Dosad najraširenija zaraza afričke svinjske kuge u Srbiji Milanu Gavriloviću iz sela Goričani kod Čačka pomrsila je konce.

Ova zarazna bolest koja pogađa svinje, ali ne i čoveka, zabeležena je u obližnjim selima Mrčajevci i Zablaće, na petnaestak kilometara od Gavrilovićevog domaćinstva.

Iako su njegove životinje zdrave i nije prijavljen nijedan slučaj u njihovom selu, potražnja je opala, a to mu je jedan od glavnih izvora prihoda.

„Kako da me nije strah!

„Cena je dvostruko manja, jer je zaraženo područje, neće niko da uzme, a treba da ih hranim, za hranu – koncentrat mi treba po 10.000 dinara svaki dan“, kaže za BBC ovaj domaćin koji ima ima desetak krmača i oko 300 prasadi za uzgoj i prodaju.

Epidemija afričke kuge svinja proglašena je na celoj teritoriji Čačka, saopštili su lokalni zvaničnici.

• Da li su svinje budućnost presađivanja organa
• Svinjska kuga stigla u Srbiju, ali nema epidemije
• Kako su čvarci u Srbiji postali skupoceni

Iako je bezopasna za ljude, od afričke svinjske kuge obolevaju i divlje i domaće svinje i životinje širom Evrope.

U Srbiji je do 8. avgusta potvrđeno 1.715 slučajeva na više od 1.340 gazdinstava širom zemlje.

U toku 2023. godine bolest je dijagnostikovana u Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj, Severnoj Makedoniji i kod divljih svinja u Mađarskoj, Bugarskoj, Slovačkoj i Češkoj, sa velikim brojem žarišta.

Fatalna za svinje

Bolest se širi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom pomijama u kojima ima zaraženih ostataka hrane, kao i prevoznim sredstvima, poput kamiona ili traktora.

Virus se može zadržati i na leševima uginulih i zaklanih životinja, glodarima, insektima.

Kada se razvije, ova bolest može za nekoliko dana dovesti do uginuća životinje, a smrtnost ide i do 100 odsto, podaci su Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE).

„Afrička kuga svinja praktično je fatalna bolest za sve svinje, prenose je ljudi, ali ljudi ne obolevaju.

„Međutim, u Srbiji promet proizvoda poput kobasica i onoga što se nije termički obradilo, nije uvek pod kontrolom“, kaže Miroslav Valčić sa Veterinarskog fakulteta u Beogradu.

„Ključna stvar je da se sprovodi rigidna kontrola svih proizvoda od svinjskog mesa s jedne strane, a da uzgajivači, i na velikim i malim farmama, vode računa o biosigurnosti“, upozorava profesor za BBC na srpskom.

Pošto za ovu bolest ne postoji vakcina koja bi sprečila širenje virusa niti lek, jedini način sprečavanja širenja je ubijanje živih životinja i uklanjanje leševa takozvanim neškodljivim spaljivanjem.

Pogledajte i ovaj video:

Zaraza u Srbiji ‘dosad najveća’

Na zahvaćenim farmama samo u Srbiji izvršena je eutanazija najmanje 20.000 svinja i dezinfekcija zaraženih imanja.

Zaraza je zabeležena na teritoriji 32 opštine u gotovo polovini okruga, među kojima je Grad Beograd.

„Ovo je najviše zahvaćeno u poslednje četiri godine, otkako se pojavila u Srbiji.

„Zaraza se u okrugu proglašava i kad je jedan ili 101 slučaj, ali ako je jedna životinja, potpuno su drugačije mere, nego ako je hiljadu zaraženih“, kaže Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Procedure u Srbiji su iste kao i u svetu, kaže ovaj veterinar i sekretar Udruženja za stočarstvo za BBC na srpskom.

Urađene su po preporukama i propisima svetskih i evropskih organizacija koje se bave zdravljem životinja.

„Svako ko ima obolelu ili uginulu životinju mora da prijavi veterinarskoj inspekciji i tu prestaju ingerencije pojedinca“, kaže Budimović.

Kako su saopštili zvaničnici, glavne mere su popis, obeležavanje, zdravstveni nadzor svih svinja na gazdinstvima, dijagnostika domaćih i divljih svinja, kao i mere kontrole, zabrane i ograničenja kretanja i prometa živih svinja i svinjskog mesa sa područja pod ograničenjima.

Kako prepoznati afričku kugu svinja

• Iznenadno uginuće jedne ili više svinja
• Gubitak apetita
• Povišena telesna temperatura
• Krvava stolica
• Pobačaji
• Nesigurnost u hodu
• Otežano disanje
• Kašljanje, povraćanje

Izvor: Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije

Postoje i jasno popisana pravila kako se radi eutanazija životinja, gde se sahranjuju, kao i to kako se vrši dezinfekcija ili čišćenje zaraženog područja, napominje Budimović.

Eutanaziju i uklanjanje mogu da vrše samo ovlašćena lica.

„Nema zakopavanja, bacanja u reku, to je strogo zabranjeno i farmeri ne smeju sami da ubiju obolelo grlo“, rekao je Budimović ranije za BBC.

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je i video sa uputstvima šta i kako raditi u slučaju pojave ove neizlečive bolesti.

Nema rizika za čoveka

Ukoliko čovek, pa i životinje poput psa ili mačke slučajno pojedu meso koje je zaraženo, neće im se ništa desiti.

„Zaraženo meso je toliko promenjeno da nema šanse da uđe u lanac ishrane ljudi, onaj koji se kontroliše.

„Međutim, vi možete da odete kod nekog seljaka i da kupite prase, e tu vam više niko ništa ne garantuje, jer to prase može da bude u inkubaciji, tako je i ušlo u Srbiju“, kaže Valčić.

Čak i ukoliko je životinja u fazi inkubacije, a nema vidljivih simptoma, meso je potpuno bezbedno za ljude jer ljudi nisu prijemčivi za ovu vrstu virusa, rekla je Vesna Milićević, šefica odeljenja za virusologiju pri Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije za Telegraf.

Virus koji izaziva afričku svinjsku kugu je posebno otporan, može da preživi sedam dana van domaćina i mesecima u zaleđenom mesu.

„Posebno se to odnosi na divlje svinje koje uginu u jesen.

„U toku zime se taj leš zbog hladnog vremena ne raspadne i na taj način održi virus u prirodi, kao u zamrzivaču“, kaže Valčić za BBC.

Stočne zaraze se suzbijaju po sličnim principima kao epidemija korona virusa – ograničiti kontakte, izolovati zaražene i brinuti o higijeni i čistoći gazdinstava.

Jedina je razlika što veterinari mogu da uspavaju sve zaražene životinje, kaže profesor Valčić.

„Možemo da ubijemo sve da bismo spasili celu populaciju, to se radi kod nekoliko bolesti, jeste nepopularna mera, ali spašava ostale“, kaže on.

• Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka
• Kako domaće životinje podnose vrućine u Srbiji

Kako zaštititi farme?

Za biosigurnost na farmama ključno je sprečiti unos virusa.

„To znači da nema ulaska komšija u ekonomski deo farme, to se odnosi i na gazdinstvo sa tri krmače, gde se često prasići drže maltene u šljiviku“, kaže Valčić, dodajući da samo velike farme mogu da se proglase sigurnima.

Manjim gazdinstvima profesor predlaže da postave dvostruku ogradu od žice i čelika oko svinjca.

„Ni na koji drugi način svinja neće doći u kontakt s virusom osim preko kontaminiranih predmeta, hrane, omota od kobasice, pomija ili sa cipela ljudi.

„Još nijedna zemlja nije iskorenila afričku kugu svinja, iako je klasičnu kugu svinja moguće iskoreniti“, kaže profesor koji je pre nekoliko nedelja bio u Bijeljini kad je buknula zaraza.

Na severoistoku Bosne i Hercegovine je 10. jula proglašena vanredna situacija zbog širenja ove zaraze.

Nedelju dana kasnije, ministar za poljoprivredu Federacije Bosne i Hercegovine Kemal Hrnjić rekao je da je afrička svinjska kuga otkrivena i u ovom entitetu Bosne i Hercegovine, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Ubrzo je zabeležena zaraza i u susednoj Hrvatskoj, mada najpre na divljim svinjama na Baniji i u Lici, a a zatim i na skoro sto imanja sa domaćim svinjama, prenosi Dnevnik.hr.

Šta treba da rade farmeri?

• postavite dezobarijere na ulazu i izlazu u objekat gde se drže svinje sa dvoprocentnim rastvorom žive sode;
• obavezno prijavite sve bolesne ili uginule domaće ili divlje svinje nadležnom veterinaru;
• ne hranite svinje pomijama;
• izbegavate pašno držanje svinja;
• sprečite direktan kontakt sa divljim svinjama;
• osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću.

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije

Gostujući na RTS-u, Nenad Budimović je objasnio i kako se pravilno radi dezinfekcija.

„Nije dezinfekcija samo sipanje dezinfekcionog sredstva u blato ili po oboru koji nije očišćen, mora da se opere i očisti i tek onda dezinfikuje.

„Nije samo sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvom dezobarijera, to mora da se menja“, rekao je ranije za RTS.

Odštete za pogođena gazdinstva

Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije će nadoknaditi štetu za sva registrovana gazdinstva i obeležene životinje, a isto je garantovano i u Hrvatskoj, ako su poštovane sve mere.

Za uginule i ubijene svinje predviđena je puna finansijska nadoknada vlasnicima po hitnom postupku.

„Sredstva na ime naknade štete se isplaćuju redovno, u zavisnosti od broja životinja“, rekli su u srpskom ministarstvu za RTS.

Kontrolu radi veterinarska inspekcija.

Oni koji su indirektno pogođeni aktuelnom zabranom trgovine ili ne mogu da prodaju meso klanicama, gde će biti samo njihova roba, ne treba da očekuju nadoknadu, kaže Budimović.

„To je deo procedura za sprečavanje nastanka i širenja bolesti.

„Vlasnik i dalje ima tu životinju, nije je izgubio, ako ne oboli i ne ugine, nema šta da se nadoknadi“, kaže Budimović.

Kako će bolest uticati na cenu mesa?

Milan Gavrilović svinje prodaje direktnom nagodbom kod kuće, ali otkako se pre nekoliko meseci kuga pojavila u komšijskim selima, žali se da je sve manje kupaca, iako su troškovi isti.

„To je crno da crnje ne može biti.

„Prasad su mi zdrava, ali badava“, dodaje Gavrilović.

Problema u proizvodnji svinjskog mesa bilo je i pre pojave afričke kuge svinja.

U 2023. godinu Srbija je ušla sa oko 2.670.000 svinja, što je 200.000 manje nego lani, podaci su zvaničnika, što bi moglo da se prelije i na cene mesa.

„I u Evropi se dešavaju velike promene – smanjen je broj krmača za nekih 500.000 za svega godinu dana.

„Cena svinjskog mesa je porasla i sada je nekih 3,3 evra po kilogramu, a bila je 2,3 evra“, rekao je Budimović za RTS.

• Danska na granici podiže ogradu protiv svinja
• U Španiji više zaklanih svinja nego što ima stanovnika

Trka za vakcinom

Pored Afrike i Evrope, bolest je buknula i u Aziji i Australiji.

Sjedinjene Američke Države nikad nisu zabeležile nijedan slučaj afričke svinjske kuge, ali postoje jasne procedure i kontrole mesa koje vlasti zahtevaju prilikom uvoza.

Dok su svinje obolevale samo u Africi i u sporadičnim širenjima zaraze u Evropi, gde je odgovor nadležnih bio ubijanje životinja, nije se puno truda ulagalo u pronalazak vakcine.

Otkako se zaraza proširila na Aziju pre nekoliko godina kada su milioni svinja bili zaraženi, naučnici su pojurili da je pronađu.

Ali je virus neobično složen, što im otežava posao.

Najviše nade se polaže u takozvane žive vakcine koje koriste dovoljno virusa da organizam životinja razvije antitela, ali premalo da se razbole.

Neka ispitivanja obećavaju, poput imunizacije divljih veprova u Evropi, ali će se na komercijalnu vakcinu čekati godinama.

Verovatno će se prva napraviti u Kini, jer je ta država najugroženija i mogla bi ubrzati donošenje zakona kako bi se vakcina pojavila na tržištu.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]