Zemljotres u Maroku: Priča nastavnice koja je izgubila 32 učenika pod ruševinama

„Zamišljala sam kako proveravam ko je prisutan na času i idem redom, od imena do imena, sve dok nisam precrtala svih 32 učenika. Svi oni su sada mrtvi.“

Nesrin Abu ElFadel, nastavnica arapskog i francuskog iz Marakeša, priseća se dana kada je pojurila u selo Adasil na planini Atlas u Maroku, pokušavajući da pronađe svoje učenike ispod ruševina koje su ostale posle zemljotresa jačine 6,8 stepeni Rihterove skale.

U petak uveče provela je noć na ulici sa majkom posle potresa, a tada je čula koliko je on bio razoran za stanovništvo planinskih sela.

Odmah je pomislila na centralnu školu u Adasilu u kojoj radi i na učenike, koje naziva „njenom decom“.

„Otišla sam u selo i pitala za moju decu: gde je Somaja? Gde je Jusef? Gde je ova devojčica? Gde je ovaj dečak?

„Odgovor sam dobila kroz nekoliko sati: ‘Svi su mrtvi’.“

• Više od 2.800 žrtava zemljotresa u Maroku, očajnička potraga za preživelima
• Zašto Maroko okleva da prihvati veću pomoć iz inostranstva posle zemljotresa
• Beba rođena u zemljotresu u Maroku, život joj počeo u šatoru

Maroko je 8. septembra pogodio najsnažniji zemljotres u istoriji zemlje, a bio je to i najsmrtonosniji potres u prethodnih 60 godina – poginulo je oko 3.000 ljudi, a za hiljadama se još traga.

Najpogođenija su bila mesta južno od Marakeša, gde su mnoga planinska sela potpuno uništena.

Jedna od stradalih učenica koju je Nesrin pronašla bila je Kadija – ovu šestogodišnjakinju su spasioci pronašli kako leži pored brata Muhameda i sestara Mene i Hanan.

Bili su u njihovom krevetu, verovatno u snu, kada se dogodio zemljotres.

Svi su pohađali školu u kojoj Nesrin radi.

„Kadija mi je bila miljenica. Bila je mnogo fina, pametna, aktivna i volela je da peva.

„Dolazila je u moju kuću, volela sam da učim i razgovaram sa njom“, opisuje nastavnica.

Nesrin će pamtiti njene učenike kao „anđele“, decu punu poštovanja i želje za učenjem.

Uprkos borbi sa siromaštvom i porastom troškova života, ta deca i njihove porodice gledali su na školovanje kao na „najvažniju stvar na svetu“, opisuje.

„Naš poslednji čas završio se u petak uveče, tačno pet sati pre zemljotresa.

„Učili smo nacionalnu himnu Maroka i planirali smo da je otpevamo pred čitavom školom u ponedeljak ujutru“, opisuje ElFadel.

‘Ne mogu da spavam’

Iako govori smirenim glasom, Nesrin je preživela traumu.

Još ne može da prihvati ono što se dogodilo njenim đacima i školi.

„Ne mogu da spavam, još sam u šoku“, kaže.

„Ljudi me smatraju jednom od srećnica, ali ne znam kako ću da nastavim da živim“, dodaje.

Ona je volela da predaje arapski i francuski deci u Adasilu, selu u kojem žive Amazigi, autohtono stanovništvo Severne Afrike, koje pretežno govori njihovim jezikom tamazigt.

„Teško je naučiti arapski i francuski, ali su deca bila pametna i gotovo tečno su govorila oba ta jezika“, kaže nastavnica.

Nesrin planira da nastavi da radi kao nastavnica i nada se da će škola u Adasilu, koja se urušila usled zemljotresa, ponovo biti izgrađena.

Neverovatan broj od 530 obrazovnih ustanova je oštećeno u različitoj meri, a među njima ima objekata koji su potpuno srušeni ili im je naneta ogromna šteta, objavili su zvaničnici.

Marokanska vlada objavila je obustavu nastave u regionima Al-Huz, Čičaua i Tarudant, koji su pretrpeli najveću štetu.

„Možda ćemo jednog dana, kada obnove školu i ponovo krene nastava, moći da odamo počast 32 dece i ispričamo njihove priče“, zaključuje Nesrin.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]