Dok spasilačke ekipe svakodnevno pokušavaju da izvuku zarobljene ljude pod ruševinama, gotovo je neprimereno baviti se naukom koja stoji iza zemljotresa koji je pogodio Tursku i Siriju 6. februara.

Skoro 36.000 ljudi je poginulo, a i dalje se ne zna koliko je još ljudi zarobljeno pod ruševinama.

Naučnici nastavljaju da prikupljaju detalje i podatke o zemljotresu, a sve novo što saznaju pomoći će da se spasu životi u budućnosti.

Satelit Evropske unije Sentinel 1A prikupio je podatke u ranim jutarnjim satima dok se kretao od severa ka jugu preko Turske na nadmorskoj visini od 700 kilometara.

Satelit ima radarski instrument koji može da oseti tlo u svim vremenskim uslovima i danju i noću.

Rutinski skenira ovu oblast sveta podložnu zemljotresima, prateći često veoma suptilne promene u nadmorskoj visini na površini Zemlje.

Promene u ponedeljak uopšte nisu bile suptilne, već dramatične.

Tlo se savijalo, izvijalo i na mnogim mestima cepalo.

Istraživači koriste tehniku interferometrije da uporede poglede „pre“ i „posle“.

Ne morate da budete stručnjak da biste videli posledice po Tursku na najnovijoj mapi Sentinela.

Potpuno je jasno kako je tlo deformisano duž i blizu linije istočnoanadolskog raseda.

I prvi zemljotres jačine 7,8 Rihtera koji se dogodio u ponedeljak u 02:17 i za potres magnitude 7,5 u 11:24, kretao se bočno-nalevo.

To znači da na kojoj god strani da se nalazite, ona druga se pomerila u levo i to na nekim mestima za po više metara.

Šokantna stvar je da su linije pukotine išle pravo kroz naselja, a na mnogim mestima baš kroz zgrade.

Mapa satelita Sentinel pomoći će naučnicima da shvate šta se dogodilo.

Ovo saznanje upotpuniće njihove modele o tome kako zemljotresi deluju u regionu, a pomoći će i u procenama rizika koje će turske vlasti koristiti za planiranje oporavka.

Sigurno će se puno raspravljati o povezanosti ovih udara i kako će ubuduće uticati na nestabilnost tla.

Surface rupture at Hassa Town. #earthquake #deprem pic.twitter.com/klsw2zesYj
— OzdemirAlpay (@geodesist_a) February 8, 2023

Mapu je obradio Britanski centar za posmatranje i modeliranje zemljotresa, vulkana i tektonike (Kometa).

Tim Rajt direktor centra rekao je da su zapažanja Sentinela živopisno objasnio razmere uključenih snaga.

„Novine uvek prikazuju zemljotrese kao ‘epicentar’, kao da se radi o jednom tačkastom izvoru (poput bombe), a zapravo, sve zemljotrese izaziva proklizavanje proširenih pukotina, a što je veći potres, to je veća pukotina

„Te pukotine možemo uočiti satelitima jer je tlo oko njih pomereno, u ovom slučaju do pet ili šest metara. Prvi zemljotres izazvao je pukotinu od 300 kilometara, dok je kod drugog došlo je do pukotine duge 140 kilometara – poređenja radi udaljenost između Londona i Pariza je 354 kilometara“, objasnio je Rajt za BBC Njuz.

Dodao je da i da će „oštećenja biti najveća u blizini pukotina, ali će ih naravno biti i širom regiona sa obe strane pukotine“.

„To je apsolutno užasno.“

Urušena zgrada — Podaci satelita će pomoći turskim vlastima u planiranju oporavka od zemljotresa

U eri pre satelita, geolozi bi mapirali pukotine, hodajući njihovim linijama.

Bio je to naporan proces koji je imao mnogo propusta.

Radarska interferometrija iz svemira razvijena je 1990-ih godina, a poslednjih godina postala je posebno efikasno sredstvo.

Delimično se svodi na kvalitet senzora koji su sada u orbiti, ali je i rezultat moćnijih računara i pametnijih algoritama.

Danas je moguće dobiti set podataka, spreman za analizu, u roku od nekoliko sati pošto satelit prođe iznad glave.

Kometa je, nažalost, morala da čeka nekoliko dana da Sentinel-1A bude u desnom delu neba da bi dobila optimalan pogled na Tursku.

Ovo će se poboljšati kako se sve više radarskih satelita bude lansiralo.

„Do kraja decenije, trebalo bi da budemo u mogućnosti da uradimo ovu vrstu analize u roku od 24 sata od udara najštetnijih zemljotresa, a onda bismo bili korisniji prilikom pružanja pomoći.“

Pogledajte video