Životinje i okean: Zašto orke odjednom udaraju u čamce

Grupa iberijskih orki ima rizičan novi hobi: jurenje za jedrilicama i lomljenje njihovih kormila. Sada naučnici otkrivaju šta se zaista krije iza ovog hira.

U leto 2022, Andrea Fantini i njegovi članovi posade plovili su ka Tangeru na marokanskoj obali na startu globalne regate, trke Glob40, kada je jedan od njih iznenada povikao: „Orka! Orka!“

Fantini je u daljini video rep, a zatim ogromnu orku koja je jurila pravo ka njima.

„Videli smo kako dolazi prva orka, pa druga, treća, a onda su nas opkolile orke“, priseća se on.

„Bilo je sedam orki svuda oko nas, i počele su da napadaju kormilo. Bilo je nestvarno čudno i pomalo zastrašujuće.“

• Majke kitovi ubice se celog života žrtvuju za sinove
• Lolita se vraća kući: Posle 50 godina predstava, kit ubica ide na slobodu
• Ženka kita orke danima plivala uz uginulo mladunče

Orke su obično poznate kao kitovi ubice, ali su zapravo deo porodice delfina i nikada nije bilo poznato da su agresivne prema ljudima u divljini.

Međutim, od 2020. godine, čudno novo ponašanje grupe njih koje žive u vodama oko Pirinejskog poluostrva, u jugozapadnoj Evropi, zbunjuje mornare, naučnike, a sada i globalnu publiku.

Čini se da su kitovi izmislili novu rizičnu igru: ona uključuje jurenje za jedrilicama i guranje kormila, lomeći ih u tom procesu.

Prošle nedelje se naširoko pisalo da se orka zabila u čamac u Severnom moru.

Pre nekoliko dana jato orki je „napalo“ trkačke čamce u blizini Gibraltarskog moreuza.

Naučnici radije nazivaju ove sukobe „interakcijama“, jer namera orki može biti nestašna, a ne neprijateljska.

To je fenomen bez presedana, kaže Alfredo Lopez Fernandez, istraživač orki u radnoj grupi Atlantik Orka (GTOA), koja prati iberijske orke.

Istorijski gledano, postojali su izveštaji o orkama koje su ronile ispod čamaca, ili su se zabijale u njih i uzrokovale njihovo potonuće.

Ali Lopez kaže da su ti slučajevi obično bili izolovani i vezani za određenu situaciju: „Nijedan od njih nije sličan onome što se sada dešava.“

Novo ponašanje upućuje da orke dodiruju, guraju i čak okreću čamce, prema analizi interakcija prijavljenih 2020.

Lopez upozorava da bi naša vlastita percepcija ovoga mogla biti pristrasna.

Ono što izgleda kao udaranje može biti samo da orka pomera čamac ili kormilo glavom i telima „jer ne mogu da drže stvari prstima“.

Novi, aktuelni istraživački projekat stručnjaka za orke Renoa de Stefanisa, koji uključuje predstavljanje divljih orki sa lažnim kormilima i njihovo snimanje, otkrio je nove uvide u te susrete.

Ono što se čini da se dešava je umesto da grizu kormila, orke ih guraju nosevima dok se ne polome.

„Guraju, guraju, guraju – bum! To je igra. Zamislite dete od 6, 7 godina, sa težinom od tri tone. To je to, ništa manje, ništa više“, kaže de Stefanis za BBC.

„Da su hteli da razbiju čamac, razbili bi ga za 10 minuta“, dodaje.

Proučava iberijske orke od 1990-ih i koordinator je i predsednik organizacije za očuvanje, informisanje i istraživanje kitova (CIRCE), organizacije za zaštitu mora.

Čini se da se igra širi. U 2022. bilo je 207 interakcija, pokazuju podaci radne grupe, u odnosu na 197 u 2021. i 52 u 2020.

Prvobitno su se uglavnom dešavale u i oko Gibraltarskog moreuza, duž obala Portugala, Španije i Gibraltara, ali polje za igru se proširilo na obale Maroka i Francuske.

„Interakcije prate migratorne rute orki“, kaže Lopez.

Identifikovano je samo oko 35 iberijskih orki, a smatra se da je ukupna populacija manje od 50.

Od njih se zna da je 15 uključeno u susrete sa čamcem – to je uvek isto jato, kaže Lopez.

Prema Asocijaciji za krstarenje, tri jahte su potopljene 2022. i 2023. nakon interakcije orki.

Kao što Fantini kaže, potpuno lomljenje kormila može otvoriti rupu, a voda može navirati i potopiti čamac.

Čak i oni koji plove u čvrstim trkačkim čamcima, sa rezervnim kormilima i spasilačkim službama u blizini, smatraju da je to iskustvo zastrašujuće.

„Pre 20 minuta udarile su nas orke“, kaže Jelmer van Bik, skiper holandskog jedriličarskog tima JAJO, u video snimku snimljenom ovog leta u Atlantskom okeanu zapadno od Gibraltara, tokom deonice Okeanske trke.

„Tri orke su krenule na nas, pravo na nas, i počele su da udaraju u kormilo. Impresivno videti orke, pre svega, lepe životinje, ali i opasan trenutak za nas i ekipu.“

U Fantinijevom susretu tokom prošlogodišnje trke Glob40, podvodna kamera tima snimila je orke kako plivaju prema kormilu.

„Izgleda da oni zaista imaju modus operandi, imaju projekat, znaju šta da rade. Bili su zaista dobro organizovani“, kaže on.

Kao deo projekta koji podržavaju CIRCE i špansko Ministarstvo životne sredine, Reno de Stefanis je intenzivno pratio ovu grupu orki.

On i njegov tim su koristili mnoštvo kamera – podvodnih, iznad vode, pa čak i pričvršćenih za orku – da razumeju šta se tačno dešava između njih i lažnih kormila.

„Otkrili smo šta se dešava, kitovi ubice guraju kormilo nosem, zbog čega se poluga kormila lomi“, kaže on.

Detaljni rezultati još nisu objavljeni, ali se nada da će ih uskoro objaviti.

Šta je započelo ovu igru? I šta se može učiniti da se to zaustavi?

Četvrtog leta otkako je trend počeo, misterija još nije u potpunosti rešena – ali naučnici počinju dolaziti do toga. Evo šta znamo.

Čak i pre 2020. godine, zajednice orki u Gibraltarskom moreuzu i oko njega razvile su strategiju ishrane koja je uključivala plivanje do čamaca za pecanje tune kako bi uhvatile ribe na udici.

U 2020. godini devet orki je počelo da se približava jedrilicama, gurajući ih ili udarajući ih, a povremeno i lomeći kormilo.

Postojale su tri „kolovođe“ koje su najviše bile uključene u ove interakcije: odrasla orka po imenu Beli Gladis i dvoje mladih, Crni Gladis i Sivi Gladis.

(Naučnici su izabrali ime za sve orke u interakciji: „gladis“, na osnovu jednog od starih imena vrste, „orka gladijator“).

Tokom godina, pridružilo im se više orki. Oni su se dosledno fokusirali na jedrilice, a ne na sve vrste čamaca, kaže Lopez.

Lopez upozorava da to ponašanje ne opisuje kao napade: „Društveno ih osuđujemo pre nego što uopšte shvatimo šta rade.“

Po njegovom mišljenju, njihova namera nije neprijateljska.

„Orke ne pokazuju agresivan stav u svemu ovome, iako bi mogle nešto da polome“, kaže on za BBC u mejlu.

„Znamo da je to složeno ponašanje koje nema nikakve veze sa agresijom (ne žele nikoga da pojedu, niti naude ljudima) niti da se svete (orke nisu ogorčene).“

Kada se kormilo pokvari, orke otplivaju – kao što su uradile u slučaju Fantinija, čiji je čamac imao dva kormila: „Srećom, slomile su samo jedno. A onda su otišle. Nestale su“, kaže Fantini.

Ovo dovodi do najtežeg pitanja: šta je tačno njihova motivacija?

Radna grupa je iznela dve hipoteze, kaže Lopez.

Jedna bi se mogla nazvati „hipotezom zabave ili hira“. Kako Lopez kaže, ideja je da su orke „izmislile nešto novo i da to ponavljaju“.

Ovakvo ponašanje bi bilo tipičnije za mlade orke, kaže on.

U izveštaju za 2021, radna grupa napominje da su mlade orke povremeno primećene kako se približavaju brodovima, zure u njih, prate ih i skaču po talasima koje izazivaju.

Druga bi se mogla nazvati „hipotezom traume“.

Prema tom objašnjenju, „jedna ili više pojedinki ima loše iskustvo i pokušavaju da zaustave čamac kako bi sprečili da se ponovi“, kaže on.

Po njegovom mišljenju, ovo bi bilo više u skladu sa ponašanjem odraslih orki.

„Ne znamo koja je od njih tačna, a čak i ako je druga, ne znamo šta je mogao biti pokretač događaja“, kaže Lopez.

Međutim, on navodi nekoliko tačaka koje podržavaju drugo objašnjenje vezano za traumu.

Prvo, Beli Gladis, odrasla orka, je verovatno bila ta koja je započela interakciju.

U to vreme, 2020. godine, ona je bila jedina odrasla orka koja je to uradila, među grupom mladih orki.

Drugo, 2021. godine nastavila je sa interakcijom iako je sa sobom imala svoju novorođenu ćerku, što po njegovom mišljenju sugeriše da je „njena želja za interakcijom čak i jača od njenog zaštitničkog majčinskog instinkta“.

Što se tiče ovog traumatičnog iskustva, on ističe da mnogi ribarski čamci postavljaju užad na krmi čamca, što privlači orke, koje dolaze da ih pregledaju i uhvate ribu.

Bilo je slučajeva da su se orke zapetljale i povredile u ovim užadima.

Moguće je da se tako nešto dogodilo Belom Gladisu, smatra on.

U međuvremenu, Crni Gladis je imao povrede koje su možda izazvali ljudi, a „znamo da je Sivi Gladis bio svedok kako se prijatelj zapetljao u pecarska užad 2018. godine“, kaže Lopez.

„Sve ovo nas navodi da mislimo da su ljudske aktivnosti izvor ovih ponašanja, čak i ako je to na indirektan način“, kaže Lopez.

Ono što možemo naučiti iz njihove nove navike je „da su veoma inteligentni, i da im mnogo smetamo“.

Lori Marino, neuronaučnica, stručnjakinja za kitove i predsednica projekta Utočište kitova, kaže da teorija „zabave“ ima najviše smisla.

„Ovo su veoma inteligentne i radoznale životinje i čini se da ih privlače donja strana čamaca i delovi koji štrče.

Orke su kulturna bića i često će pokrenuti hir i taj hir će se proširiti grupom.“

Takve kulturne tradicije uključuju karakteristične tipove poziva, koji su opisani kao dijalekti, kao i različite strategije hranjenja.

Sva ova različita ponašanja „počinju kao hir“, kaže Marino.

„Hir, ako se nastavi, može postati deo njihove kulture i prenositi se sa generacije na generaciju“, kaže ona.

Njihova sposobnost da rade u jatima pomaže u razvoju tako složenog hira i tradicije: „Na primer, oni mogu da koordiniraju svoje ponašanje kako bi sklonili foku sa sante leda ili ušli u različite odbrambene obrasce plivanja ako ih juri grabežljivac… Dakle, sposobnost je tu. Orke pokazuju impresivne nivoe organizacije u mnogim drugim aktivnostima“, kaže ona.

Mornari i stručnjaci za orke slažu se da bi bilo najbolje da se rizični trend zaustavi. Ali kako?

Nažalost, čini se da ne postoji siguran način za sprečavanje ili čak skraćivanje interakcija.

Radna grupa Orka preporučuje izbegavanje orki tako što ćete redovno proveravati mape njihovog kretanja.

Glavna preporuka Renoa de Stefanisa je takođe izbegavanje područja u kojima se nalaze orke, uz pomoć ažuriranih mapa zasnovanih na satelitskom praćenju orki – to počinje da pomaže u smanjenju interakcija, kaže on.

Mornari su takođe pokušali da ih uplaše lupanjem stvari.

Međutim, čini se da ovo ne pravi veliku razliku.

Pokušaj da im pobegnete je uzaludan.

Prema izveštaju radne grupe iz 2021. godine, orke obično plivaju brzinom između 15-20 kilometara na čas, ali mogu da dostignu brzinu i do 50 kilometara na čas, zbog čega ih je teško otresti (čamac kojim je plovio tim JAJO, holandski tim, plovio je brzinom 22 kilometara na čas kada su orke udarile, a prema rečima mornara, životinjama je izgledalo da je brzina bila uzbudljiva).

Nema dokaza da drugi trikovi koje koriste neki mornari, kao što je sipanje peska na orke da bi ih zbunili, deluju – a bacanje stvari na njih nije dobra ideja s obzirom da su iberijske orke ugrožene.

Brzo napuštanje područja pomaže, kaže de Stefanis (ne zato što se orka može nadmašiti, već zato što je manja verovatnoća da će pratiti čamac kada se nađe izvan željenog područja).

U Fantinijevom slučaju, orke su ostale oko 30 ili 40 minuta: „Osećalo se kao zauvek. Tim je sačekao dok orke nisu slomile kormilo i otišle. Znali su da nema smisla pokušavati da ubrzaju: „Bili su veoma brzi. Čak i ako pokušate da idete najbrže što možete sa čamcem, oni će uvek biti brži. Tako da brza vožnja nije rešenje. Ja zapravo ne znam šta bi bilo rešenje. Upravo sada, ako moram ponovo da idem, ne znam šta da radim.“

Smeje se. – Osim da ponesem rezervno kormilo.

Pogledajte video – Kako se druže kitovi ubice

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]