Pored nesnosnih vrućina, šumskih požara i poplava sa kojima se iz godine u godinu bori, Grčka se ovog leta suočava sa novim problemom – kozjom kugom.
Prvi slučaj bolesti, poznate kao kuga malih preživara (PPR), registrovan je u ovoj mediteranskoj državi 11. jula i do sada je zahvatila nekoliko regiona.
Devet životinja na farmama centralne Grčke bilo je pozitivno na PPR, posle čega je usledilo masovno testiranje ovaca i koza.
Kuga malih preživara nije opasna po čoveka, kaže Miroslav Valčić, profesor u penziji za Veterinarskog fakulteta u Beogradu.
„Ukoliko se pojavi, reguliše se posebnim pravilnicima, a u slučaju da je ima u susednim državama ili onim sa kojim imamo trgovinske veze, kao što je slučaj sa Grčkom, pooštrava se kontrola na granicama, ali za sada nema opasnosti“, dodaje on za BBC na srpskom.
- Afrička svinjska kuga na Balkanu: Šta mogu biti posledice neizlečive bolesti
- Kako domaće životinje podnose vrućine u Srbiji
- Naučnici veruju da znaju odakle je krenula Crna smrt u srednjem veku
Do sada je u Grčkoj testirano oko 16.500, a broj ubijenih zaraženih životinja je 2.500, potvrdio je portparol vlade Pavlos Marinakis.
Kao odgovor na nove slučajeve otkrivene izvan regiona centralne Grčke, vlasti su 29. jula uvele potpunu zabranu trgovine mesom koza i ovaca, kao i njihov tov i klanje.
Odluka važi za celu zemlju.
Šta su simptomi kozje kuge i da li je opasna po ljude?
Kuga ovaca i koza pogađa i domaće i divlje male preživare.
Izaziva je virus Morbillivirus iz porodice Paramixoviridae i može da zarazi i do 90 odsto zaraženih životinja, a od bolesti ugine i do 70 odsto obolelih grla, navodi se na sajtu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Kod zaraženih životinja javljaju se groznica, rane i lezije, otežano disanje i dijareja.
„Za razliku od afričke svinjske kuge, kozja nije opasna i ne može da se prenese sa zaražene životinje na čoveka.
„Deo je egzotičnih bolesti koje uglavnom stižu sa juga, a virus koji izaziva PPR može da se zadrži u prirodi i do godinu dana“, kaže profesor Valčić.
Za razliku od kuge malih preživara, afričku svinjsku mogu da prenesu i ljudi, ali od nje ne mogu da obole.
Širi se kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, ishranom pomijama u kojima ima zaraženih ostataka hrane, kao i prevoznim sredstvima, poput kamiona ili traktora.
Više o ovoj bolesti koja je 2023. godine stigle i do Srbije pročitajte ovde.
Poplave, pa kozja kuga
Prvi slučajevi kozje kuge registrovani su u Larisi i Tesaliji, regionima u centralnoj Grčkoj.
Tesaliju su 2023. godine dva puta pogodile velike poplave, a bilo je i poginulih.
Gotovo godinu dana kasnije, pojedini poljoprivrednici ove grčke oblasti muče se sa kozjom kugom.
Međutim, tokom proteklog vikenda potvrđena je nova epidemija u stočarskoj jedinici u Mesinu, u okviru regionalne jedinice Korintija.
Prema saopštenju grčkog Ministarstva ruralnog razvoja od ponedeljka, 29. jula, pojačane mere bezbednosti su neophodne širom zemlje kako bi se sprečilo širenje i iskorenila bolest.
Lokalne vlasti su do sada testirale više hiljada koza i ovaca, a do kraja jula bi trebalo da se pregleda dodatnih 120.000.
U testiranju učestvuje više od 100 veterinara u javnom sektoru i vojsci.
Grčki ministar za ruralni razvoj i hranu Kostas Ciaras rekao je da javno zdravlje nije ugroženo. Veterinarske službe i univerzitetske škole u Grčkoj saopštile su da je konzumiranje mleka i mesa zaraženih životinja posle kuvanja bezbedno, navedeno je u saopštenju vlade.Grčka vlada potvrdila je da životinje ubijaju u okviru mera za kontrolu bolesti koje je odobrila Evropska unija (EU).
Potencijalna šteta
Malih preživara (ovaca i koza) ima oko 2,1 milijardi širom sveta.
Za mnoga seoska domaćinstva su primarni izvor hrane i redovnih prihoda, posebno u sušnim predelima poput afričkog regiona Sahel.
Na godišnjem nivou, ekonomski gubici mogu da budu i po nekoliko milijardi dolara, navodi agencija UN, precizirajući da bi oko 300 miliona porodica bilo ugroženo.
Ovce i koze i njihovi proizvodi glavna su roba kojom se trguje, posebno u Africi i na Bliskom istoku.
Od izvoza koza, Grčka je zaradila oko 36.000 evra, a najveći kupci su Albanija, Severna Makedonija, Rumunija i Nemačka, podaci su Svetske banke.
Raniji slučajevi
Kozja kuga prvi put je registrovana 1942. godine na zapadu Afrike, ali se brzo proširila i po ostalim regionima ovog kontinenta, zahvativši i Bliski istok, Aziju i Evropu.
Više od 70 zemalja je pogođeno ovom bolešću ili je pod velikom rizikom.
U njima živi 1,7 milijardi grla, odnosno 80 odsto globalne populacije ovaca i koza.
Mongolija, istočnoazijska zemlja, prvu epidemiju kozje kuge prijavila je 2016. godine.
Usled neadekvatne reakcije lokalnih veterinarskih službi, bolest se brzo proširila, ugrožavajući gazdinstva i poremetivši lanac ishrane, piše na sajtu FAO.
U decembru iste godine, od kozja kuge je obolela divlja vrste antilopa, usmrtivši do 60 odsto ovih životinja.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
