Životinje i Beograd: Ko su najmlađi stanovnici Zoološkog vrta – „Ovo je kao Nojeva barka“

Zoološki vrt u Beogradu premašio je prosečan životni vek slona i 12. jula slavi tačno 85 godina od osnivanja.

Međutim, umesto da stari, on se iz godine u godinu podmlađuje, opravdavajući njegovo drugo ime Vrt dobre nade – broj novih stanovnika se tokom proteklih meseci povećao dolaskom raznih egzotičnih mladunaca na svet, među kojima ima i predstavnika ugroženih vrsta.

„Zoološki vrt je kao Nojeva barka – trudimo se da spasemo sve što možemo i pomognemo životinjama da prežive ovaj potop izlovljavanja i uništavanja staništa“, kaže biolog Kristijan Ovari za BBC na srpskom.

• Rgoćanski Betmen – Pas koji (ni)je voleo krovove
• Otkud majstorica noćnog lova, sova utina u Kikindi
• Zveket rakovih klešta u vodama i barama Srbije

Beograd bi uskoro mogao da ugosti još jednu, za ovdašnje prilike novu vrstu – crvenu pandu, najavio je gradski menadžer Goran Vesić na konferenciji povodom obeležavanja jubileja.

Vrt dobre nade najstariji je u Srbiji i postoji od 1936. godine.

Bejbi bum među životinjama

Dok je godina korone ljudima u svetu donela pad nataliteta, stanovnicima Zoo vrta kao da su prijali mir i tišina zbog smanjenog broja posetilaca.

„Beo zoo vrt je tokom poslednjih meseci postao bogatiji za nekoliko mladunaca“, kaže biolog Kristijan Ovari.

Sve je počelo krajem prošle godine, kada je na svet došao binturong Arčibald – mladunče životinje koja izgleda kao „mešavina malog medveda i velike mačke“.

Prirodno stanište im je Azija – žive u Indoneziji, Kini, Nepalu, na Filipinima i u drugim zemljama.

„To je životinjska vrsta o kojoj se i dalje malo zna, jer žive na mestima gde ih je teško proučavati, a [u Aziji] ne postoji svest o njihovoj ugroženosti, pa njihov broj stalno smanjuje izlovljavanjem i krčenjem šuma“, navodi.

Spadaju u retke i ugrožene vrste i zato je rođenje binturonga „veoma važan događaj“ za zoo vrt.

A pre dva meseca, na svet su došla još tri mladunca.

Međutim, ove životinje neće ostati u Beo zoo vrtu, jer su samo u poseti u okviru programa privremenog spasavanja ugroženih vrsta koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

Kada još malo odrastu, „biće poslati u drugo podneblje, gde su bolji uslovi za njihov život“, kaže Ovari.

To je razlog što tri najmlađa stanovnika zoo vrta nemaju imena.

„Ne želimo da ih krstimo zato što su u Beogradu samo na neko vreme i ne treba da se vezujemo za njih, mada je to jako teško“, priznaje Ovari.

„Arčibald je već napustio Beograd i bilo je teško rastati se od njega – kad ih pakujete u transportnu kutiju, kao da pakujete komad vlastite duše“, dodaje.

Tokom ove godine, na svet je stiglo i mladunče patagonijske mare – životinje „koja podseća na zeku, ali skakuće kao kengur“.

U pitanju je mužjak i dobio je ime Srećko.

U maju se prvi put u Srbiji izlegao pingvin, što je, prema rečima stručnjaka, „prava retkost“ u zatočeništvu.

Roditelji su Humboltovi pingvini Zona i Mane, koji u Beogradu žive oko dve godine.

Beograđani su malenog pingvina prvi put mogli da vide sredinom juna, kada je počeo da izlazi iz pećine u kojoj i dalje provodi najveći deo vremena.

„Zvaće se Petka ili Petko – još čekamo rezultate analiza koje treba da pokažu da li je mužjak ili ženka“, kaže Ovari.

Dom egzotičnih vrsta

U Beo zoo vrtu trenutno živi 211 vrsta, kaže Ovari.

Među njima ima i egzotičnih za područje Balkana.

Za Ovarija, kondori su među najzanimljivijim.

„Najkrupniji su među lešinarima, stvarno mame dah i retki su u zbirkama“, navodi.

Tu je i za zoo vrtove retka ptica – oriniko guska, koja je za sada jedina predstavnica svoje vrste u Vrtu.

„Tražimo joj para“, navodi biolog.

Zoo vrt kroz vreme: „Otkud lama, otkud sad ova čudesa?!“

Beo zoo vrt je osnovan na inicijativu tadašnjeg gradonačelnika Vlade Ilića, navodi se na zvaničnom sajtu.

Prvi stanovnici vrta bili su lavovi, leopardi, medvedi, vukovi, razni majmuni, jeleni, ždralovi, sove, pelikani i papagaji.

Drugi svetski rat doneo je teške dane za beogradski Zoo vrt koji je dvaput bombardovan – jednom su padale bombe iz nemačkih aviona 1941. godine, a drugi put iz savezničkih 1944.

Za vreme nacističkog bombardovanja su poginule mnoge životinje, ali i ljudi koji su, misleći da Zoo vrt neće biti bombardovan, u njemu potražili sklonište, navodi se na sajtu institucije.

Prisećajući se savezničkog bombardovanja, pisac Branko Ćopić ispričao je kako se na Kalemegdanu slučajno sreo sa odbeglom životinjom dok je odmarao na travi sa prijateljem sveštenikom.

„Kad odjednom, iz nekog žbuna, neko čudovište promoli glavu na dugačkom vratu pa dunu meni u uvo, a popa liznu po uvu“.

„Kad ono južnoamerička lama! Otkud lama, otkud sad ova čudesa?!

„Životinje pobegle, a Njemci postreljali lavove i one koje su bile opasne, a ove pustili ovako“, prisećao se Ćopić.

Među retkim životinjama koje su preživele oba bombardovanja je aligator Muja, koji je u vrt stigao 1937. godine.

Muja i danas živi u svom bazenu i najstariji je američki aligator na svetu.

Pogledajte video o najstarijem američkom aligatoru na svetu

„Ne daj se, Sami“ –kako je jedan šimpanza postao legenda Beo Zoo vrta

Verovatno najpoznatiji stanovnik Zoo vrta bio je nestašni šimpanza Sami kojem su pošto je 1992. uginuo podigli spomenik.

Sami je u Beograd stigao 1988, a ubrzo po dolasku uspeo je da razvali rešetke kaveza i pobegne – i to čak dva puta.

Iako mužjaci šimpanze važe za agresivne životinje, Sami je oba puta prošetao centrom Beograda, a da nikoga nije povredio.

Prvo bekstvo dogodilo se 21. februara 1988. godine.

Sami je razvalio rešetke kaveza i krenuo u šetnju Dorćolom.

Od početka su ga pratili čuvari vrta i policija, trudeći se da zaštite građane i nepovređenog ga vrate u kavez.

Tadašnji direktor Vuk Bojović uspeo je da Samija odobrovolji razgovorom, uhvati ga za za ruku i uz reči: „Hajde Sami, idemo kući“, uvede u auto.

Izlažući se riziku da stvari krenu naopako, Bojović je sam seo u kola sa majmunom i vrati ga u kavez.

Međutim, samo dva dana kasnije Sami je ponovo pobegao.

Ovog puta se sklonio na krov kuće u Dušanovoj ulici u Beogradu, koja prolazi odmah ispod Zoo vrta.

Čuvši vest o novom bekstvu, Beograđani su počeli da se okupljaju kako bi beguncu iskazali podršku.

U Dušanovu se sjatilo oko 4.000 ljudi, piše na sajtu Zoo vrta.

Građani su nosili parole „Sami, mi smo s tobom!“, „Sami, ti si pravi!“, „Sami, ne silazi!“, „Ne daj se, Sami!“, a bilo je i uzvikivanja: „Čuvaj se, Sami!“, „Ne damo te, Sami!“…

Ovaj put, Sami se nije dao ubediti sa siđe.

Doneta je odluka da ga omame uspavljujućim metkom, ali kako Zoo vrt nije imao pušku za uspavljivanje, čekalo se da stigne iz Osijeka, grada u Hrvatskoj udaljenog 160 kilometara.

Pošto je pobegao usred zime, Sami se smrzao i prehladio, pa se nekoliko dana oporavljao uz antibiotike i tople čajeve.

Meda iz Prištine traži spas od žege

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]