Ženska prava: #MeToo pet godina kasnije – šta se promenilo

U ovo vreme pre pet godina bilo je gotovo nemoguće izbeći hešteg #MeToo na našim tajmlajnovima.

Ono što je krenulo kao običan tvit, pokrenulo je talas razgovora o iskustvima seksualnog zlostavljanja i uznemiravanja žena širom sveta.

„Hešteg MeToo nije prvi koji je govorio o seksualnom nasilju i uznemiravanju, nije bio ni prvi viralni hešteg, ali je u mnogim delovima sveta MeToo dao globalnu vidljivost radu koji je već bio viralan u nacionalnom ili regionalnom kontekstu“, kaže profesorka Karen Bojl, direktorka Rodnih studija i predavačica na Feminističkim studijama medija na Univerzitetu Stratklajd.

Za mnoge je pokret pokrenuo širu raspravu o načinu ophođenja prema ženama u društvu i na radnim mestima širom sveta, i podstakao žene da otvoreno govore o seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju.

• #Nisamprijavila: Kako je probijen zid tišine koji štiti nasilnike u Srbiji
• Kako i kome prijaviti seksualno uznemiravanje na fakultetima u Srbiji
• Šta raditi ako dete pretrpi seksualno zlostavljanje

Kako je započeo?

Pokret MeToo (I ja, takođe) započela je osnivačica i aktivistkinja Tarana Berk koja je upotrebila izraz „Me Too“ 2006. godine da bi ukazala na nasilje nad ženama i njihovo zlostavljanje.

Jedanaest godina kasnije, 2017, pronašao je novu društvenu platformu pošto je tvit američke glumice Alise Milano pozvao žene da otvoreno progovore o vlastitim iskustvima seksualnog uznemiravanja i napada koji je uskoro postao katalizator globalnog razračunavanja.

Milan je bila jedna od prvih žena koja je optužila holivudskog mogula Harvija Vajnstina za seksualni napad i uznemiravanje.

Prvog dana njenog tvita, 15. oktobra, izraz „Me too“ upotrebljen je na društvenim mrežama više od 200.000 puta, a narednog dana je tvitovan više od pola miliona puta.

#MeToo je trendovao u više od 85 zemalja sa verzijama na različitim jezicima.

Pokret je možda potekao iz SAD, ali je njegov uticaj bio globalan.

Za profesorku Bojl, važno je razdvojiti viralni hešteg i sam pokret Me Too.

„Viralni fenomen“ bio je kombinacija mnogih faktora, kao što je aktivistički rad koji se decenijama odvijao i onlajan i oflajn.

„Obično razdvajam Me Too kao pokret, koji doživljavam kao hešteg i javnu raspravu“, kaže ona, „i pokret za koji verujem da traje mnogo duže i nastavlja se dugo posle trenutka viralnosti“, kaže profesorka Bojl.

„Postoji opasnost, ako ćemo pravo, imate ono što glavnotokovski mediji govore o Me Too i ono što on predstavlja u najširem smislu zato što se često desi da rad koji traje decenijama i onaljn i oflajn, često kod žena obojene kože, bude isključen iz narativa zato što to postaje priča belih slavnih ličnosti“, kaže ona.

• BBC istraga: Mračne tajne seksualnog zlostavljanja u joga školama
• Upoznajte muškarce koji se bore za prava žena
• Suđenje Vajnstinu – skandal zbog kog je Holivud izgovorio #MeToo

Globalni uticaj #MeToo

Juliana de Farija, osnivičaica feminističkog kolektiva Tink Olga, 2015. je pokrenula #MeuPrimeiroAssedio ili #MyFirstHarrassment (Moje prvo zlostavljanje).

U roku od nekoliko dana, podeljeno je hiljade tvitova u kojima se detaljno govorilo o seksualnom uznemiravanju koje su doživele žene u Brazilu.

Uskoro se raširio po čitavoj Latinskoj Americi na španskom kao #MiPrimerAcoso.

Poslednjih godina, bilo je mnogo primera širom sveta koji su jednako uveli ovo pitanje u javnu raspravu u zemljama kao što su Kina, Velika Britanija i Indija.

U Indiji trenutno mogu da se čuju mnogi pozivi da se bolivudski režiser Sajid Kan izbaci iz popularne rijaliti emisije Veliki šef.

Oni su usledili posle optužbi za seksualno neprimereno ponašanje koje su pre četiri godine iznele osam njegovih koleginica i jedna novinarka.

On je negirao te optužbe, a policija nije podigla optužnicu protiv njega.

Mnogi su na društvenim mrežama osudili tu odluku zato što pruža platformu zlostavljanju u oblasti koja već favorizuje moćne muškarce.

• Zašto se zlostavljanje i pretnje na internetu ne mogu zaustaviti
• Preživeti silovanje: „Pozlilo bi mi i dok gledam televiziju”

#MeToo je 2018. dobio zamajac u Kini: Šien – pravo ime joj je Žu Siasuan – bila je jedna od mnogih žena koje su počele da dele svedočanstva o seksualnom zlostavljanju.

U viralnom eseju od 3.000 reči, ona je optužila Žu Juna, slavnog voditelja na državnoj televiziji CCTV, da ju je seksualno zlostavljao 2014. kad je posetila njegovu garderobu u nameri da ga intervjuiše.

Prošle godine njen slučaj je oboren na sudu zbog, kako se navodi, nedostatka dokaza, a njena žalba na tu odluku odbačena je u avgustu.

Uprkos ishodu ovog uticajnog slučaja, ona se zarekla da neće odustati.

Heštetogovi #AmInext (Da li sam sledeća) i #MenAreTrash (Muškarci su smeće) postali su 2019. borbeni pokliči za osuđivanje nasilja nad ženama u Južnoj Africi posle silovanja i ubistva devetnaestogodišnje studentkinje Ujinene Mrvetjana u pošti u Kejp Taunu.

Njeno ubistvo je pokrenulo masovne proteste zbog visokog stepena nasilja nad ženama u zemlji.

Vlada je proglasila nasilje nad ženama nacionalnom krizom u Južnoj Africi, gde je femicid pet puta viši od globalnog proseka.

U maju su stotine hiljada ljudi izašli na ulice Nepala pozivajući na reformu zakonodavstva i proširivanje definicije silovanja nakon što je bivši model objavio niz videa na TikToku navevši da je silovana sa 16 godina.

Ona tvrdi da je bila drogirana, silovana i potom ucenjivana od organizatora takmičenja za mis, ali nepalski zakon navodi da slučajevi silovanja moraju da budu prijavljeni u roku od godinu dana od počinjenog dela.

Muškarac je uhapšen u vezi sa ovim slučajem posle ogromnog pritiska javnosti, ali pod delom zakona koji se tiče trgovine ljudima.

Širom Irana, izbili su protesti zbog ubistva Mahse Amini, dvadesetdvogodišnje Kurdkinje pošto ju je privela nacionalna policija za moral.

Mahsa Amini je uhapšena zato što se navodno nije povinovala strogom kodeksu oblačenja koji se tiče pokrivanja kose.

Prema očevicima, ona je pretučena u policijskom kombiju i kasnije je pala u komu.

Iranska policija je negirala optužbe, rekavši da je „doživela iznenadni prestanak rada srca“.

Iranske aktivistkinje uporedile su aktuelne neprikosnovene proteste širom Irana sa pokretom Me Too.

„Kako možete da tražite ista prava za muškarce i žene, podržavate #MeToo i da izostanete iz pokreta #MahsaAmini? Ovo nema nikakve veze sa religijom ili ideologijom, nošenjem ili nenošenjem hidžaba“, tvitovala je glumica i aktivistkinja Golšifteh Farahan.

„Ovde se radi o slobodi izbora za žene i njihova tela“, dodala je ona.

• „Ne znači ne“: Iranke protestuju zbog obaveznog hidžaba
• Šta traže demonstranti u Iranu
• Svedočenja uhapšenih na protestima u Iranu: „Gore je nego na snimcima, policajci su nemilosrdni“

Posle heštega

Pet godina kasnije, jedan od uspeha pokreta prema posmatračima je to što je omogućio mnogo otvoreniju raspravu o zlostavljanju, pogotovo žena – dalje pokrećući heštegove, proteste i istaknute sudske slučajeve u svakoj zemlji ponaosob.

„Hešteg MeToo je imao zaista važan uticaj na javnu raspravu o seksualnom zlostavljanju i uznemiravanju, i omogućio je hiljadama ljudi – uglavnom žena – da progovore javno o svojim iskustvima i da se oni čuju i da im se veruje“, kaže profesorka Bojl.

Ona kaže i da je pored prvobitnog javnog i globalnog „razračunavanja“ sa ophođenjem prema ženama to takođe razotkrilo neke već postojeće probleme u društvu.

„Nažalost, usledile su – gotovo od samog početka – oštre reakcije protiv pojedinaca i oglašavanja uopšte. Nije se svako čuo i nije se svakom verovalo.“

Bojl smatra da je razlog zašto su optužbe protiv javnih ličnosti naišle na tako oštre reakcije taj što je to ljudima razotkrilo neprijatnu stvarnost.

„Pokret Me Too je rasvetlio ne samo na ponašanje pojedinih počinilaca, već i vrednosti u okviru određenih profesija i društva u celini.“

• Osnivačica pokreta #MeToo u Francuskoj kažnjena zbog klevete muškarca

Šta je sledeće za pokret?

Profesorka Bojl kaže da je viralni pokret Me Too pokrenuo zamajac i stvorio prostor za važne rasprave, ali da mora još mnogo toga da se uradi.

„Konačno, znaćemo da smo stigli do kraja kad ne bude bilo više seksualnog zlostavljanja i napada, a mi smo daleko od toga“, kaže ona.

„Da bi viralni trenutak MeToo postao zaista transformišući to zahteva stalne strukturalne promene na radnim mestima, u školama, sportskim dvoranama – svugde i bilo gde.“

Ovaj rad možda već traje decenijama, ali on je tek započeo, dodaje ona.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]