Žestoka oluja na Suncu mogla bi da na Zemlji ošteti sisteme za komunikaciju i uzrokuje ogromnu ekonomsku štetu, upozoravaju naučnici. Zašto solarne oluje predstavljaju toliku pretnju?
Godine 1972. desetine morskih mina neobjašnjivo su eksplodirale nedaleko od vijetnamske obale.
Nedavno je potvrđeno da su uzrok eksplozija bile solarne oluje koje mogu značajno da poremete Zemljino magnetno polje.
Danas bi takva oluja imala još ozbiljnije posledice – ometala bi tehnologiju na koju se oslanjamo, od satelita do mreže dalekovoda. Procenjuje se da bi šteta samo po britansku ekonomiju bila 16 milijardi funti.
Postoje razlozi za to što događaji koji se odigravaju milijardama kilometara od Zemlje utiču na nas.
- Deset najvećih naučnih priča iz 2018. godine
- Seme pamuka proklijalo na Mesecu
- U slikama: „Super krvavi vučji Mesec“
Šta uzrokuje ekstremne solarne oluje?
Sunce je zvezda, ključala masa naelektrisanog vodonika. Kako se ta tečnost kreće, stvara energiju unutar složenog magnetnog polja.
Ta magnetna energija oslobađa se kroz intenzivne bljeske svetlosti poznate kao solarne baklje i kroz snažne erupcije magnetnih polja poznate kao koronalne eksplozije ili solarne oluje.
Dok baklje mogu da ometaju radio komunikaciju na Zemlji, solarne oluje predstavljaju najveću opasnost.
Ove oluje energetski su jednake kompletnom svetskom nuklearnom arsenalu uvećanom 100.000 puta, ali se šire nepreglednim svemirom.
Sunce se okreće poput ogromnog zarotiranog vatrometa, odašiljući erupcije u svemir u svim pravcima.
Ako se neka od njih zaputi ka našoj planeti sa magnetnim poljem suprotnim od magnetnog polja Zemlje – polja se mešaju. Kada solarna oluja prođe, deo Zemljinog magnetnog polja ostane iskrivljen u vidu dugačkog repa.
To iskrivljeno magnetno polje vraća se na mesto povlačeći ubrzano naelektrisane čestice ka Zemlji. One udaraju u više slojeve atmosfere, zagrevaju se i proizvode svetlosni spektakl poznat kao severna i južna polarna svetlost.
Iskrivljeno zemljino magnetno polje ima, međutim, i druge, značajnije posledice.
Smatra se da je ono okinulo morske mine davne 1972. godine. Mine su konstruisane tako da detektuju male varijacije u magnetnom polju koje proizvode metalne palube brodova dok im prilaze. Ali inženjeri koji su ih osmislili nisu predvideli da će solarna aktivnost imati isti takav efekat.
Kada će se ponovo desiti ekstremna oluja?
Naučnici pokušavaju da ustanove šta pokreće te ogromne erupcije, kao i da otkriju kako da ih prate kroz međuplanetarni prostor.
Podaci o zemljinom magnetnom polju koji se prikupljaju od sredine devetnaestog veka, pokazuju da se ekstremne oluje u svemiru događaju otprilike jednom u stotinu godina, iako se manje oluje odigravaju češće.
Godine 1859. zbog događaja Karington – najekstremnije dosad zabeležene solarne oluje – telegrafski sistem je varničio, dok se severna polarna svetlost videla južno čak do Bahama.
Sledeći put kad se to desi, posledice mogu biti mnogo ozbiljnije.
Sve više zavisimo od tehnologije – sateliti su ključni za globalnu komunikaciju i navigaciju, avioni povezuju kontinente, a rasprostranjene mreže dalekovoda presecaju ceo svet.
Posledice ekstremnih solarnih događaja mogle bi žestoko da utiču na sve to.
Energetske čestice mogle bi da sprže minijaturne elektronske delove na svemirskim letelicama i avionima, dok bi na tlu mreže dalekovoda preplavile suvišne električne struje.
Predupređivanje
Već je dovoljno satelita i dalekovoda stradalo zbog solarnih oluja da postane jasno da se Sunce mora pomnije pratiti ne bi li se predvidelo kada će solarne oluje uticati na Zemlju.
Meteorolozi širom sveta rade na tome, od Meteorološke službe u Velikoj Britaniji do Meteorološkog zavoda Australije i Centra za predviđanje vremena u Sjedinjenim Državama.
Kada je sve kako treba, u stanju su da primete da oluja ide ka Zemlji šest sati pre nego što stigne do naše planete. To nam ostavlja relativno malo vremena da se pripremimo, ali prognoze bi britanskoj ekonomiji sačuvale između 16 i 3 milijarde funti.
Vremenske prilike u svemiru sada su uvrštene u Britanski nacionalni registar rizika, pored nama poznatijih rizika kao što su pandemija gripa i katastrofalne poplave. Nivo rizika je jednak riziku od ekstremnih vrelih talasa ili izbijanja nove infektivne bolesti.
Državne agencije sada proveravaju da li elektrane, svemirske agencije i avio-agencije imaju spremne planove za ublažavanje udara ekstremnih solarnih oluja.
Na primer, od ključnog je značaja da se obezbedi dovoljno električne energije za čuvanje namirnica i lekova, kao i dovoljne količine vode i goriva.
U slučaju gubljenja veze sa satelitima, sistemi kao kao što su satelitska navigacija i satelitska televizija prestali bi da rade.
Stručnjaci koji rade na izradi svemirskih letelica proučavaju solarne oluje sa ciljem da letelice učine otpornim, ugrade sigurnosne sisteme i zaštite osetljivu elektronsku opremu.
Precizne prognoze vremena u svemiru omogućile bi osoblju da dodatno zaštiti opremu tako što bi ih blagovremeno obaveštavale o olujama.
Veliki broj aviona preleće severni pol na putu između Evrope i Severne Amerike. Tokom solarnih oluja, piloti menjaju trase aviona kako bi se sklonili od polarnog neba, gde najveći broj energetskih čestica prodire u zemljinu atmosferu.
To čine kako bi smanjili izloženost uvećanim dozama radijacije i obezbedili pouzdanu radio komunikaciju.
Naučili smo mnogo o vremenskim prilikama u svemiru od događaja iz 1972, ali kako moderne tehnologije napreduju, tako moramo osigurati da budu u stanju da pretrpe ono najgore čime Sunce može da nas zaspe.
O ovom članku
Ovaj analitički tekst BBC je naručio od stručnjaka koji radi za spoljašnju organizaciju.
Kris Skot je profesor svemirske i atmosferske fizike na Univerzitetu u Redingu. Pratite ga na Tviteru na @ProfChrisScott.
Tekst je uredila Elenor Lori
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
