Novo istraživanje pokazuje da devojčice u Americi sve ranije dobijaju prvu menstruaciju, što je delom posledica izloženosti toksičnom vazduhu.

Već nekoliko decenija naučnici širom sveta izražavaju zabrinutost zbog činjenice da devojčice ulaze u pubertet mnogo mlađe u poređenju sa prethodnim generacijama.

Ključne promene koje označavaju početak puberteta, kao što su prvi menstrualni ciklus ili prvo menstrualno krvarenje, koje naučnici zovu menarha, i razvoj grudi devojčica izgleda da se dešavaju progresivno ranije.

Procenjuje se da menstrualni ciklus kod devojčica u Americi danas počinje do četiri godine ranije u poređenju sa devojčicama koje su živele pre sto godina.

Novi podaci objavljeni u maju ove godine pokazuju da su devojčice rođene između 1950. i 1969. godine obično dobijale menstruaciju sa 12,5 godina, dok su one rođene početkom 2000-ih to iskustvo imale sa u proseku 11,9 godina.

Isti trend se beleži širom sveta.

Naučnici u Južnoj Koreji su uznemireni zbog porasta broja devojčica koje imaju znakove preranog puberteta – razvoj grudi ili menstruaciju pre osme godine – koji se povećao 16 puta od 2008. do 2020. godine.

„Takođe primećujemo da se rani pubertet javlja češće kod devojčica u grupama nižeg socio-ekonomskog statusa i kod etničkih manjina.

„To ima značajne dugoročne posledice po zdravlje“, kaže Odri Gaskenz, vanredna profesorka na Univerzitetu Emoriju u Atlanti, u SAD-u.

Istraživači poput Gaskenz su prvenstveno zabrinuti zbog posledica koje preuranjeni pubertet može da uzrokuje kasnije tokom života.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Noviji podaci ukazuju da rani pubertet može ne samo da skrati period plodnosti, posebno kod žena koje ranije uđu u menopauzu, već i njihov život.

Preuranjeni pubertet je više puta povezivan sa većim rizikom od raznih bolesti – od raka dojke i jajnika, metaboličkih sindroma kao što su gojaznost i dijabetes tipa 2, do kardiovaskularnih bolesti.

Naučnici još uvek pokušavaju da otkriju zašto se to dešava, ali Brenda Eskenazi, profesorka javnog zdravlja na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju, kaže da jedna teorija ukazuje da dugotrajnija izloženost ćelija tela cirkulatornim nivoima polnih hormona, kao što je estrogen, može povećati rizik od razvoja tumora, jer ti hormoni podstiču rast ćelija.

„Postoje teorije da duži period izloženost hormonima povećava rizik od raka reproduktivnih organa“, kaže ona.

Zatim postoje moguće društvene posledice.

Eskenazi ističe da je veća verovatnoća da devojčice koje ranije uđu u pubertet i ranije postanu seksualno aktivne.

„Situacija u SAD-u je zabrinjavajuće, jer abortus postaje nezakonit, a kontracepcija nije dostupna.

„To će dovesti do više neželjenih trudnoća među tinejdžerkama, tako da je spoj ovih činilaca veoma zastrašujući“, kaže ona.

Postavlja se pitanje zašto se razvoj deteta ubrzava na ovaj način?

Od gojaznosti do zagađenog vazduha

Početak puberteta diktiraju dve široke komunikacione mreže u telu poznate kao osovina hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA) i hipotalamo-hipofizno-gonadna (HPG) osovina.

One povezuju region mozga koji se zove hipotalamus i koji reguliše različite osnovne funkcije u telu, od gladi do kontrole telesne temperature, kao i različite žlezda koje luče hormone.

Gaskenz kaže da su do pre 10 do 20 godina naučnici pretpostavljali da je jedini uzrok ranog puberteta gojaznost u detinjstvu, i da su u stimulaciji HPA i HPG osovina ulogu imali proteini proizvedeni od masnih ćelija zvani adipokini.

„Tek nedavno su rekli: ‘Hm, to ne objašnjava sve, i sigurno da postoje i drugi činioci koji na to utiču'“, kaže ona.

Brojne studije u poslednje tri godine ukazuju na još jedan, prilično iznenađujući uzrok – zagađenje vazduha.

Veliki deo ovih istraživanja sproveli su naučnici u Južnoj Koreji, jer su Seul, Busan i Inčon među 100 najzagađenijih gradova na svetu prema indeksu kvaliteta vazduha IQAir.

Nedavno objavljena studija Ženskog univerziteta Evhe u Seulu pokazuje doslednu vezu između izloženosti različitim zagađivačima i ranog početka puberteta.

Čini se da su neki od glavnih krivaca toksični gasovi kao što su sumpor-dioksid, azot-dioksid, ugljen-monoksid, i ozon, koji se ispuštaju u vazduh bilo kroz izduvne gasove vozila ili emisije otpada u proizvodnim pogonima.

Studija iz 2022. godine koju su sproveli naučnici u Poljskoj, zemlji poznatoj po lošem kvalitetu vazduha zbog velikog broja postrojenja na ugalj, ispitala je podatke 1.257 žena i ustanovila vezu između veće izloženosti azotnim gasovima i menstruacije koja se javlja pre uzrasta od 11 godina.

Možda još veći problem predstavljaju PM čestice koje su suviše male da bi se videle, ali se oslobađaju u vazduh iz različitih izvora – gradilišta, šumskih požara, elektrana, motora vozila, pa čak i prašnjavih, neasfaltiranih puteva.

U oktobru 2023. godine, Gaskenz i kolege su otkrili da je veća verovartnoća preuranjene menstruacije kod devojčica u SAD-u koje su izložene velikim količinama PM2.5 čestica- definisane kao čestice prečnika manjeg od 2,5 μm – i PM10 čestica, kako u majčinoj utrobi tako i u detinjstvu.

„PM2.5 čestice mogu prilično lako da uđu u krvotok.

„Udišete ih u pluća i one se ne filtriraju kao neke druge veće čestice, i mogu da stignu do različitih organa.

„Videli smo da određene PM2.5 čestice mogu da se nakupe u posteljici, fetalnom tkivu, jajnicima, mogu da stignu bilo gde“, kaže Gaskenz.

Studije koje su ispitivale mešavinu čestica pronađenu u uzorcima vazduha u zatvorenom prostoru, pokazale su da hemikalije koje sadrže ove fine čestice imaju moć interakcije sa receptorima različitih hormona koji učestvuju u razvoju – posebno androgena i estrogena.

To može da izazove lančanu reakciju koja uzrokuje početak puberteta.

„To je bila naša primarna hipoteza, da su devojčice koje su bile izložene većoj količini PM2.5 čestica takođe bile izložene većem broju hemikalija koje su ili delovale kao estrogen ili samo redovno ometale rad HPA osovine i njenih normalnih signala, što je podstaklo telo da ranije uđe u pubertet“, objašnjava Gaskenz.

Istovremeno, verovatno postoji mnogo različitih činilaca koji utiču na pojavu ranog puberteta.

Gaskenz kaže da su novi dokazi o uticaju PM2.5 čestica i drugih zagađivača samo jedan primer kako štetne hemikalije iz životne sredine mogu da prodru u telo i podstaknu velike hormonske promene.

„Devojčice koje još nisu ušle u pubertet su zanimljiva grupa, jer su proizvodi za ličnu higijenu još jedan način na koji se izlažu hemikalijama koje ometaju hormonalne procese.

„A sada postoji mnogo kompanija koje ih zasipaju takvim proizvodima“, kaže Gaskenz.

Sve u svemu, Eskenazi kaže da još uvek mnogo toga ne znamo o složenoj vezi između našeg sveta koji se menja i uticaju tih promena na razvoj deteta, a da je potpuno nepoznata uloga pojedinih činilaca kao što su mikroplastika, pa čak i klimatske promene.

„Mislim da smo još uvek na vrhu ledenog brega“, kaže ona.

„Ne znamo kako toplija klima utiče na menstrualni ciklus, niti kako utiču društveni činioci koji pritiskaju devojčice da ranije odrastu.

„Ali ovaj trend postoji i može da bude posledica kombinacije više činilaca kao što su hemikalije iz životne sredine, gojaznost i psihosocijalni problemi koji združeno uzrokuju ranu pojavu menarhe“, zaključuje.

Pogledajte i ovaj video: