Zdravstvo u Srbiji: Sve manji broj pedijatara, a posla sve više, kako poboljšati situaciju

Jednogodišnji Ignjat primio je vakcinu protiv malih boginja tek iz trećeg pokušaja.

Ne zato što ih nije bilo, već zato što nije bilo dovoljno pedijatara, te se na termin čekalo nekoliko nedelja.

„Naš izabrani pedijatar radi samo četiri dana mesečno.

„Termini se brzo razgrabe i onda čekaš sledeći mesec“, kaže njegova majka Jovana Jovanović za BBC na srpskom.

• Od Milenka Maternija do Gugla: „Pedijatri ne leče bolest, već decu“
• Jedan dan sa lekarom „medicinske pustinje“ u Srbiji
• Srbija i zdravstvo: Lekara opšte prakse ni za lek
• „Naši pacijenti neće umirati čekajući na operacije“: BBC u operacionoj sali sa niškim hirurzima

U Srbiji je nešto više od 1.500 pedijatara i oko 300 lekara na specijalizaciji iz te grane medicine, što je 12 odsto manje nego pre deset godina, podaci su Ministarstva zdravlja.

Iako je zakonom propisano da jedan pedijatar i medicinska sestra „idu“ na 80 dece, u Vojvodini i jugoistočnom delu zemlje, na jednog specijalistu je više od 1.700 dece, navodi se u Zdravstveno-statističkom godišnjaku za 2022. Instituta za javno zdravlje „Batut“.

„Globalni je trend da se njihov broj smanjuje“, kaže Jorgos Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, za BBC na srpskom.

Poslednjih godina, mnogi pedijatri su otišli i u privatni sektor, a neki u inostranstvo, dodaje.

Srbiju godišnje napusti između 500 i 600 lekara, tvrde iz Sindikata lekara i farmaceuta.

Duplo više posla

Kada je Ignjat u februaru napunio godinu dana, njegova majka je odlučila da zakaže termin za MMR vakcinu.

To je najraniji propisani uzrast za primanje ove vakcine, koja štiti od morbila, zauški i rubeole.

Iz Savetovališta za decu pri Domu zdravlja „Karaburma“ rekli su joj da je zakasnila i da čeka sledeći mesec.

Trideset dana kasnije pozvala je opet.

Ovog puta uspešno – dobili su termin, ali im je dan pre nego što će otići javljeno da je doktorka na odmoru i da dođu nedelju dana kasnije kako bi se sa njom lično dogovorili.

„Nama i drugim roditeljima, ona je pomerila termin za još jednu nedelju, jer nije moglo sve da se stigne.

„Kada smo ponovo došli, pored svih nas koje je pomerila, čekali su i oni sa zakazanim terminom, pa je opet bilo dvostruko više posla nego što je planirano po smeni – užas“, prepričava Jovanović.

Dodaje da je baš bio period epidemije morbila.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pun krug

Jedan od prvih pedijatara u Srbiji bio je osnivač Sekcije za dečiju medicinu Srpskog lekarskog društva, Milenko Materni o kom je BBC ranije pisao.

Osnivanjem Univerzitetske dečije klinike, 1924. godine, stvoreni su uslovi za otvaranje katedre za pedijatriju u Srbiji.

Tada nova grana medicine sve više je dobijala na značaju, a broj pedijatara u zemlji se iz godine u godinu povećavao.

U početku su bili u većim gradovima, da bi vremenom gotovo svako mesto dobilo bar jednog dečijeg lekara.

Vek kasnije njihov broj se smanjuje.

Sonja Šušulić 11 godina vodi službu za pedijatriju u Domu zdravlja Vlasotince, ruralnom mestu na jugu Srbije.

Broj dece se vremenom smanjivao, a sa njima i medicinski kolektiv, te danas u ovom domu zdravlja rade dva pedijatra i nekoliko lekara opšte prakse.

Doktorka Šušulić u proseku pregleda 50 pacijenata, a pored Vlasotinca, njena služba vodi računa i o deci iz opštine Crna Trava, ispričala je za BBC.

Ali ovaj trend primetan je i u velikim gradovima.

Početkom aprila 2024, pojedini roditelji iz Novog Sada žalili su se na nedovoljan broj pedijatara zbog čega su neki morali da idu kod privatnog lekara.

Prema podacima sa sajta novosadskog Doma zdravlja, u ovoj ustanovi radi 54 pedijatra, koji godišnje obave 500.000 preventivnih i 100.000 terapeutskih pregleda.

Šta je uzrok ovakvog stanja?

U Domu zdravlja „Dr Simo Milošević“ beogradske opštine Čukarica pedijatara za sada ima dovoljno, ali ih je sve teže pronaći na tržištu rada, kaže Jelena Mitrović, načelnica pedijatrijske službe.

U vreme respiratornih infekcija pedijatar u ovom domu zdravlja pregleda i po 70 pacijenata u danu. „Posao se nije promenio u tehničkom smislu, ali je problem što je teško da se radi korektno, a da se opet primi toliki broj dece“, dodaje.

Drugi izazov je boriti se protiv poluinformacija koje roditelji pronalaze na internetu, o čemu je BBC takođe pisao.

Jedan od uzroka osetnog nedostatka pedijatara je zabrana specijalizacije koja je bila na snazi od 2004, navodi Jorgos Konstandtidis.

„Broj se smanjio više od očekivanog ili planiranog, jer se nije vodilo računa o starosnoj strukturi svih specijalista, a posebno pedijatara.

„Trećina je tada bila starija od 55 godina, ostali su imali oko 50, a i sada je prosečna starost pedijatara između 47 i 50, možda i više“, kaže on za BBC na srpskom.

Zabrana je ukinuta krajem 2014. godine.

• Kako izvesti operaciju nad zdravstvom u Srbiji: Lekari daju devet predloga
• Dete i prehlada: Šta dokazano pomaže
• Zašto je Srbiji potreban zakon o hitnoj pomoći: „Bio sam zapanjen što se niko ne javlja“

Potencijalni lek

Specijalizacija pedijatrije traje četiri godine, a kako su ukinute zabrane, Jorgos Konstantinidis kaže da bi broj pedijatara trebalo da se poveća.

„Uvedene su i volonterske specijalizacije, ali je pitanje gde će i kako oni biti raspoređeni.

„Našem zdravstvu nedostaje strateški dokument, gde bi se uzelo u obzir aktuelno stanje, prethodno i ono što nas eventualno čeka u narednih 20 godina i da se shodno tome donese zakon koji bi bio prilagođen onim što želimo da postignemo“, dodaje on.

Volonterske specijalizacije jesu pomogle, ali su se i ti lekari u međuvremenu zaposlili.

Zato je važno, smatra doktorka Jelena Mitrović, da se na vreme isplanira dovoljan broj specijalizacije iz pedijatrije.

U aprilu je tadašnja državna sekretarka Vesna Turkolov navela da je malo lekara zainteresovano za usavršavanje u ovoj oblasti medicine.

„Neće ljudi da rade u domovima zdravlja, verujte. Nude se stimulacije, nude se stanovi po lepim manjim mestima, ali neće niko da ide u primarnu zdravstvenu zaštitu.

„Verovatno smatraju da je tu veća opterećenost poslom, da je mnogo unosnije ići na neku kliniku gde je manja odgovornost – verovatno je sve to zajedno“, izjavila je Turkolov.

Do objavljivanja teksta, BBC nije dobio odgovor Ministarstva zdravlja postoji li strategija za rešavanje ovog problema.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]