Žene u Iranu: „Doneti pisanu dozvolu muža” da biste dobile posao

„Na razgovoru za posao su mi tražili da pribavim pisanu izjavu muža da bih dokazala da imam njegovu dozvolu da radim“, kaže Neda, koja je magistrirala inženjerstvo nafte i gasa u Iranu.

Osećala se poniženo.

„Rekla sam im da sam odrasla osoba i da sama donosim odluke.“

Neda nije jedina sa takvim iskustvom.

Prema zakonu, udatim ženama u Iranu je potrebna dozvola njihovih muževa da rade – to je samo jedna od mnogih zakonskih prepreka sa kojima se žene suočavaju kada žele da se zaposle.

• Ženama u Iranu potrebne potvrde o nevinosti da bi se udale
• Kakav je život za žene u šerijatu
• Zašto Iran pogubi više žena nego bilo koja druga zemlja

Izveštaj koji je Svetska banka objavila 2024. godine svrstava Iran među najgore zemlje u pogledu rodno zasnovanih pravnih prepreka za tržište rada (samo Jemen, Zapadna obala i Gaza su niže rangirane).

To se odražava i u drugim statistikama.

U nedavo objavljenom godišnjem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma Global Gender Gap, koji meri rodnu ravnopravnost širom sveta, od 146 zemalja obuhvaćenih izveštajem, Iran ima najnižu stopu učešća žena na tržištu rada.

Iako žene čine više od 50 odsto diplomaca u zemlji, njihov udeo na tržištu rada je samo 12 odsto, prema podacima iz 2023. godine.

Zbog rodno zasnovanih zakona kao i široko rasprostranjenog seksualnog uznemiravanja i čestih seksističkih stavova o ženama i njihovim sposobnostima, radno okruženje je prilično neprijateljsko prema njima.

Većina žena sa kojima je BBC razgovarao rekla je da smatraju da ih na poslu ne shvataju dovoljno ozbiljno.

„Niz zakonskih i kulturoloških prepreka sprečava žene u Iranu da se zaposle“, kaže Nadereh Čamlu, bivša viša savetnica Svetske banke.

Čamlu kaže da faktori kao što su nedostatak zakonskog okvira i postojeća zakonska ograničenja, kao i veoma velik rodni jaz u platama i „veoma nizak stakleni plafon“ doprinose ograničenom učešću žena na tržištu rada u Iranu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Zakonito je… i tradicionalno

Muškarci su svesni da im zakon omogućava da spreče supruge da rade i neki to koriste.

Iranska preduzetnica Said kaže za BBC da je jednom „besni muž upao u našu kancelariju, mahao metalnom šipkom i vikao: ‘Ko ti je dao dozvolu da zaposliš moju ženu?'“

Kaže da sada kada zapošljava žene traži pisanu dozvolu njihovih muževa.

Mlada Razih, koja radi u privatnoj kompaniji, seća se sličnog incidenta kada je ljutiti čovek upao u njihovu kancelariju i rekao glavnom izvršnom direktoru: „Ne želim da moja žena radi ovde“.

Razih kaže da je glavni izvršni direktor morao da kaže ženi, koja je bila viša računovotkinja, „da ide kući i pokuša da izgladi stvari sa mužem, inače će morati da podnese ostavku, što je na kraju i učinila“.

Zbog ovog zakona mnoge kompanije odbijaju da zaposle mlade žene, kaže savetnica Nadereh Čamlu, jer poslodavci ne žele da „ulažu u obuku žena koje će se kasnije udati, a njihovi muževi mogu da im zabrane da nastave da rade“.

Čak i ako se zaposle nakon šte se izbore da dobiju dozvolu da rade od njihovih porodica i supružnika, žene su izložene diskriminaciji koju u određenoj meri podržana zakonom.

Jedan od takvih akata je Član 1105 Građanskog zakonika Islamske Republike, u kom je muž definisan kao glava porodice i „glavni hranitelj porodice“.

To znači da pri zapošljavanju muškarci imaju prednost u odnosu na žene, od kojih se takođe očekuje da rade, ako im se ponudi radno mesto, za delić plate koju primaju njihove muške kolege.

• Šta brutalno ubistvo tinejdžerke govori o položaju žena u Iranu
• Muškarac polio jogurtom žene zbog nenošenja hidžaba u Iranu, one uhapšene
• Ilegalni svet rejvova: Iranke za di-džej pultom drmaju i plesni podijum i tabue

Raz je u kasnim dvadesetim i nekoliko puta je menjala posao.

U svim preduzećima u kojima je radila, kaže, žene su te koje prve ispaštaju u slučaju bilo kakvih problema.

„U poslednjoj kompaniji, kada je došlo do restrukturiranja, skoro svi koji su otpušteni su bile žene“, dodaje ona.

Druga žena koja je želela da ostane anonimna, kaže za BBC da je posle više od decenije odlučila da napusti posao i bude kod kuće „jer sam znala da nikada neću biti unapređena“.

„Sve dok je bilo muškaraca, čak i ako su bili manje kvalifikovani od mene, nikada mi ne bi povećali platu ili unapredili.

„To je bilo gubljenje vremena“, dodaje ona.

Činjenica da se žene zakonski ne smatraju hraniteljkama domaćinstva utiče na to da li imaju pravo na beneficije i novčane naknade.

U mnogim slučajevima, ako imaju pravo, „beneficije na koje su stekle pravo tokom godina radnog staža možda se neće odnositi na njihove porodice, beneficije kao što je penzija“, kaže Čamlu.

„Dakle, smanjuju im se naknade za rad i one koje žene mogu da donesu njihovim porodicama“, dodaje bivši viši savetnik Svetske banke.

Sepideh je magistrirala umetnost na Univerzitetu u Teheranu, gde je predavala i vodila nezavisne umetničke projekte, ali već nekoliko godina ne radi.

„Posle diplomiranja mislila sam da mogu da zarađujem za život kao i mnogi muškarci koje sam poznavala, ali društvena, politička i ekonomska struktura je stvorena tako da je ženi nemoguće da izgradi karijeru“, kaže Sepideh za BBC.

Zakon o obaveznom nošenju hidžaba bio je jedan od glavnih razloga masovnih protesta u Iranu pre dve godine, i još uvek je jedna od glavnih tema sporova i političkih neslaganja u zemlji.

Zbog ovog zakona, mnogi poslovi, posebno u državnom i javnom sektoru, nedostupnim su ženama koje ne žele da se pridržavaju nekih od najstrožih oblika hidžaba.

Kojih žena nema na tržištu rada

„U Iranu ne rade sredovečne, srednje obrazovane i žene srednje klase“, kaže Nadereh Čamlu.

„Zbog potrebne dozvole muža i niže starosne granice za odlazak žena u penziju koja je 55 godina u Iranu, čitava starosna podgrupa, koja u drugim zemljama normalno radi, je istisnuta sa tržišta rada“.

Iranska ekonomija je osakaćena sankcijama i lošim upravljanjem.

Izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukazuje da je ekonomski rast u korelaciji sa većim učešćem žena u radnoj snazi, i procenjuje da ako se stope zaposlenosti žena u Iranu dovedu do nivoa zaposlenosti muškaraca, bruto domaći proizvod (BDP) zemlje bi mogao da se poveća za oko 40 odsto.

Međutim, po mišljenju Nadereh Čamlu, trenutno ne postoji „aktivna i svesna politička volja“ da se uvedu promene koje bi omogućile ženama da rade.

Međutim, ona veruje da žene u Iranu uzimaju stvari u svoje ruke i osnivaju mala nezavisna preduzeća da otvore tržište rada za žene.

„Neke od najinovativnijih poslovnih ideja, od aplikacija za kuvanje do digitalnih maloprodajnih platformi, pokrenule su žene“, objašnjava ona, i dodaje da „pravi privatni sektor u Iranu“ uglavnom čine preduzeća u vlasništvu žena.

Pogledajte kako moralna policija hapsi devojke koje ne žele da nose hidžab u Iranu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]