Urušena zgrada — Srušena zgrada u Turskoj u zemljotresu 2023.

Malo je noći kojih se Marijana Gašović iz Kraljeva seća kao one između 2. i 3. novembra 2010. godine.

Pre 13 godina, Marijana se sa suprugom tek uselila u iznajmljeni stan na četvrtom spratu, u kome je od nameštaja stajao samo bračni krevet.

U jedan sat i 56 minuta posle ponoći 3. novembra, par je probudio „jezivi huk“.

„Samo je sve počelo da se trese, suprug se bacio na mene, vrištala sam, ali samu sebe nisam čula.

„Naš bračni krevet stajao je do zida, a posle tri, četiri minuta bio je nasred sobe“, priča ona za BBC na srpskom o zemljotresu jačine 5,4 stepeni Rihterove skale koji je pogodio Kraljevo, u centralnoj Srbiji.

U zemljotresu je poginulo dvoje ljudi, povređeno je oko 180, a oštećeno 25.000 objekata, od kojih su samo stambeni pretrpeli štetu od 2,5 milijardi dinara.

Iako je Balkan seizmički aktivno područje zbog čega se i u budućnosti mogu očekivati jaki zemljotresi, u većini država bivše Jugoslavije kapaciteti seizmoloških službi sve su manji.

U Srbiji je u oktobru 2023. godine samo jedna osoba radila je na seizmološkim poslovima u Republičkom seizmološkom zavodu.

U Bosni i Hercegovini, dva seizmologa su radila u Federalnom hidrometeorološkom zavodu, u okviru koga postoji seizmološka služba, rekli su za BBC na srpskom iz ove ustanove.

Nešto je bolje u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, ali se i ove države suočavaju sa odlivom kadrova.

U Hrvatskoj trenutno imaju najviše i stručnjaka i opreme, ali, kako kažu sagovornici BBC na srpskom, „zahvaljujući“ zemljotresu koji je 2020. godine pogodio Petrinju, kada je poginulo sedam ljudi.

„Ciklusi interesovanja i značajnijih ulaganja u seizmologiju usko su povezani sa događanjem jakih zemljotresa koji za posledicu imaju veće ljudske i materijalne gubitke“, kaže Dejan Valčić, vršilac dužnosti direktora Republičkog seizmološkog zavoda u Srbiji.

Seizmološkinja Ana Mladenović kaže da se zemljotresi slične jačine kao u Kraljevu mogu očekivati i u budućnosti u centralnoj Srbiji, a isto potvrđuju i stručnjaci iz susedstva.

„Biće u Srbiji zemljotresa, ali ne toliko jakih kao u drugim zemljama.

„Mnogo je seizmički aktivnije područje u Albaniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori“, kaže makedonski seizmolog Mihail Garevski.

‘Na konkursu nijedan nije prošao’

zagreb posle zemljotresa — Posledice zemljotresa u Zagrebu

Kada je 3. novembra 2010. godine zemljotres pogodio Kraljevo, seizmološkinja Ana Mladenović samo što je diplomirala na Rudarsko-geološkom fakultetu na temu strukturno-tektonski model kraljevačko-čačanskog basena.

Potres, čije je posledice osetilo oko 80,000 stanovnika Kraljeva i okolnih mesta, iznenadio je, kaže, mnoge geologe.

„Iznenađenje je bilo posledica činjenice da seizmolozi koji rade u Republičkom seizmološkom zavodu nisu stizali da se bave naučnim radom i tako dele informacije sa ostalom naučnom zajednicom“, kaže Mladenović, koja radi kao naučna saradnica na Rudarsko-geološkom fakultetu.

Ni 2010. godine nije ih bilo dovoljno, a narednih godina i taj mali broj nastavio je da se osipa, dok nije spao na jednu osobu.

U Informatoru o radu navodi se da bi Zavod trebalo da ima 12 zaposlenih, a da je popunjeno šest radnih mesta.

Pre tri godine, kada je bilo osam zaposlenih, u Izveštaju o radu ove ustanove navedeno je da je „smanjenje broja zaposlenih dovelo u pitanje ne samo funkcionisanje seizmološke službe, već i svrhu postojanja ovog državnog organa koji obavlja poslove odbrane jedne od katastrofa“.

Dejan Valčić, vršilac dužnosti direktora Republičkog seizmološkog zavoda, kaže da je trenutni broj zaposlenih posledica više faktora – od višegodišnje zabrane zapošljavanja, preko prirodnih odlazaka u penziju, do „slabe zainteresovanosti mlađih kolega“.

„U tekućoj godini, do sada je raspisano pet javnih konkursa na kojima se javio ili veoma mali broj kandidata ili se nije javio niko.

„Od prijavljenih kandidata, nijedan nije prošao ni osnovna testiranja funkcionalnih kompetencija, a slično je bilo i u 2021. i 2022. godini“, kaže on za BBC na srpskom.

Seizmološkinja Jadranka Mihaljević, načelnica Odeljenja za instrumentalnu i inženjersku seizmologiju u Zavodu za hidrometeorologiju i seizmologiju u Crnoj Gori, objašnjava da prilike u kojima se našao srpski zavod nisu neobične za Balkan.

„Pre nekoliko godina, Skoplje je bilo u sličnoj situaciji, sada je Beograd, za nekoliko godina može biti Podgorica, a sve je to posledica nedostatka jasnog plana da se profesija održi“, kaže ona.

Mihaljević ističe da je posao seizmologa specifičan i da je problem što zavodi nemaju dobro regulisan status.

„Teško je da nekoga zaposlite kao da je običan službenik, a on će raditi mnogo dana u godini, vikende, posao koji traje 24 sata sedam dana u nedelji, a to nigde ne piše i nije statusno regulisano“, kaže ona.

Stoga nije iznenađujuće da „ljudi idu za boljim prilikama“, dodaje.

‘Mora da se desi katastrofa’

Zemljotres u Petrinji u Hrvatskoj 29. decembra 2020. godine u 12 i 20 sati zatekao je Tomislava Fiketa, zamenika direktora Seizmološke službe Hrvatske, u podrumu memorijalnih prostorija Andrije Mohorovčića.

Andrija Mohorovčić bio je jedan od vodećih seizmologa 19. i 20. veka, zahvaljujući čijem je nasleđu zagrebački univerzitet jedan od retkih gde je moguće studirati seizmologiju na osnovnim studijama.

„Stajali smo pored staklenih vitrina sa istorijskim seizmometrima kada je počelo da trese.

„Toliko je jako treslo, da sam isprva mislio da je zemljotres u Zagrebu“, kaže sagovornik BBC na srpskom.

Ispostavilo se da je epicentar u blizini mesta Petrinja, sa 25.000 stanovnika, na oko 60 kilometara od Zagreba.

Nije bilo neobično što je Fiket prvo pomislio da se zatresao glavni grad Hrvatske – samo osam meseci ranije, u Zagrebu se desio zemljotres jačine 5,5 stepeni po Rihteru, a istog dana je usledio i potres od 4,8 stepeni.

Tada je poginula devojčica, a 30 ljudi je povređeno.

„Odmah smo počeli da radimo i da skupljamo podatke.

„Nažalost, nije se desilo ništa na šta nismo navikli“, kaže.

Godinu dana posle petrinjskog zemljotresa, u razgovoru za Faktograf.hr, Fiket je objasnio da seizmološka služba nema opremu da isprati slabe potrese u ovom području.

Praćenje tih podrhtavanja bilo je potrebno da bi se dobile informacije kako i gde treba graditi u godinama koje dolaze.

Međutim, svi instrumenti bili su postavljeni na teritoriji Zagreba.

Ubrzo posle ovog razgovora, hrvatska vlada dala je pola miliona evra seizmološkoj službi za nabavku opreme.

„Nije samo kod nas tako, već i u drugim državama.

„Nažalost, morate da dočekate potres da bi vam se otvorila finansijska konstrukcija“, kaže Fiket.

Pored pomoći vlade, odobren je i projekat Evropske unije od 15 miliona evra, preko koga je zaposleno devet mladih stručnjaka.

Nove kadrove, međutim, postaje sve teže naći, kaže Fiket.

„Bio sam uveren da će nakon potresa interesovanje za seizmologiju porasti, ali to se nije desilo.

„Stanje je nepromenjeno, možda i lošije“, ističe.

Veruje da se mladi ne opredeljuju za ovu oblast jer nemaju mnogo mogućnosti da nađu posao jer se uglavnom radi o državnim službama gde „plate nisu obećavajuće“.

Pogledajte video: Krater u Hrvatskoj posle zemljotresa

U selu Mečečani udaljenom 40 kilometara od Zagreba pojavilo se nekoliko neobičnih kratera.

Zašto nam trebaju seizmolozi?

U danima koji su usledili posle zemljotresa u Kraljevu, Ana Mladenović sarađivala je sa seizmološkim zavodom na prikupljanju i obradi podataka.

„Bio je to težak i mukotrpan rad da bi se došlo do odgovora na pitanje šta se desilo u Kraljevu, koji rasedi su bili odgovorni za taj glavni zemljotres“, kaže Mladenović.

Dok je naučnoj zajednici važno da ima odgovore na ova pitanja, građane zanima mogu li ih seizmolozi upozoriti na zemljotrese na vreme.

„Ne možemo unapred da kažemo kada će biti zemljotres, ali na osnovu proučavanja potresa koji su se desili u prošlosti, možemo da znamo kako će se odvijati seizmička aktivnost u sličnim područjima“, navodi sagovornica BBC na srpskom.

Druga važna uloga seizmologa jeste da utiču na propise o gradnji kako bi se osiguralo da objekti mogu da izdrže potrese različitih jačina, dodaje ona.

Seizmolozi često umeju da kažu da „ljude ne ubijaju zemljotresi, već loša gradnja“, zbog čega bi trebalo da daju uputstvo na koji način treba graditi u zavisnosti od rizika od zemljotresa.

„Ono što danas gradimo ostaje za pedeset ili sto godina. Međutim, pod pritiskom tržišta da se što više gradi, gubi se zdrav razum.

„Tu se otvara pitanje da li hoćemo da zakon o planiranju i izgradnji samo nominalno ima komponentu seizmičke zaštite ili da jasno propisuje obaveze“, kaže Jadranka Mihaljević.

Pored nekvalitetne gradnje, i velika gustina povećava rizik, upozorava, jer „ako se desi zemljotres, a imate prenaseljeno mesto, postaje teško evakuisati ljude, imati efikasan transport, zaštititi kritičnu infrastrukturu“.

Ko može da bude seizmolog?

Prema internim propisima Republičkog seizmološkog zavoda u Srbiji, seizmološke poslove mogu da obavljaju ljudi koji su završili Rudarsko-geološki, Fizički i Matematički fakultet.

Jedini zaposleni koji je u oktobru radio kao seizmolog u Zavodu po struci je diplomirani fizičar.

U ranijem razgovoru za Radio Slobodna Evropa, Dejan Valčić je rekao da je on prošao neophodne obuke u zemlji i inostranstvu kako bi mogao da se bavi seizmološkim poslovima.

Pojedini stručnjaci, međutim, tvrde da se seizmologija ozbiljno proučava jedino na Rudarsko-geološkom fakultetu na katedri za geofiziku, te da studenti na drugim fakultetima nemaju dodira sa ovom oblašću.

To što po nekoj sistematizaciji (u srpskom zavodu) može da se zaposli ovaj ili onaj, to je lepo i ti ljudi su potrebni, ali samo kao pojačanje te osnovne baze, geofizičko-građevinske sprege, rekao je za RSE Dejan Vučković, docent na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.

Šta je Makedonija naučila 1963. godine?

Najsmrtonosniji zemljotres u zemljama bivše Jugoslavije pogodio je Skoplje, glavni grad tadašnje Makedonije, 26. jula 1963. godine.

Poginulo je 1.070 ljudi, oko 4.000 povređenih, a 100.000 stanovnika je ostalo bez domova.

„Tada je oštećeno 70 odsto zgrada jer je gradnja bila veoma nekvalitetna i nije se razmišljalo o seizmičkoj zaštiti“, kaže seizmolog Mihail Garevski za BBC na srpskom.

Proveo je radni vek u makedonskim ustanovama koje se bave zemljotresnim inženjerstvom, odnosno „naukom za projektovanje sigurnih zgrada“.

Razrušena zgrada tadašnje Glavne železničke stanice u Skoplju, koja je danas Muzej grada

Među bivšim državama SFR Jugoslavije, upravo današnja Severna Makedonija ima najdužu i najozbiljniju tradiciju razvoja ove discipline.

„Kada je zemljotres pogodio Skoplje, pomoć je stizala sa svih strana, a Ujedinjene nacije su odlučile da formiraju kadar za zemljotresno inženjerstvo.

„Prve magistarske studije su bile pre 65 godine na engleskom i predavali su stručnjaci sa vodećih svetskih univerziteta“, kaže Garevski.

On je 20 godina radio u Institutu za zemljotresno inženjerstvo i inženjersku seizmologiju, a sada je direktor nedavno osnovane multidisciplinarne ustanove Instituta za seizmički otpornu gradnju i klimatske promene.

„Danas imamo najbezbedniju gradnju, jer su kontrole rigorozne.

„Pre početka gradnje, najpre se proverava projekat, a onda se dva puta izlazi na teren da se vidi da li se radi u skladu sa projektom. Sve je to zbog tragedije iz 1963″, kaže on.

Makedonski stručnjak objašnjava da je posle zemljotresa u Zagrebu i Petrinji i u Hrvatskoj otvoren Institut za zemljotresno inženjerstvo.

„U svim državama se isto dešava.

„Tek posle velikog zemljotresa zapošljavaju se ljudi, nalazi se oprema, ali tada već na neki način bude kasno“, kaže.

Pogledajte video o sirijskoj bebi koja je preživela zemljotres:

Šest meseci od zemljotresa u Siriji: Beba rođena u ruševinama uživa u zagrljaju tetke i teče

Kako se spasiti od zemljotresa?

Zemljotres se ne zaboravlja, veruje Mihail Garevski, koji je imao 11 godina u vreme razornog potresa u Skoplju.

Sagovornici BBC na srpskom saglasni su da se posledice zemljotresa ipak mogu donekle ublažiti.

Jedan od načina je edukacija.

„Sada da krenemo ulicom i pitamo ljude šta treba, a šta ne treba raditi u slučaju zemljotresa, nisam sigurna koliko bi ih znalo odgovor.

„Pre 30, 40 godina postojale su vežbe, pa su generacije i generacije učile da ne treba izletati napolje, skakati kroz prozor, nego da treba naći zaklon i sačekati da prođe“, navodi ona.

Tomislav Fiket dodaje da bi moglo mnogo da se nauči od Japana, gde deca od najranijeg uzrasta imaju vežbe kako se ponašati u slučaju zemljotresa.

Zemljotres u Turskoj — Prizor iz Turske posle razornog zemljotresa 2023. godine

Uz ovo, Mihail Gareski dodaje da mogu da se iskoriste i savremene tehnologije.

Objašnjava da postoje aplikacije za obaveštavanje i rano upozoravanje na zemljotrese.

Tako aplikacija Lastquake, koju je razvio Evromediteranski seizmološki centar, daje obaveštenje o zemljotresu u neposrednoj blizini i širom sveta.

Postoje i aplikacije za rano upozoravanje koje, u zavisnosti od toga koliko je zemljotres blizu, šalju obaveštenje pre potresa putem zvučnih signala na telefonu.

Ako ste blizu, onda je to upozorenje tri, četiri sekunde ranije, ali ako ste udaljeni na primer 100 kilometara, upozorenje stiže 15 sekundi ranije, tako da imate vremena da nađete zaklon, objašnjava Garevski.

„Imali smo slučaj da su ljudi u Meksiko Sitiju skoro dva minuta ranije bili upozoreni na zemljotres čiji je epicentar bio 800 kilometara dalje, iako u Meksiku zemljotresi nisu ni blizu tako rušilački“, objašnjava.

Svim službama potrebno je i dodatno angažovanje stručnjaka.

Tokom pretposlednje nedelje oktobra stigla je vest da bi Republički seizmološki zavod u Srbiji trebalo da zaposli još dvoje.

Vršilac dužnosti direktora zavoda Dejan Valčić kaže da je reč o „dvoje iskusnih kolega sa završenim Rudarsko-geološkim fakultetom“.

Dodaje da će Zavod i u narednom periodu pokušavati da privuče mlade stručnjake, između ostalog, stvaranjem prilika za stručno, međunarodno usavršavanje.

Jadranka Mihaljević veruje da su prilike da se učestvuje u međunarodnim projektima, kao i stipendiranje mladih studenta, način da se stvori baza stručnjaka.

„Ne treba nam 100 seizmologa, potrebna su nam tri dobra koje ćemo podržati“, dodaje.

Posebno je važno, ukazuju stručnjaci, da mora da se gradi u skladu sa propisima koji jasno određuju kako da se zgrade ne sruše pri potresima.

„Moramo o tome da vodimo računa zarad sigurnosti svih“, kaže Tomislav Fiket.

Marijani Gašović upravo najviše znači način na koji je izgrađen soliter u kome danas živi sa suprugom i troje dece.

Iako je na 12. spratu, kaže da se manje plaši nego dok je bila u nižoj zgradi.

„Koliko sam čula, u izgradnji našeg solitera učestvovali su japanski stručnjaci posle zemljotresa u Skoplju, pa je napravljen tako da se ublaži potres“, kaže.

Pošto je na 12. spratu, oseća svako podrhtavanje i u susedstvu.

„Plašim se, naravno, ali šta možeš da uradiš? Ako će da se desi, desiće se“, kaže.

Pogledajte i ovaj video: