Najmanje 2000 ljudi stradalo je u snažnom zemljotresu magnitude 6,8 koji je pogodio centralni Maroko, prenose svetske agencije izveštaje marokanske državne televizije.
Još oko dve hiljade ljudi je povređeno, a najmanje 1400 je zadobilo ozbiljne povrede, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova ove zemlje.
Kralj Muhamed Šesti proglasio je tri dana žalosti u državi i naredio dostavu hrane i obezbeđivanje smeštaja za ugrožene.
Veliki broj ljudi drugu noć proveo je na otvorenom, iz straha od naknadnih potresa.
Epicentar potresa bio je u planinama Visokog Atlasa, 71 kilometar jugozapadno od Marakeša, na dubini od 18,5 kilometara, navodi američka geološka služba.
Zemljotres se dogodio u 23.11 po lokalnom vremenu (22.11 po centralnoevropskom vremenu), a 19 minuta nakon glavnog, usledio je naknadni potres jačine 4,9.
Ljudi su stradali u Marakešu i oblastima na jugu, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
- Šta kuće i zgrade u Srbiji moraju da imaju kako bi izdržale zemljotres
- Šta raditi u slučaju zemljotresa
- Zemljotres je promenio lice gradova u Turskoj i Siriji
Na nepotvrđenim snimcima na mreži Iks (nekadašnjem Tviteru) vide se oštećene zgrade, građevine koje se klate i šut na ulicama. Ljudi beže, dok neki trče u oblacima prašine.
Lokalno stanovništvo odlučilo je da ostane ispred kuća u slučaju da grad pogodi snažan naknadni potres.
Jedan od stanovnika grada-spomenika opisao je osećaj kao „snažan potres“ zbog koga je video da se „zgrade pomeraju“.
„Ljudi su svi u šoku i panici. Deca su plakala, a roditelji su bili užasnuti“, rekao je Abdelhak El Amrani agenciji AFP.
Rekao je i da nije bilo struje i telefonskih veza najmanje deset minuta.
AFP javlja da su čitave porodice zarobljene ispod ruševina i da je mnogo ljudi u Marakešu prebačeno u bolnicu.
Epicentar potresa bio je u udaljenoj oblasti planina Visokog Atlasa na relativno plitkoj dubini, a podrhtavanje se osetilo i u glavnom gradu Rabatu koji je udaljen oko 350 kilometara, kao i u Kazablanki i Esauiri.
Slabašne planinske kuće u blizini epicentra možda nisu izdržale potres, a pošto su veoma udaljene, verovatno će biti potrebno vreme da se utvrdi broj žrtava.
‘Ne znamo šta je naredni korak’
Klara Benet, studentkinja iz Velike Britanije, trenutno je sa roditeljima i bratom na odmoru u Marakešu.
„Prala sam zube i odjednom je ceo pod počeo da se trese.
„Postalo je jako bučno, bilo je zastrašujuće“, navodi Benet.
Kuća u kojoj oni borave nije oštećena.
„Izašli smo na ulicu i videli da su se zgrade oko nas srušile“, kaže.
Da bi izašli iz starog dela grada gde su sve zgrade veoma blizu jedna drugoj, morali su da prođu kroz uličice i ruševine da bi dospeli na otvoreno.
„Vratili smo se u smeštaj kada smo se uverili da je bezbedno.
„Ljudi su pokazali neverovatno zajedništvo, nosili su osobe sa invaliditetom, delili vodu i hranu“, kazala je Benet.
Njena porodica je, ipak, prilično potresena i zabrinuta oko povratka kući.
Imaju povratni let tek za nekoliko dana.
„Pokušali smo da pronađemo raniji let, ali sve karte su rasprodate.
„Želeli bismo da znamo koji su naredni koraci i kakva nam je pomoć dostupna“, navodi Benet.
Pomoć iz sveta
Riši Sunak, premijer Velike Britanije, izjavio je da je njegova zemlja spremna da pomogne Maroku.
Slično je naveo i Džozef Bajden, američki predsednik, i ponudio „svu potrebnu pomoć“.
„Izražavam veliko žaljenje zbog izgubljenih života i uništenja koje je izazvao zemljotres“, istakao je Bajden.
Pomoć su ponudile i Španija, Francuska i Indija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je saučešće u ime Srbije i ponudio pomoć u spasavanju i raščišćavanju posledica.
Fotografije Marakeša posle zemljotresa:
Istorijat zemljotresa u Maroku
Ovo nije prvi put da je Maroko zadesio snažan zemljotres.
I 2004. godine, 628 ljudi je stradalo tokom zemljotresa na severoistoku zemlje.
Nekoliko decenija ranije, 1960. godine, 12.000 ljudi je izgubilo život u zemljotresu u Agadiru.
Maroko se nalazi između Afrike i Evrope, a ima veliki uticaj na Afriku i arapski svet.
Kulturu ove države karakteriše mešavina arapskih, berberskih, evropskih i afričkih uticaja.
Ova severnoafrička zemlja je bila francuski protektorat između 1912. i 1956. godine, posle čega je stekla nezavisnost.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
