Bor u jutarnjem dimu — Rudarski grad Bor na istoku Srbije često se budi u oblaku dima

Poslovni nesporazum ili šutiranje, kulturološke razlike ili fizička sila – jedno izvinjenje trebalo bi da reši ove dileme nastale u pogonu borskog rudnika.

Direktor Topionice, kineski državljanin Lan Šicong, šutnuo je 23. avgusta inženjera i vršioca dužnosti upravnika Nenada Jankucića, što su zabeležile i nadzorne kamere, a preneli mediji.

Kompanija Ziđin, većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena Bor, potvrdila je potom da je utvrđeno da je „došlo do poslovnog nesporazuma, ali da je bio blažih razmera i bez bilo kakvih štetnih posledica po zdravlje, telesni i psihički integritet zaposlenog“.

„Tražili smo suspenziju, sprovođenje postupka i utvrđivanje direktorove odgovornosti, ali još nemamo nikakvu informaciju da li su nešto preduzeli“, kaže za BBC na srpskom Časlav Gavrić, glavni poverenik sindikata Nezavisnost u kompaniji Ziđin Bor Koper, čiji je član i oštećeni inženjer.

Novinari BBC na srpskom pokušali su da stupe u kontakt sa Nenadom Jankucićem preko ovog sindikata, ali je glavni poverenik u SMS poruci napisao da on ne želi da daje bilo kakve izjave.

BBC na srpskom pokušao je da o detaljima ovog slučaja, ali i sličnim problemima sa kojima se radnici u Srbiji susreću, razgovara sa nadležnim Inspektoratom za rad i Ministarstvom rada.

Do objave ovog teksta trajalo je upućivanje Inspektorata na pres službu Ministarstva i obrnuto, a odgovori nisu dobijeni.

Kompanija Ziđin postala je vlasnik 63 odsto Rudarsko-topioničarskog basena Bor u decembru 2018. godine, uplatom 350 miliona dolara.

Šta kažu sindikati?

Odmah posle incidenta, reagovali su Sindikat Nezavisnost Ziđin Koper i Sindikalna organizacija (SO) Topionica – Bor i uputili generalnom direktoru zahteve za pokretanje postupka.

„Tražili smo suspenziju direktora do okončanja spora, dok ne oforme komisiju i ne ispitaju slučaj“, kaže Žarko Radulović, predsednik SO Topionica Bor.

Pored smene direktora Šiconga sa rukovodećeg mesta, zahtevaju i utvrđivanje povrede radne obaveze i discipline, kao i najstrože kažnjavanje zbog nepoštovanja zakonskih propisa i Pravilnika o radu kompanije.

Sindikat Topionice se u dopisu pozvao na „trinaest pravila nulte tolerancije“ koje je objavila kompanija gde, tvrdi Radulović, piše da je uslov za davanje otkaza fizički nasrtaj.

Radulović kaže da im je na zajedničkom sastanku prošlog petka rečeno da će slučaj biti ispitan do kraja i da će direktor biti kažnjen, ali da ne zna o kakvoj je kazni reč.

Prema njihovim informacijama, direktor još nije suspendovan, ali kaže da bi navodno na njegovo mesto trebalo da dođe neko iz drugog pogona.

Kompanija Ziđin je prošlog petka najavila pokretanje interne istrage, a u saopštenju je pisalo i da se Šicong izvinio Jankuciću i njegovoj porodici, te da je izvinjenje prihvaćeno.

Mediji su preneli da je direktor u pismu izvinjenja naveo da „zbog ličnih razloga“ ne razume „dovoljno dobro“ kulturološke navike u Srbiji.

„Istovremeno nisam bio dovoljno strog prema sebi, te sam svoje loše navike preneo i na posao, čime sam vlastitim ponašanjem iskazao nepoštovanje prema Vama“, dodao je kineski rukovodilac.

Naglasio je i da će preispitati sopstveno ponašanje i naučiti lekciju „da više razume srpske običaje i navike“.

Iz Sindikata Nezavisnost Ziđina i sindikata Topionice potvrdili su za BBC da je izvinjenje prihvaćeno, ali da oštećeni i porodica ipak traže da se slučaj ispita do kraja.

„Rekli smo da, ukoliko bude nastavio sa radom, to će biti znak odobravanja poslodavca za njegovo postupanje, bez obzira što su se izvinili i okarakterisali to kao sramotan čin.

„Ako nema nikakvih posledica po njega, to znači da su odobrili ono što je uradio“, zaključuje Časlav Gavrić iz sindikata Nezavisnost.

svlačionica rudara — Posao rudara nosi mnogo rizika

Kako rešiti spor na poslu?

Do rešavanja sukoba koji nastaju između zaposlenih dolazi se na nekoliko načina, ali najčešće unutar preduzeća.

„Tuča se najčešće rešava pokretanjem otkaznog postupka protiv zaposlenog koji se završava otkazom ili izricanjem neke disciplinske sankcije – to je ono što Zakon o radu predviđa“, kaže za BBC na srpskom Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Disciplinski postupak pokreće poslodavac, ali u slučaju Ziđina, gde bi sam direktor trebalo da bude predmet postupka, o njegovoj eventualnoj smeni odlučuje organ koji je „iznad njega“.

„O radnim pravima direktora uvek odlučuje organ koji je unutrašnjim aktima kompanije određen za to, a to je uvek upravni odbor, dok po privrednom pravu može da bude i nadzorni odbor“, ističe ovaj doktor pravnih nauka.

Zakon o radu, pored disciplinskog postupka, gde je akcenat na poslodavcu, predviđa i obraćanje inspekciji.

Inspektoru rada su međutim, kaže Reljanović, ruke zakonski poprilično vezane.

„On može da ukaže poslodavcu na nepravilnosti koje su uočene i da da nalog da se te nepravilnosti isprave, ali u te nadležnosti spada kad neka dokumentacija nije u redu, kada postoji neki faktički problem, a ne tuča“, naglašava ovaj pravnik.

Dodaje i da inspektor rada može da izađe po prijavi, pregleda snimak i konstatuje da su se desile nepravilnosti, ali nema ovlašćenja da naredi poslodavcu da pokrene disciplinski postupak ili da otkaže nekom ugovor o radu.

Iz Ministarstva rada, koje je nadležno za Inspektorat, nije bilo odgovora na pitanja BBC o ovom slučaju, kao ni o najčešćim pritužbama radnika na sukobe u preduzećima u Srbiji.

Disciplinske mere koje mogu da se izreknu su: opomena, udaljavanje sa radnog mesta bez naknade zarade, smanjenje zarade i, najdrastičnija, otkaz.

Još jedan način rešavanja sporova u preduzeću je pokretanje sudskog postupka, odnosno podnošenje krivične ili prekršajne prijave.

U tom slučaju, navodi Reljanović, zaposleni može sudskim putem da traži naknadu nematerijalne štete od počinioca za, na primer, pretrpljeni strah ili od poslodavca jer ga nije zaštitio u skladu sa propisima.

Ukoliko se incident ponavlja, onda se može govoriti i o zlostavljanju, diskriminaciji, ugrožavanju bezbednosti i zdravlja na radu i ostalim pitanjima koja su u domenu drugih zakona.

„Kad se pokrene postupak povodom zlostavljanja postoji mogućnost da zaposleni odbije da radi, da traži da se premesti u drugu radnu sredinu ili da se zlostavljač premesti tako da nemaju kontakt“, navodi Reljanović.

Takođe, ukoliko radnik pomisli da je diskriminisan, može da se obrati i povereniku za zaštitu ravnopravnosti koji pokreće interni postupak i daje vlastito mišljenje o tome da li je došlo do diskriminacije ili ne.

Predsednik sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković smatra da je kod rešavanja ovakvog vida sukoba u preduzeću izuzetno važno sindikalno organizovanje – kao pokušaj uspostavljanja ravnoteže moći između zaposlenih i poslodavaca, kao i međunarodna uvezanost i međusindikalna solidarnost.

„Ako ste izloženi mobingu i pritisku, a da niste sindikalno organizovani i da nemate tu dimenziju, što je teško imati u uslovima straha od gubitka posla i od nezaposlenosti, i neki osećaj solidarnosti u najbližem okruženju, onda ste u teškoj nevolji“, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Stojiljković.

Ističe da je, u situaciji kada se prešlo preko „tolerantne linije“, potrebna podrška medija i javnosti.

„Svako ko uloži neki radni napor ima pravo da ima bezbedan proces rada, od fizičke bezbednosti, do toga da niko ne može da vam gužva karakter i da vas mobinguje“, zaključuje profesor.

Pogledajte video o izazovima rada od kuće tokom pandemije