvni pritisak) nakon što je pokušao da se predozira melatoninom.
Međutim, moguće je da ove smrti ili ozbiljne neželjene pojave nisu uopšte bile izazvane melatoninom, već nekim nepovezanim ili nepoznatim stanjem.
Deo problema je što, budući da se klasifikuje kao suplement, melatonin ne spada pod regulativu američke Uprave za hranu i lekove (FDA).
Rigorozna klinička ispitivanja nisu sprovedena, tako da ne znamo do kraja uticaj koji ovaj hormon ima na naša tela.
Ne znamo kako reaguje u dodiru sa drugim lekovima i suplementima, a količina melatonina u različitim proizvodima umnogome varira.
„Stvarno je Divlji zapad tamo napolju“, kaže Dejvid Rej, profesor endokrinologije i kodirektor Instituta za san i cirkadijalnu neuronauku ser Džuls Torn sa Univerziteta u Oksfordu.
„Ljudi su uradili studije u kojima su išli i kupovali ove proizvode i merili količinu melatonina u njima i desilo se u više od jednog slučaja da ne odgovara onome što piše na pakovanju.“
Ne postoji poznati mehanizam prema kome bi melatonin mogao da izaziva ove smrti i ekstremne neželjene posledice.
Studije na pacovima i miševima pokazuju da melatonin ima toksične posledice ako se daje u ekstremno visokim dozama (više od 400 mg/kg), ali to je desetinama hiljada puta više od preporučene doze za lečenje poremećaja sna, koja varira između 2 i 10 miligrama.
Mi znamo da se receptori melatonina mogu naći svuda po telu, čak i u reproduktivnim, kardiovaskularnim i imunim sistemima, ali njegovi efekti izvan mozga su nedovoljno poznati.
Međutim, milioni ljudi uzimaju melatonin svaki dan bez bilo kakvih poznatih neželjenih efekata.
„Svi lekovi imaju nuspojave, tako da u poređenju sa drugim lekovima koji se koriste za lečenje sna, on se smatra veoma bezbednim“, kaže Senford H. Ojerbah, vanredni profesor i direktor Centra za poremećaje sna u bostonskom Medicinskom centru.
„Međutim, mislim da se zabrinutost uglavnom tiče onoga što je nepoznato. Ako ga dajete detetu u razvoju, kakve će biti posledice 10 godina od sada? Mi čak ne znamo ni koliko melatonina je previše zato što te studije naprosto još nisu rađene.“
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
