Iako je jod presudan za pravilno funkcionisanje štitne žlezde, a time i za rad srca, o značaju ove supstance metalnog sjaja retko se govori.

Jod je dobio ime po grčkoj reči za ljubičastu boju – ioeides, jer se prilikom njegovog zagrevanja oslobađa purpurna para.

„Jod je kritičan i neophodan za sintezu hormona štitne žlezde.

„Svi tiroidni hormoni sadrže jod i bez njega ih nema“, kaže profesor Miloš Žarković sa Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Srbije.

Hormoni štitne žlezde se smatraju jednim od najvažnijih hormona i utiču na telesne funkcije kao što su otkucaj srca, metabolizam, regulisanje telesne temperature i kontrakcije mišića.

Svetski dan prevencije nedostatka joda obeležava se 21. oktobra kako bi se skrenula pažnja na značaj ovog elementa za očuvanje ljudskog zdravlja.

Procenjuje se da u svetu 1,88 milijardi ljudi, među kojima i 241 milion školske dece, ne unosi dovoljno joda kroz ishranu, podaci su Svetske zdravstvene organizacije.

Jodirana so

Da bi se obezbedilo unošenje dovoljne količine joda kroz ishranu, u bivšoj Jugoslaviji je 1953. uvedeno obavezno jodiranje soli.

„Joda generalno nema. U suštini ga ima u morskoj vodi, ali morate da jod dodate, zato se so jodira“, objašnjava Žarković.

Tako se širom sveta rešava ovaj problem. Međutim, u nekim od razvijenih zemalja Evrope, poput Nemačke, Finske, Norveške i Rusije, ljudi i dalje unose niske količine joda.

Unos se utvrđuje proverom količine joda u urinu na populacionom nivou, uglavnom kod dece.

Srbija spada u zemlje koje su „jod suficijentne“, to znači da se smatra da stanovnici unose dovoljnu količinu joda.

Slično je i u ostalim državama na Balkanu – Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji, pokazuju podaci iz stručnih časopisa.

Dovoljno joda unosi se zdravom i uravnoteženom ishranom uz jodiranu so, kaže endokrinolog.

Šta kad joda nema dovoljno?

Iako je jod otkriven početkom 19. veka, još se u antici znalo da kod gušavosti može da pomogne ako se jedu morske alge ili sunđeri.

Gušavost ili struma je uvećanje štitaste žlezde, čiji je osnovni uzrok upravo nedostatak joda.

Štitna žlezda se nalazi kod vrata ili guše.

Nizak nivo joda može dovesti do:

Otoka štitne žlezde
Neočekivanog povećanje telesne težine
Umora i slabosti mišića
Gubitka kose
Suve kože
Problema sa koncentracijom i pamćenjem
Nepravilnih menstruacija
Nedostatak joda u trudnoći može dovesti do smrti ploda i uticati na mentalni razvoj, oštećenja govora i gluvoće kod dece

Izvor: Zavod za javno zdravlje Šabac

Osim kuhinjske soli, izvori joda su morska riba, poput bakalara ili tunjevine, kao i mleko i mlečni proizvodi.

„Nedovoljno joda dovodi do velikih struma, ogromnih štitastih žlezda.

„Ali i previše joda pravi problem, jer onda možete imati različite poremećaje funkcija štitne žlezde“, kaže Žarković.

Preporučeni dnevni unos je 150 mikrograma.

„S tim što trudnice i dojilje treba da unose još 150 mikrograma joda, to moraju preko vitamina“, napominje endokrinolog.

Trudnice

Blagi nedostatak joda tokom trudnoće može da utiče na manji intelekt kod beba, pokazalo je 2013. istraživanje u Velikoj Britaniji, prenosi BBC.

Deca čije majke su imale premalo joda tokom trudnoće, imala su niži količnik inteligencije i lošije rezultate čitanja, pokazala je studija u kojoj je učestvovalo 1.000 porodica, objavljena u časopisu Lanset.

Naučnici savetuju ženama u reproduktivnom dobu da unose jod jedući mlečne proizvode i ribu, ali i upozoravaju da ne treba uzimati tablete od morskih algi, jer sadrže previše joda.

Ilustracija trudnica — Trudnicama i dojiljama se preporučuje nešto veći unos joda u toku dana

Istorija

Da je gušavost bila vrlo rasprostranjena na Balkanu pokazuju freske i ikone pravoslavnih manastira (Dečani, Pećka patrijaršija i dr), iz srednjeg veka gde se po obliku vrata svetaca može uočiti prisustvo struma većih dimenzija, navodi se u naučnom radu objavljenom u Medicinskom glasniku.

Struma se na Balkanu zadržala sve do 20. veka.

Istraživanja iz 1930. pokazuju da je i do 80 odsto školske dece na području Peći, Dečana i Novog Pazara, imalo ovaj problem.

Jugoslavija je među prvima sistematski reagovala uvođenjem obaveznog jodiranja kuhinjske soli, kaže doktorka nutricionistkinja Jagoda Jorga.

„Svetska zdravstvena organizacija je to uradila 1982.

„To je najbolji potez u politici u ishrani koji ja znam da je urađen“, kaže Jorga za BBC.

Srbija je zemlja sa vrlo malo joda u zemljištu, vodi i sledstveno u biljkama koje tu rastu i životinjama koje se tu hrane, napominje.

Problemi novijeg doba

Problem je što poslednjih godina zbog sve češćih problema sa povišenim krvnim pritiskom lekari preporučuju da se smanji unos soli, podseća Jorga.

„Ljudi posežu i za egzotičnim solima, poput himalajske ili celerove, to čujem od pacijenata, a smatram da je apsolutno neprihvatljivo, zato što nemamo podatak da li je i koliko u njima prisutan jod.

„Pored jodirane kuhinjske soli preporučuje se jedino unos morske soli“, kaže ona.

Pošto upotreba morskih riba i algi u Srbiji nije mnogo rasprostranjena, to se ne smatra bitnim izvorom joda, dodaje.

„Koristite pri kuvanju obavezno jodiranu so, kao umeren dodatak, onako među prstima, a ne u kašikama.

„Smanjite druge izvore soli gde je ona sakrivena, takvi su pekarski proizvodi, suhomesnati proizvodi i jako slani sirevi, jer ni tu ne znamo kakva vrsta soli i u kojoj količini je dodata“, savetuje Jorga.

I sa solju treba biti umeren, upozoravaju stručnjaci

Štit od radioaktivnog zračenja

Jedna od modernih potencijalnih zloupotreba je i korišćenje joda bez recepta i preporuke lekara, što su ljudi radili zbog pretnje da bi moglo doći do nuklearnog rata i radioaktivnog zračenja usled rata u Ukrajini.

Svetska zdravstvena organizacija dala je ranije preporuke koliko kalijum jodida treba koristiti u slučaju nuklearnog akcidenta.

Lekari upozoravaju da se to nikako ne čini na sopstvenu ruku.

Ministarstvo zdravlja Hrvatske apelovalo je na građane da ni u kom slučaju ne uzimaju samoinicijativno tablete kalijum jodida i sličnih preparata od joda, jer im mogu potencijalno ozbiljno narušiti zdravlje, a ne sprečavaju posledice radioaktivnog zračenja na organizam.

Možda će vas zanimati i ova priča