Zdravstvo u Srbiji: Kako žive lekari sa najmanjim platama u regionu

Tridesetogodišnja lekarka Ljiljana Stanojković radi u Hitnoj pomoći u Beogradu za platu vrednu oko hiljadu evra.

Njene kolege u gotovo svim zemljama u okruženju imaju veće plate, nekad i dvostruko više.

„Plata mi je oko 120.000, a zbog beneficiranog radnog staža imamo 5-6.000 više nego lekari opšte prakse u domovima zdravlja.

„Pošto i dalje živim sa roditeljima, nekako i mogu, ali je jako teško“, kaže Ljiljana Stanojković za BBC na srpskom.

U Srbiji lekar opšte prakse ima platu oko 900 evra, specijalista 1.100, subspecijalista oko 1.200, a medicinske sestre i tehničari u proseku 570, podaci su Demostata.

• Kako izvesti operaciju nad zdravstvom u Srbiji: Lekari daju devet predloga
• Jedan dan sa lekarom „medicinske pustinje“ u Srbiji
• Srbija i zdravstvo: Lekara opšte prakse ni za lek
• Ima li leka: Sve manji broj pedijatara u Srbiji, a posla sve više

Na pitanja BBC novinara kako Srbija motiviše lekare da ostanu u zemlji, ako mogu da nađu bolje plaćeni posao u inostranstvu, Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo do objavljivanja ovog teksta.

U regionu, najviše zarađuju lekari u Rumuniji, gde specijalista zarađuje 4.000 evra, subspecijalista 7.000, a medicinska sestra ili tehničar oko 1.700 evra.

U Sloveniji su plate lekara specijalista od 2.000 do 3.000, u Hrvatskoj i Crnoj Gori od 2.500 do 2.900, u Bosni i Hercegovini, Albaniji i Bugarskoj oko 2.000, a u Severnoj Makedoniji oko 1.500 evra.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kirija i troškovi su izazov

Život sa platom od hiljadu evra, posebno u Beogradu, najskupljem gradu u regionu, prema podacima za 2023. sajta Numbeo koji daje pregled troškova života širom sveta, dodatni je izazov.

„Za dve i po godine koliko radim, stalno se govori o nekim povećanjima, meni se čini da toga uopšte nema, jer je plata ista, a sve je poskupelo“, kaže Stanojković.

U Srbiji je stopa inflacije bila među najvišima u Evropi, a glavni pokretač su cene hrane.

Zbog specifične vrste posla ima i specifično radno vreme – 12 sati dan, 12 noć, pa tri dana slobodno, kada pohađa specijalizaciju ginekologije.

„Dobro je radno vreme, ali za taj obim posla i stres je plata mala.

„Jedino kad nas ‘zakači’ neki praznik, pa dobijemo tog meseca 20 – 30.000 veću platu, to bude pristojnije“, kaže lekarka na drugoj od četiri godine specijalizacije.

Školarina za specijalizaciju godišnje košta Stanojković 130.000 dinara.

Specijalizacija je volonterska – sama je plaća, a po završetku nije uslovljena da radi u određenoj državnoj ustanovi.

„Moja koleginica koja živi sama i ima kredit za stan mora da radi dodatno, jer nije mogla da se odrekne svega drugog“, kaže.

Platu potrebnu za život u Srbiji je oko 144.000 dinara, a nema je čak 87 odsto stanovništva, objavila je nevladina organizacija Centar za politike emancipacije.

Poslednjih godina usled olakšanih uslova za dobijanje posla u inostranstvu, stotine zdravstvenih radnika nastavili su karijeru van Srbije, a veliki broj lekara prelazi u privatnu praksu.

„Iz bolnice ‘Dragiša Mišović’ su u istom danu otišla tri ginekologa da rade privatno, retko ko ostaje“, kaže Stanojković.

Po završetku specijalizacije, ako bi ostala u Hitnoj pomoći, imala bi platu oko 190.000.

„Opet je malo za tolike godine škole“, kaže Stanojković.

Zbog svega toga, ali i zbog sve manjeg uvažavanja lekara, posebno iz državnih ustanova, ona budućnost vidi u privatnoj praksi ili u inostranstvu.

„Razmišljala sam o Sloveniji, blizu je i kažu da su plate znatno bolje.

„Zdravija su nacija jer mnogo više ulažu u preventivu, kod nas ljudi puštaju (da se bolest razvije) i kad se obrate lekaru, to je već krajnja faza“, kaže.

• Beli mantili u Srbiji iza kojih je ostala crnina
• Zašto je Srbiji potreban zakon o hitnoj pomoći: „Bio sam zapanjen što se niko ne javlja“
• Od Milenka Maternija do Gugla: „Pedijatri ne leče bolest, već decu“

Nije sve u novcu

Put od državne do privatne prakse prešla je njena iskusnija koleginica Gorica Đokić, specijalistkinja neurologije.

Posle 23 godine rada u državnoj bolnici za psihijatriju „Laza Lazarević“ otvorila je privatnu ordinaciju.

„Nema veze ni sa novcem, ni sa ustanovom, jako mi nedostaju moji pacijenti iz ‘Laze’, ali sa zdravstvenim stanjem nisam mogla da izdržim više“, kaže ona.

Đokić je sa dvodecenijskim stažom pre tri godine imala platu oko 150.000 dinara i kaže da joj nije isplativije da radi privatno.

„Iako sam samohrana majka, sa tom platom sam lepo živela, ali radim kao konj, držim predavanja i radim kao sudski veštak.

„Niko ne voli da radi 15 sati dnevno, ako ne mora“, kaže uz osmeh Đokić.

Najniže plate lekara u Srbiji u regionu su „realnost“, upozorava Đokić, predsednica Sindikata lekara i farmaceuta.

„Lekar specijalista u manjem mestu, bez dežurstava ima oko 1.200 ili 1.300 evra.

„Većina zdravstvenih ustanova gleda da plati dežurstva, ali dešava se i da, umesto toga, ljudi dobijaju slobodne dane koje ne mogu da iskoriste“, ukazuje ona.

Sindikat je nezadovoljan što, iako to zakon propisuje, osnovice zarada u zdravstvenom sistemu nisu ujednačene, kaže.

„Diskriminišuće su za lekare, jer je osnovica za medicinske sestre i tehničare u tri navrata dizana.

„Oni su naši saradnici i jako ih volimo i poštujemo, ali iznosimo činjenice“, kaže Đokić.

„Osnovica za medicinske sestre i tehničare je 5.372 dinara, a za lekare je 4.783 dinara, prema podacima ovog sindikata.

Nadležni su povećanje plata obrazlagali sve češćim odlascima medicinskih sestara i tehničara na rad u inostranstvo, ali je u proteklih 10 godina iz zemlje otišlo i blizu 6.000 lekara, upozorava Đokić.

Ministarstvo finansija je obavestilo sindikat da bi ovaj problem mogao da se reši do početka 2025. godine.

„Nadali smo se da će svi mladi lekari koji su požrtvovano radili tokom pandemije kovida-19 biti primljeni, što je prethodna ministarka obećala, a nije ispunjeno.

„Treba da zadržimo mladi kadar u našoj zemlji“.

• Kriza troškova života kao inspiracija strip autorki iz Srbije
• Dvostruko više siromašnih u Srbiji: „Snalazi se ko kako ume i može“

Sve manje studenata upisuje Medicinski fakultet, pokazuje i ova godina na Beogradskom univerzitetu, primećuje Đokić.

Kad je ona upisivala fakultet bilo je po pet zainteresovanih za jedno mesto, kaže, a ove godine – dva.

Tokom 15 godina, i ograničeni broj specijalizacija je doveo do manjka lekara, dodaje.

„Od kolega koji su otišli u inostranstvo ili u privatnike, retko ko kaže da je razlog bio novac, uglavnom kažu uslovi rada i rukovođenje, međuljudski odnosi“, kaže Đokić.

Jedan od problema je da su u nekim bolnicama postavljeni načelnici i direktori po stranačkoj liniji.

„Ima direktora koji se ponašaju kao da nisu deo sistema, već da je to njihova prćija, kao što ima i divnih primera, ali zato smo tražili da se naprave jasni kriterijumi za dodelu specijalizacija“, kaže Đokić.

Tražili su i izmenu Krivičnog zakonika – da napad na zdravstvenog radnika na službenom mestu bude krivično delo.

Nedostaje prilika za usavršavanjem

Milan Vasiljević, 31-godišnji lekar opšte prakse, radi od 2021. kao izabrani lekar u Domu zdravlja u Osečini kod Valjeva.

Pošto Dom zdravlja radi 24 sata, ima i noćna i vikend dežurstva, kao i kućne posete i zbrinjavanje hitnih stanja, pa je plata zadovoljavajuća, kaže.

„Odudaram od lekara u drugim domovima zdravlja ili na klinikama gde rad ne podrazumeva dežurstva, pa primaju osnovnu platu od oko 1.000 evra.

„Tri puta sam za ove tri godine imao povećanje plate, uz prekovremeni, rad praznikom i vikendom, meni je lični dohodak viši“, kaže Vasiljević.

Plata mu podmiruje trenutne potrebe, mada i dalje živi u porodičnoj kući.

Glavni problemi su mu manjak slobodnog vremena, jer često radi vikendom, i otežano stručno usavršavanje.

„Našem Domu zdravlja nedostaju lekari.

„Želim specijalizaciju i moji nadređeni imaju isti stav, ja sam prvi na listi, ali je problem što bih u tom slučaju odsustvovao s posla“, kaže.

Vasiljević bi prihvatio ponudu za specijalizaciju pedijatrije, a u Srbiji nema dovoljno lekara za najmlađe.

Kolege koje su otišle u Crnu Goru, gde specijalisti imaju u proseku platu oko 2.500 evra, ali kažu da ni tamo uslovi nisu idealni.

„Lošiji su uslovi rada, manjak je lekova i opreme, pa zbog toga nekad ne mogu da sprovedu dijagnostiku kako treba“, kaže Vasiljević.

Preopterećenost medicinskog osoblja (50 odsto) i niske zarade (46 odsto) najveći su problemi u zdravstvu u Srbiji, smatraju lekari u anketi koju su sproveli Ministarstvo zdravlja i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (Naled) 2023. godine.

Svaki deseti anketirani lekar namerava da potraži posao u inostranstvu u narednih pet godina, navodi se u istraživanju.

„Ne treba to potencirati – ako vam se ne sviđa, idite, već, naprotiv, forsirati razvoj lekara u matičnoj zemlji, da imaju mogućnost učestvovanja na kongresima i stručnih usavršavanja u inostranstvu“, smatra Vasiljević.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]