Ženska prava i Srbija: Međunarodni samit protiv abortusa u Beogradu, kakve mogu biti posledice

Deset dana od dve nezapamćene tragedije koje su zadesile Srbiju u kojima je ubijeno 17 uglavnom mladih ljudi, gotovo van očiju javnosti u Beogradu se održava veliki međunarodni samit Za život (Pro lajf).

Najavljen nekoliko meseci ranije, cilj samita je da se promoviše nedovoljno poznat Pro lajf pokret u Srbiji, a i pospeši saradnja organizacija iz raznih zemalja, kaže Radojko Ljubičić, jedan od organizatora.

Jedan od povoda skupa, koji se održava uoči Međunarodnog dana porodice 15. maja, jeste prošlogodišnja odluka suda u Americi da posle pola veka ukine presudu iz 1973. godine kojom je priznato žensko pravo na abortus, čime je ostavljena mogućnost saveznim država da same odlučuju o tom pitanju.

„To su događaji koji ostavljaju trag svugde i želimo da vidimo kakvi su pozitivni i negativni trendovi i koliko je to bitno za Srbiju, pošto i Srbija i zemlje sve Evrope imaju više umrlih, nego rođene dece.

„Želimo da se bavimo demografskim problemima i bioetikom“, kaže Ljubičić, sekretar malo poznate Saveza za život, regionalne mreže iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Međunarodni skup nema podršku države, poručili su iz Ministarstva za porodicu i demografiju za BBC na srpskom.

Skup protiv abortusa u Beogradu treba ozbiljno shvatiti, iako nije mnogo prisutan u javnosti, i na lažne vesti odgovoriti istinom, poruka je organizacija za prava žena.

„Jasno je da oni deluju iz nekakvog podzemlja, kao neko polutajno društvo, što mogu i da razumem – ko bi se zalagao za takve ideje ropstvo, bedu i siromaštvo“, rekla je Aleksandra Mališić iz organizacije BeFem.

U Srbiji je od početka godine ubijeno 17 žena u partnerskom nasilju, žene su višestruko diskriminisane – teže se zapošljavaju, manje zarađuju i kad zatrudne, dešava se da dobiju otkaze, upozorava ona.

• Pravo na abortus: Od Argentine do Bosne
• Može li zabrana abortusa u SAD da utiče na život žena na Balkanu
• „Osuđena sam na 30 godina zatvora zato što sam imala pobačaj“

Iz Ministarstva kažu da su teme reproduktivnog zdravlja stanovništva regulisane nizom zakona iz oblasti zdravstvene zaštite, navode iz ovog Ministarstva.

„U Ustavu se u članu 63 navodi da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece i da Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.

„O organizaciji samog događaja, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju nema informacije, niti podržava isti“, navodi se u pisanom odgovoru institucije na čijem je čelu Darija Kisić Tepavčević.

Žena slobodno odlučuje o rađanju, piše i u članu 5. Porodičnog zakona Srbije.

Teme skupa

Jedna od tema međunarodnog skupa biće i trenutak kada život počinje, a organizatori smatraju da je to u trenutku začeća.

Jugoslavija je 12. maja 1952. godine je legalizovala prekid trudnoće, a kasnije je 1974. to pravo upisano i u Ustav SFRJ i zato je taj datum odabran za početak skupa, kaže Radojko Ljubičić.

„Većina nas smatra da je to loše i negativno, i oni koji se zalažu za pravo na abortus smatraju da to treba da bude retko i niko ga ne hvali.

„Smatramo da treba da ga bude što manje i da je to pojava loša za zdravlje žene, za demografiju i etički diskutabilna“, kaže on.

Želja je da se broj abortusa smanji, ali da ne i da se ukine to pravo „striktno i rigidno“, dodaje.

„Pravo na abortus treba da bude svedeno na slučajeve kada postoji neko opravdanje, ako je žena teško bolesna ili ako je trudnoća nastupila kao posledica silovanja ili incesta – postoje slučajevi kada to pravo ne treba sprečavati“, kaže Ljubičić.

Tezu da je abortus opasan po fizičko zdravlje žena istraživačica Tamara Ivančević je nazvala „tipičnom lažnom vešću“.

„To je tačno samo ako je reč o nebezbednom abortusu od čijih posledica umire 47.000 žena u svetu, a hronična telesna oštećenja ima oko pet miliona žena.

„Ako žene nemaju pristup abortusu koji bi bio bezbedan, ako čekaju dugo, ako su loše informisane može doći do ozbiljnijih fizičkih posledica ili ugroženosti života“, rekla je Ivančević, citirajući izveštaj Ujedinjenih nacija.

Ukidanje prava na abortus može dovesti do nebezbednog prekida trudnoće koji može ugroziti zdravlje žene, izjavila je prošle godine doktorka Ana Mitrović iz Ginekološko-akušerske klinike Narodni front posle odluke američkog Vrhovnog suda.

U 2021. godini u Srbiji je na osnovu prijava rođenja registrovano 59.854 porođaja, navodi se u izveštaju Instituta za javno zdravlje Batut.

Tokom istog perioda bilo je prijavljeno 10.880 prekida trudnoće.

Najveći deo je medicinski indukovan, odnosno abortusa je bilo 8.505, a manji deo su spontani pobačaji.

Organizatori samita nameravaju da usvoje takozvanu Univerzalnu deklaraciju o zaštiti dece prema kojoj svako dete ima pravo na život i zdravlje, a koja će biti predložena vladama širom sveta.

Poverenica: Abortus je civilizacijsko dostignuće

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković upozorila je ranije da je inicijativa za zabranu abortusa zabrinjavajuća i opasna.

Pravo na abortus je civilizacijsko dostignuće, a reproduktivna prava i slobode spadaju u korpus ljudskih prava koja ne smeju biti dovedena u pitanje, jer je abortus u Srbiji legalan i dozvoljen.

Telesna autonomija podrazumeva da žena sama donosi izbor o svom telu, s obzirom da je članom 23. Ustava zagarantovana nepovredivost fizičkog integriteta.

Ovakve akcije su štetne, vode u bespredmetne polemike i zbunjuju pa čak i zastrašuju žene.

Pažnja čitavog društva treba da bude usmerena na edukaciju žena i muškaraca, pored ostalog i o kontracepciji i abortusu, koji pre svega iz zdravstvenih razloga ne treba da bude korišćen kao kontraceptivno sredstvo, dodala je Janković.

Ko su učesnici, organizatori i finansijeri skupa?

Na sajtu Pro lajfa nabrojano je više od 70 organizacija za brak i porodicu iz gotovo svih delova Amerike, ali i drugih zemalja, pa i onih gde je pravo na abortus ukinuto ili ograničeno. poput Poljske i Irske.

Među njima su i mreže organizacija sa Balkana: pored Saveza za život, tu je i Pokret za decu Tri plus koji je formiran „na Vaskrs 2017. godine sa ciljem da Srbija vaskrsne i pobedi najvećeg neprijatelja belu kugu“, kako se navodi na njihovom sajtu.

Oni se zalažu da parovi imaju troje i više dece, a predložili su da država novčano podrži takve porodice, što je postalo deo propisa u Srbiji.

U organizacionom odboru samita je desetak članova, uglavnom sa Balkana.

Jedna od njih je Marija Stajić, kourednica srpske stranice portala Međunarodne vesti o porodici, članica Upravnog odbora dobrotvorne organizacije Centar za život u Beogradu i članica Srpskog naučnog centra, kako se navodi u njenoj biografiji.

Ova profesorka engleskog jezika i prevoditeljka bavi se ženskim reproduktivnim zdravljem i tvrdi da je prva je licencirana edukatorka u Srbiji za FEMM metodu praćenja plodnosti.

„FEMM nije metoda nego aplikacija za praćenje menstrualnog ciklusa“, pisala je novinarka Jovana Gligorijević.

„Još 2019. godine britanski Gardijan otkrio je da ovu aplikaciju finansiraju organizacije koje se zalažu za zabranu abortusa“, piše Gligorijević.

Radojko Ljubičić se na sajtu Instituta za političke studije navodi kao jedan od istraživača i autor rada Uloga Ruske pravoslavne crkve u sprečavanju međunarodne afirmacije (projekta) nezavisnosti Kosova i Metohija do 2008.

Ljubičić je 2009. uhapšen kao predstavnik Srpskog narodnog pokreta 1389, zbog održavanja skupa na beogradskom Trgu Republike, koji je prethodno policija zabranila.

Pokret 1389 važio je za radikalno desničarsku organizaciju poznatu po nasilnim postupcima, netoleranciji i podsticanju na međunacionalnu netrpeljivost i diskriminaciju.

Kao jedan od glavnih govornika na skupu u Beogradu najavljen je Brajan Braun, predsednik Međunarodne organizacije za porodicu od 2016.

U biografiji se navodi da je ovaj zagovornik braka i porodice diplomirao na Oksfordu i da sa suprugom Suzan ima devetoro dece.

Među učesnicima su i dvojica sveštenika Srpske pravoslavne crkve, predstavnici više ruskih organizacija, kao i Martina Lukić iz Hrvatskog pokreta za život i obitelj.

Neke od organizacija koje su deo mreže ove mreže je aktivistkinja Marija Srdić pronašla u izveštajima sa sastanaka u srpskom Ministarstvu za brigu o porodici.

„Oni polako i sigurno prodiru na mesta gde se donose odluke“, kaže ona.

Organizatori nemaju podršku države Srbije koju bi želeli, ali je mreža Savez za život dobila blagoslov Srpske pravoslavne crkve, kaže Ljubičić.

Samit finansiraju „razni ljudi, nema nekih velikih firmi iza toga“, dodaje.

„Ne finansira država, to su ljudi uglavnom iz Srbije koji daju priloge, a troškovi nisu nešto veliki, iznose možda nekoliko hiljada evra za zakup sale i za ručak.

„Imamo mnogo ljudi koji rade, uglavnom su žene u Organizacionom odboru i to ljudi koji su zaposleni, pa se posle radnog vremena aktiviramo da volonterski radimo ove stvari i izdvajamo nešto malo novca“, kaže Ljubičić.

Kakve mogu biti posledice skupa?

Kad je Marija Srdić, aktivistkinja Ženske platforme za razvoj Srbije, pratila slučaj Gorana Davidovića Firera, za kojim su srpske vlasti raspisale poternicu, a on godinama delovao iz Italije i bio deo mreže ekstremističkih i neonacističkih organizacija, bila je „zapanjena koliko je živa njihova konferencijska aktivnost“.

„Kao što su se dobro organizovali na toj sceni, vidim da je ovo njihov uobičajeni način rada, pripremaju strategije, razgovaraju o tome kako da deluju, očigledno da im za to nije potrebna pažnja javnosti.

„Rekla bih da su njihove aktivnosti uglavnom ispod radara, a onda kad počinju da se vide, onda su to već inicijative koje se politički artikulišu i ulaze u zakonodavnu aktivnost“, kaže Srdić.

Kao primer navodi slučaj susedne Severne Makedonije gde je jedno vreme bio donet zakon da o abortusu odlučuje lekarska komisija.

„Između žene i njenog izabranog ginekologa u Srbiji nema nikog trećeg, to je standard od koga ne smemo ni milimetar da odstupimo“, dodala je.

Kaže i da posebno zabrinjava situacija u Hrvatskoj, gde predstavnici pokreta koji svakog meseca kleče na trgovima mnogih gradova traže da nema ne samo abortusa, već i razvoda, seksualnih odnosa pre braka, kao i zabranu kontracepcije.

‘Mnogo toga da se reši pre abortusa’

Pravo žena da odlučuju o rađanju je Ustavom i zakonom zagarantovano, a odnosi se na ceo spektar ženskih i ljudskih prava, kaže pravnica Milena Vasić.

Takva je praksa i u međunarodnim konvencijama koje je Srbija usvojila, dodaje.

„Eksplicitno smo dobili odgovor od Evropskog suda za ljudska prava u više presuda da nerođeno dete nema samo po sebi pravo na život, već ono svoje pravo na život crpi iz prava interesa majke“, navodi Vasić.

Za demografski pad nisu krive žene, i to je „ najveća zamena teza koja se u javnom prostoru ponavlja – da su žene krive za broj abortusa.“

„Mi nemamo seksualno obrazovanje kao predmet u školama, nemamo mogućnost da dopremo do velikog broja žena koje se, verujem vrlo nerado odlučuju da izvrše abortus“, kaže Vasić.

Jovana Ružičić iz Centra za mame, organizacije koja savetuje majke, poziva „sve koji žele da rade na zabrani abortusa da zajedno sa nama rade na tome da olakšamo majčinstvo.“

„Ne mislim da je izbor ako birate da li ćete imati da nahranite porodicu, ako birate između toga da li ćete izgubiti posao, da li će sve pasti na vas, da li ćete ostati u nasilnoj vezi, da li ćete se vratiti u nasilno porodilište.

„Ima puno toga što u Srbiji treba da se reši da bi abortus mogao da bude tema, hajde da rešimo sve ostalo“, rekla je Ružičić, navodeći podatke istraživanja da svaka deseta žena posle iskustva sa porođaja ne želi da ponovo postane mama.

• Trudnici u Hrvatskoj odobren pobačaj obolelog ploda posle višenedeljnog odbijanja
• Klinike se zatvaraju posle odluke Vrhovnog suda SAD da ukine pravo na abortus
• Žene koje rizikuju da bi abortirale: Poseta crnom tržištu pilula za pobačaj

Kako je u svetu?

Konzervativni pokreti jačaju u Evropi i Americi, a njihovi aktivisti su od 2013. godine smišljali „ostvarljive ciljeve“ za poništavanje ljudskih prava u Evropi, pokazala je analiza Evropskog parlamentarnog foruma za stanovništvo i razvoj.

U analizi su objavljena dokumenta strategije „Obnova prirodnog poretka: Agenda za Evropu“, čiji je cilj da poništi postojeće zakone o osnovnim ljudskim pravima u vezi sa seksualnošću i reprodukcijom.

U analizi se istražuje profesionalna mreža organizacija koje zastupaju stavove inspirisane politikom Vatikana prema ovim temama, i strategija poznata kao „Agenda Evrope“.

„Agenda Evrope“ već je dala konkretne rezultate, poput poljskog zakona o zabrani abortusa iz 2016. godine, zabrana ravnopravnih brakova u nekoliko zemalja Centralne Evrope i više od deset sličnih akata na nacionalnom nivou i u evropskim institucijama čiji je cilj da ograniče prava žena i LGBTI ljudi, navodi se u analizi.

U knjizi se u više delova pominju Slovenija i Hrvatska, kao i aktivnosti hrvatske političarke Željke Markić, osnivačice organizacije U ime obitelji.

Amandin Klavo

šefica Departmana za rodne studije Fondacije Žan Žores iz Francuske

Vesti o položaju žena širom sveta su zabrinjavajuće – u Avganistanu, Iranu, Ukrajini, Sjedinjenim Državama, ali i u Evropi, u Poljskoj, Mađarskoj, odnedavno u Italiji i Švedskoj – jer je došlo do jedne stvari: napada i smanjenje prava žena.

Konzervativni pokret se sastoji od različitih aktera: država, ekstremno desničarskih organizacija, verskih organizacija, nevladinih organizacija i ekonomskih aktera.

Oni dele zajedničku viziju društva koje je patrijarhalno, što odgovara tradicionalnom pogledu na porodicu i seksualnost, u koji žene i muškarci treba da se uklope.

Dobijaju značajnu finansijsku podršku.

Teško je reći koliki su to iznosi jer su netransparentni, ali nekoliko izveštaja institucija navode da su dobili oko milijarde evra, od crnog novca, konzervativnih i filantropskih donatora, ali i od institucija koje finansiraju političke stranke.

Ova finansijska podrška im omogućava da šire ideje na svim nivoima – u javnoj i političkoj sferi, u medijima i na društvenim mrežama i sajtovima.

Samiti pokazuju kako je konzervativni pokret organizovan na međunarodnom nivou i kako se ove organizacije protiv slobode izbora povezuju kako bi ojačale u nacionalnim i međunarodnim institucijama.

Oni žele jednu stvar: kontrolu ženskih tela i seksualnosti.

Odluka Vrhovnog suda da poništi Rou protiv Vejda u SAD poslala je zastrašujući signal – naravno najpre za žene u Americi – ali i širom sveta i jača pokret protiv slobode izbora.

Zato se moramo boriti protiv toga i štititi prava žena u finansiranju feminističkih nevladinih organizacija i feminističkih javnih politika.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), skoro 50 odsto abortusa se svake godine izvede širom sveta u lošim i nebezbednim uslovima za žene.

U ovim okolnostima, žena umire svakih devet minuta u svetu zbog zabrane abortusa ili ograničenja abortusa.

Zabrana ženama da pobace dovela je do porasta stope smrtnosti majki i rizika po zdravlje žena.

Kao što je Lanset pisao kada je Vrhovni sud odlučio da poništi Ro protiv Vejda u SAD, žene će umreti zbog ove odluke.

Fondacija Žan Žores je u saradnji sa Ekvipop organizacijom izdala brošuru o 12 zemalja u kojima jačaju konzervativni pokreti Ženska prava: borba protiv povratka unazad.

Kako je u Americi došlo do obrta?

Pro-lajf organizacije decenijama su aktivne u SAD, objavio je BBC.

• Američki pokret protiv abortusa započeo je u 19. veku, a predvodili su ga lekari koji su videli da oni koji nemedicinski pružaju usluge abortusa predstavljaju pretnju za njihovu industriju i štete zdravlju žena.
• Do 1900. godine, svaka država je u potpunosti zabranila abortus – sa izuzetkom onih koje odobre licencirani lekari.
• Pitanje se ponovo pojavilo 1960-ih, kada su žene počele da se zalažu za reproduktivna prava. Kolorado je promenio zakon protiv abortusa 1967. godine, a ubrzo potom usledile su odluke u Kaliforniji i Njujorku.
• Usred ovih napora da se izbor vrati ženama, rođen je pokret protiv abortusa kakav trenutno vidimo, predvođen uglavnom katolicima i drugim konzervativnim verskim grupama. Najstarija takva grupa u SAD, Nacionalno pravo na život, osnovana je 1968.
• Većina sredstava za pokret i dalje dolazi od religioznih konzervativaca – poput bogatih donatora kao što je porodica DeVos koja se zalaže za život.
• Godine 1973. Vrhovni sud je doneo značajnu presudu Roe protiv Vejda kojom je legalizovan abortus u svih 50 država.
• Ro protiv Vejda štitio je do 2022. pravo žene na prekid trudnoće do tačke u kojoj fetus može da živi van materice, uglavnom na početku trećeg tromesečja, što je negde 28. nedelja trudnoće.
• Nekoliko saveznih država je ili zabranilo ili oštro ograničilo pristup abortusu.

‘Beogradski dani porodice’ pomereni za jun

Za isti vikend, pred Međunarodni dan porodice, u Beogradu je najavljena i manifestacija u kojoj je trebalo da učestvuje i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije, ali je pomerena zbog višestrukih masovnih ubistava.

Kako je rekao gradonačelnik Aleksandar Šapić, Beogradski dani porodice bi počeli kolektivnim venčanjem.

Manifestacija je odložena zbog nedavnih masovnih ubistava u Beogradu i Mladenovcu.

Srpska pravoslavna crkva je za Spasovdan, praznik koji se obeležava kao slava Beograda, 25. maja zakazala litiju na čijem čelu će biti mošti Svetog Vladike Nikolaja, posebno donete iz manastira Lelić, zbog tragedija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]