Fotografije Mahse Amini

Reuters

Žene iz svih krajeva Irana pričaju o svakodnevnim činovima otpora pravilima prema kojima moraju da nose hidžab.

Dve godine otkako je 22-godišnja Mahsa Amini preminula nakon što je pala u komu u policijskom pritvoru i protesta koji su uzdrmali čitav Iran, mnoge žene nastavljaju da se opiru strogom kodeksu oblačenja u zemlji.

Međutim, uz povratak policije za moral na ulice i nove kazne za kršiteljke pravila, iranske vlasti obnavljaju napore da kontrolišu šta žene nose.

„Isprva sam nervozno malo podvrtala rukave. Potom sam, postepeno, ostavljala otkopčanu dugmad na mojoj mantiie. Na kraju je šal oko mog vrata postao samo beznačajan komad tkanine.“

Rodžin je jedna od žena koja je prestala da se pridržava strogog iranskog kodeksa oblačenja u poslednjih nekoliko godina, uprkos velikim rizicima dok to radi.

Odbijanje da se nosi hidžab (marama za glavu) u javnosti može da dovede do odlaska u zatvor i mučenja.

Izraz „svakodnevni činovi otpora“ skovale su žene na društvenim ženama kako bi opisale ovaj i druge oblike prkosa.

Rodžin (36) kaže da je deo straha koji su žene nekada osećale u vezi sa mogućnošću da budu kažnjene „oslabio“.

U gradu u kom živi, Sanandas u pokrajini Kurdistan, ona kaže da je postalo normalno videti žene i devojke bez hidžaba.

„Sada ne možete da zamislite ulice bez talasanja devojačkih kosa.“

Mahsa Amini je preminula nakon što ju je uhapsila policija za moral jer je navodno prekršila pravila za nošenje hidžaba.

U ono vreme, očevici su tvrdili kako su videli da je tuku u policijskoj marici.

Iran stalno negira da je izazvao njenu smrt, okrivivši za to njen iznenadan srčani problem.

Ali u martu je misija UN-a za pronalaženje činjenica saopštila da ima dokaze o udarcima na telu Mahse Amini dok je bila u policijskom pritvoru i da je uverena da je ova bila izložena fizičkom nasilju koje je dovelo do njene smrti.

Njena smrt je pokrenula masovno nezadovoljstvo protiv policije za moral u zemlji i kleričkog establišmenta.

Iako su protesti oslabili posle smrtonosnog gušenja revolta od snaga bezbednosti, za mnoge u Iranu smrt Mahse Amini predstavlja prekretnicu.

Protesti na ulicama iranskih gradova

Reuters
Protesti na ulicama iranskih gradova nakon smrti Mahse Amini

BBC na persijskom je razgovarao sa 18 žena iz svih delova zemlje da bi bolje razumeo šta se promenilo od tada.

Koristimo za njih pseudonime da bismo ih zaštitili.

One su se složile da nema povratka onome kako su ta pravila bila sprovođena pre smrti Mahse Amini, ali su govorile i o obnovljenim naporima vlasti da silom sprovedu propise, prema kojima žene moraju da pokrivaju kosu hidžabom i nose dugu, lelujavu odeću da bi prikrile stas.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Nakon pauze u radu posle osude smrti Mahse Amini, iranska policija za moral se vratila u patrole prošle godine.

Na putevima i u javnom prevozu postavljene su sigurnosne kamere na kojima mogu da se vide žene koje ne nose hidžab.

Automobili sa šoferkama ili putnicama sa nepokrivenom kosom sada mogu biti zaplenjeni.

A prošle godine, u vreme godišnjice smrti Mahse Amini, iranski parlament je usvojio kontroverzni predlog zakona prema kom se pojačavaju zatvorske i novčane kazne za žene i devojke koje krše kodeks oblačenja.

One koje su obučene „neprikladno“ sada se suočavaju sa zaprećenom kaznom i do 10 godina zatvora – za koju je dogovoren „probni period“ od tri godine – mada je za sada njegova primena pauzirana posle pritužbe Saveta čuvara.

U Teheranu se, posle smrti Mahse Amini, žene češće vide bez marama, čime prkose iranskom strogom kodeksu oblačenja

Getty Images
U Teheranu se, posle smrti Mahse Amini, žene češće vide bez marama, čime prkose iranskom strogom kodeksu oblačenja

Veliki broj žena sa kojima smo razgovarali kaže da planira kretanje tako da izbegne otkrivanje.

Sara K. iz Mahabada kaže: „Ponekad idem uličicama, zbog čega mi putovanje duže traje, ili na ulicama na kojima znam da ima kamera spuštam štitnik za sunce u autu da bih sakrila lice.“

„Strah koji nam je vlada uterala u kosti – da ako izađete bez hidžaba, bićete uhapšene, bićete prisiljene da potpišete obavezu [pisani dokument da nećete ponovo kršiti zakon o hidžabu], novčano kažnjene ili će vam zapleniti auto – ovo čini patrijarhalnim društvom – čini da patrijarhalno društvo još jednom pokušava da tera žene da nose hidžab.“

Policija na ulicama Teherana

Reuters
Policija je vratila praksu kontrole oblačenja na ulicama Teherana i drugih iranskih gradova

Stroži kodeks oblačenja pojačao je podele povodom ovog pitanja.

I dok neki muškarci nastavljaju da se solidarišu sa ženama – tako što im, na primer, pomažu da izbegnu policiju za moral – neki drugi pomažu u sprovođenju ovih pravila.

Šadi, iz Karadža, veruje da su napetosti oko hidžaba narasle tokom protekle godine.

Naglašava da su neki muškarci koji su podržavali žene sada skloniji tome da kritikuju njihov izbor odeće.

Šadi to povezuje sa povratkom policije za moral, uvođenjem novčanih kazni i pretnjom zatvaranja kompanija koje uslužuju žene za koje se veruje da su prekršile kodeks oblačenja.

Kao posledica toga, ona bira odeću koja joj omogućava da zadrži slobodu a da ne izaziva nevolje.

„Da bih izbegla sukob, morala sam da obmotam šal oko vrata, iako ne verujem u hidžab. Pored upozorenja policije za moral, izluđuje i kad me obični ljudi – taksisti, osoblje kafića i drugi – podsećaju na to.“


Pogledajte i ovaj video

„Bila je cvet i pretvorila je moj život u baštu“: Priča ožalošćene majke iz Irana
The British Broadcasting Corporation

Izveštaji o tome kako se žene hapse, tuku i novčano kažnjavaju zato što se ne pridržavaju pravila dovele su do toga da se zabrinute porodice sukobljavaju sa ćerkama čvrsto rešenim da nastave odabranim putem, uprkos opasnostima.

Rodžin kaže: „Hapšenje i novčano kažnjavanje žena ne pogađa samo pojedinca – to postaje problem čitave porodice. Viđala sam mnoge slučajeve u kojima porodice, na različite načine, pokušavaju da ubede ćerke da nose hidžab izvan kuće.“

Reza, 40-godišnji pravnik iz Teherana, kaže da je svestan da radnici u pravosudnom sistemu zloupotrebljavaju lične detalje žena.

„U nekim slučajevima, šefovi po kancelarijama i službenici suda uzimaju telefonske brojeve žena pod izgovorom da im pomažu i nastavljaju da flertuju sa njima putem telefonskih poziva sve dok slučaj nije razrešen. Klijentkinje, koje nemaju drugog izbora, često osećaju da moraju da pristaju na tu igru da bi im slučaj bio što pre rešen.“

Kako je započeo kodeks oblačenja

  • Iranski strogi kodeks oblačenja datira iz ranih osamdesetih
  • Bliskoistočna zemlja postala je Islamska Republika tokom revolucije iz 1979. godine, kad je svrgnuta monarhija, a klerici su preuzeli političku kontrolu pod ajatolahom Homeinijem
  • Ubrzo nakon što su preuzeli vlast, on je ukazom naložio da sve žene moraju da nose veo – bez obzira na veru i nacionalnost – i uveo niz ograničenja njihovih sloboda
  • Policija za moral – formalno znana kao „Gašt-e Eršad“ (Patrola za smernice) – ima zadatak, između ostalog, da osigura da se žene povinuju tome kako vlasti tumače „odgovarajuću“ odeću
  • Policajci imaju moć da zaustave žene i procene da li im se vidi suviše kose; da li su njihove pantalone i ogrtači suviše kratki ili tesni; ili nose previše šminke
  • Iranke su 2014. godine počele da dele fotografije i snimke sebe kako javno krše zakone o hidžabu u sklopu onlajn protesta zvane „Moja nevidljiva sloboda“. U međuvremenu je ona inspirisala druge pokrete, među njima „Bele srede“ i „Devojke sa ulice Revolucije“

Pritisci sa kojima se žene suočavaju, i stavovi prema promenama, razlikuju se u delovima Irana.

Međutim, čak su i konzervativnije oblasti doživele promene u stavovima.

Sanaz, iz Mašada, grada poznatog kao mesto verskog hodočašća, kaže da je postojala „veoma stroga atmosfera“ povodom nošenja hidžaba, ali da su od 2022. godine devojke postepeno počele da izlaze na ulice bez njega.

„Naravno, to varira od četvrti do četvrti. Na ulicama Vakilabada, Ahmadabada i Hapemijeha žene su slobodnije, ali u oblastima oko hrama i bulevara Ferdovsi, zbog verskog okruženja, manje žena hoda okolo bez hidžaba“, kaže ona.

Iako su neke žene postale hrabrije u Mašlandu, i ne postoje patrole policije za moral u gradu, neki civili rade na sprovođenju tih pravila, kaže Sanaz.

I uprkos značajnim rizicima sa kojima se suočavaju, žene sa kojima je razgovarao BBC insistiraju da će nastaviti da se opiru kodeksu za oblačenje u zemlji.

„Sad kad sam osetila izvesnu slobodu u ovoj zemlji, nastaviću i dalje to da radim“, kaže Šadi.


Pogledajte i ovaj video

Iran: Skriveni dnevnici žena koje protestuju
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Život posle Mahse Amini: Žene u Iranu rizikuju novčane kazne, zatvor i zaplenu vozila ako se ogluše o kodeks oblačenja 1

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari