Mnogi morski sisari, iako ne mogu da govore, oslanjaju se na komunikaciju koristeći zvučne signale za zajednički lov i druge aktivnosti koje zahtevaju skladnost, za koje su u procesu evolucije razvili vlastiti, veoma složen jezik.
Međutim, poslednjih godina, zagađenje okeana bukom usled ljudskih aktivnosti drastično je poraslo i već je štetno za neke životinje.
Naučnici su otkrili da buka brodova i naftne platforme izazivaju dekompresijsku bolest kod kitova, menja njihovo ponašanje i zbog dezorijentisanosti često se nasukaju na obalu.
Ispostavilo se čak da delfini ponekad da viču jedni na druge, što može negativno da utiče na njihovo zdravlje i veličinu populacije, pokazuje nova studija.
Delkini su morski sisari koji se oslanjaju na zvižduke i eholokaciju kako bi komunicirali, udruživali se u jata i razmnožavali se.
Ali velika buka zbog ljudskih aktivnosti kao što su brodarstvo i građevinarstvo, dramatično je pojačana poslednjih godina.
- Kako su kotorski „vitezovi našeg vremena“ vratili malog delfina roditeljima
- Hoće li nestati ružičasti delfini iz Hongkonga
- Kitovi nadomak istrebljenja – „realna i vrlo ozbiljna“ pretnja
„Ako grupe životinja u divljini budu manje efikasne u zajedničkom traženju hrane, onda će to negativno uticati na zdravlje jedinke, što na kraju utiče i na zdravlje cele populacije“, rekla je Stefani King koautorka istraživanja i vanredna profesorka sa univerziteta u Bristolu.
Zvuk je jedno od najvažnijih čula za morske životinje.
Za razliku od svetlosti, koju voda brzo apsorbuje, zvuk može da pređe desetine, ako ne i stotine kilometara.
Kao rezultat toga, kitovi, delfini, morske pliskavice – razvili su kompleksan opseg i mogu da „razgovaraju“ jedni sa drugima.
Već je poznato da će oni biti glasniji kako bi pokušali da nadjačaju zagađenje bukom uzrokovano ljudskim aktivnostima.
„Znali smo iz prethodnih studija da zagađenje bukom utiče na životinje, ali iz ove studije zaključujemo i kako buka utiče na to kako životinje rade zajedno“, kaže Pernil Mair Sorenson, kandidatkinja za doktorske studije na univerzitetu u Bristolu koja je predvodila istraživački tim.
Studija, objavljena u časopisu Current Biology, otkrila je da napori delfina da „vikom“ nadjačaju buku koju stvaraju ljudi i njihove aktivnosti nisu bili dovoljni i da su se mučili da rade zajedno.
U eksperimentalnoj laguni sa trenerima, sprovedena je studija na dva delfina Deltu i Riz, od kojih se zahtevalo da izvrše zajednički zadatak, pritiskajući taster.
Svaki delfin je bio opremljen privremenim meračem koji je beležio ponašanje i zvukove.
Naučnici su otkrili da su delfini, koji su bili izloženi većem nivou buke, skoro udvostručili trajanje reskog zvuka koji ispuštaju.
Istovremeno, Riz i Delta su mnogo češće gledali jedno drugo, pošto delfini imaju usmereni sluh, a kada se vide, lakše im je da u buci razaznaju šta je partner „rekao“.
Uprkos naporima, Delta i Riz su uspeli da se čuju samo u 62,5 odsto slučajeva kada su bili izloženi većoj buci u poređenju sa 85 odsto razumevanja u kontrolisanim uslovima.
Najviši nivo buke kojoj su bili izloženi bio je 150 decibela.
Zvuk koji proizvodi ogroman tanker ili veliki teretni brod dok se kreće kroz okean, dostiže jačinu do 200 decibela, podaci su Prirodnjačkog muzeja.
„Ako ste izloženi buci i to vas sprečava da komunicirate sa prijateljima kada zajedno tragate za hranom, to može dovesti do propuštenih prilika i može imati uticaj na zdravlje, posebno ako je to određeno ponašanje od suštinskog značaja za vaš opstanak“, objašnjava Sorenson.
„Ako ste izloženi tome sve duže i duže, to bi moglo imati veće posledice na nivou populacije“, dodaje.
Ovaj rad dopunjava postojeće istraživanje koje povezuje zagađenje bukom sa negativnim uticajima na morske sisare.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
