Mnogo je nade polagano u Sudana, poslednjeg mužjaka severnog belog nosoroga.
Prozvan je „najpoželjnijim mladoženjom na svetu“ na dejting aplikaciji Tinder, „najslavnijim nosorogom“ u raznim medijima i „nežnim divom“ od naoružanih čuvara koji su ga čuvali 24 časa dnevno.
Ali Sudanov život je nosio teret čitave njegove vrste desetkovane krivolovom.
U rezervatu Ol Pejeta u podnožju planine Kenija, fotoreporter AFP-a Toni Karumba načinio je proslavljene fotografije Sudana 5. decembra 2016. godine, otprilike 15 meseci pre nosorogove smrti.
Prvo što vam upadne u oči na Karumbovoj fotografiji je nežni odnos ljudi u rezervatu i Sudana.
Fotografija ima težinu ikone, ali nije i ikonoklastična, odražavajući običan trenutak prekasne ali iskrene nege koju su severni beli nosorozi dobijali od vrste koja ih je desetkovala.
Zauvek je nestao, ali je ostao da živi u Karumbinom foto-serijalu.
- Prva trudnoća nosoroga vantelesnom oplodnjom na svetu „mogla bi da spase vrstu“
- U fotografijama: Da li će simboli Afrike preživeti čoveka
- Zašto je spasavanje gorila smrtonosan posao
Karuma je načinio slavne slike kad je Sudan bio puštan iz obora na pašnjak.
„Taj trenutak je prepun poverenja i ljubavi“, kaže Karumba.
„Kad sam bio u Sudanovom prisustvu, uvek sam se osećao kao da posećujem nekakvog mudraca; njegovo držanje, uprkos njegovoj čudovišnoj veličini, emitovalo je smirenost i strpljenje prema meni i iako su se njegovi čuvari uvek muvali tik izvan kadra mog foto-aparata, prihvatao je moje oprezne upade i bio staložen kao da je bio svestan vlastitog simbolizma poslednje ikone njegove podvrste.“
Na fotografiji se lepo vidi Sudanov profil i njegova dva roga, obeležje koje karakteriše podvrstu belog nosoroga, a koja su bila odsečena da bi odvratila krivolovce.
Sudanov čuvar umiruje životinju tešku dve i po tone, čija je glava duža od čovekovog torza.
Karumova vizura, njegov niska perspektiva Sudana, „samo naglašava moć i držanje nosoroga“, kaže Majkl Pričard, programski direktor Kraljevskog fotografskog društva u Velikoj Britaniji.
„Snaga ove fotografije je u interakciji ove impresivne životinje i ovog čoveka“, kaže Pričard.
„Među njima postoji nežnost, odnos.“
Sudan je proveo većinu života u safari parku Dvur Kralove u Češkoj Republici od 1975. do 2009. godine.
Potom je prebačen u izuzetno čuvan rezervat Ol Pejeta u Laikipiji, u Keniji, kao poslednji pokušaj da se podstakne razmnožavanje sa preostalim ženkama njegove podvrste.
To nije uspelo.
Sudan je umro 19. marta 2018. godine, u 45. godini, srušivši sve nade da će se severni beli nosorog spasti od izumiranja.
Samo su dve ženke severnog belog nosoroga – obe bivše životinje iz zoološkog vrta po imenu Nadžin i Fatu – ostale žive u Ol Pejeti u Keniji.
Nijedna od njih dve ne može da održi trudnoću i podvrsta je sada „funkcionalno izumrla“.
Ali javila se nova nada da je možda moguće vaskrsnuti severnog belog nosoroga nakon što su naučnici postigli prvu trudnoću vantelesnom oplodnjom kod blisko srodne podvrste južnog belog nosoroga.
Oni se nadaju da će to sada ponoviti sa severnim belim nosorogom.
„Uvereni smo da ćemo uspeti to da ponovimo sa severnim belim nosorogom na isti način i da ćemo uspeti da spasemo vrstu“, rekla je za BBC njuz Suzan Holce, naučnica sa Lajbnicovog instituta za istraživanje zoološkog i života u divljini, u Nemačkoj, koji je deo projekta Bioreskju, konzorcijuma koji radi na spasavanju vrste belog nosoroga.
„Sudan je bio jedna od onih vesti koja je obišla svet“, kaže Pričard.
„Njegove fotografije pokazuju da menjamo svet onako kako brojevi, statistike ili sastanci vlada to ne mogu.
„To vam je moć fotografije: da pokrene publiku koja možda neće reagovati na činjenice i brojke.“
Same fotografije su prilično „obične“, dodaje Pričard.
Ali kontekst tih fotografija ga je dirnuo.
Sudanova priča postala je mnogo veća od samog Sudana.
„Gledamo u nešto što više nije sa nama i na pojedinačnom nivou, ali, još važnije, i na nivou vrste“, kaže Pričard.
Prvi put kad je svet stekao uvid u funkcionalno lice izumiranja, više mu nije bilo dosta.
Sudanova kampanja mu je donela obožavaoce iz čitavog sveta, posete turista i donacije inicijativa za konzervaciju.
Kad je stigla vest o njegovoj smrti, političari i slavne ličnosti su objavljivali fotografije sebe i Sudana.
Gugl je 20. decembra 2020. godine postavio crtež na glavnoj stranici u znak sećanja na Sudana, koji baca veliku senku na ilustraciji, koja se pojavila u pretraživačima na svakom kontinentu sem na Antarktiku.
„Osećam se srećno i ostvareno što su moji napori da dokumentujem vlastiti pogled na Sudana bili toliko dobro primljeni i to su i dalje“, kaže Karumba.
„Iznova je naše izveštavanje o Sudanu izazivalo reakcije, budeći interesovanje udarnih medija i konzervacionih krugova.“
Sudan – i njegov ostareli lik – pokazali su ljudima koliko su nosorozi ranjivi, kaže Karumba, koji se redovno susretao sa Sudanom tokom njegove poslednje decenije u kenijskom rezervatu.
Nosorozi, biološki ekvivalent oklopljenih tenkova sa anahronim dinosaurskim držanjem, varljivo su pitomi.
„Sećam se da sam bio iznenađen koliko je bio smiren, dok sam slikao njega i ženke“, napisao je Karumba o prvom susretu sa Sudanom.
„Svi smo se samo muvali oko njega i penjali se na njegov sanduk da bismo dobili što bolju sliku. Ali on je bio potpuno smiren.“
Zašto su severni beli nosorozi izumrli u prirodi?
Krivolov je poharao populaciju afričkih nosoroga.
Bio je podstaknut i povećanom potražnjom za nosorogovim rogom bogatim keratinom za upotrebu u tradicionalnoj medicini,
U prirodi je tokom 1960. godine bilo još 2.360 divljih severnih belih nosoroga, ali je 2008. godine podvrsta postala izumrla.
Iz groba, Sudan je od simbola optimizma postao priča upozorenja, zacementiran u ikonografiji konzervacije, kaže ekonomista održivosti sa Univerziteta u Oksfordu Majkl Sas Rolfs.
Kad je Sas-Rolfs sreo Sudana u Keniji na sastancima specijalističke grupe za afričke nosoroge pri Međunarodnoj uniji za konzervaciju prirode pred kraj nosorogovog života 2013. godine, „ovaj je bio kao živi mrtvac“.
Nosorozi su, kako kaže Sas-Rolfs, „harizmatična“ ugrožena vrsta.
Drugi harizmatični primerci su slonovi, velike mačke i medvedi, koji svi uzbuđuju maštu javnosti, kaže on.
Pogledajte video: Osam životinjskih vrsta koje će zauvek nestati
Harizmatične divlje životinje hodaju po tankoj krhkoj liniji između obožavanja i straha, podstaknuti pažnjom iz ekonomski razvijenih zemalja.
Ne morate da idete dalje od brendiranja da biste videli kako harizmatične divlje životinje zauzimaju centralni položaj na sceni.
Počev od 1960-ih i 1970-ih, međunarodne neprofitne organizacije u povoju za zaštitu divljih životinja kao što su Svetska fondacija za divlje životinje pokretale su kampanje Spasite nosoroge, kaže Sas-Rolfs.
„Naš odnos prema harizmatičnim divljim životinjama je složen, ali one su uvek bile izuzetno cenjene“, kaže on.
„Nevladine organizacije su iskoristile moćne prizore da bi sakupile sredstva.“
Vilijam Faulds, veterinar za divlje životinje i konzervator, iz prve ruke je prisustvovao krvavim reperkusijama krivolova u Južnoafričkoj Republici, koja je dom za više nosoroga nego bilo koja druga zemlja.
Godine 2022, u Južnoafričkoj Republici je ilegalno ubijeno 448 nosoroga, za razliku od 451 iz 2021. godine, prema Međunarodnoj uniji za konzervaciju prirode.
Količina brutalnosti nad nosorozima zavisi od nivoa iskustva krivolovca, koji obično koriste testeru ili mačetu da mu odseku rog, kaže Faulds.
„Komadi lica i mesa odleću mu sa tela, odletevši više metara od nosoroga, sa krvavim flekama na vegetaciji svuda unaokolo“, kaže on.
„Po tragovima na zemlji vidite gde je životinja pokušala da pobegne.“
Dok gleda fotografiju Sudana, Fauldsu pada na pamet jedna reč – usamljenost.
„Mi smo zauzeli njihov svet. Mi smo im uništili stanište. I pojavili smo se u vreme kad ih je ostalo veoma malo na planeti“, kaže on.
Nosorozi su društvena bića i veoma su blage naravi, kaže Faulds.
Inteligentni su, sa raznovrsnim karakterima.
„Poput Sudanovog čuvara na ovoj slici, ljudi koji vide fotografiju osećaju se kao da su mu veoma blizu i da su privilegovani što mogu da provedu vreme sa poslednjim primercima njegove vrste“, kaže Faulds.
„Oni su ranjivi. Očigledno brojke primeraka u rukama ljudi to održavaju.“
Faulds priča jednu drugu slavnu, doduše veseliju priču o nosorogu.
Njeno ime je bilo Tendi, bila je ženka južnog belog nosoroga i unakazili su je krivolovci 2. marta 2012. godine.
Još dva nosoroga bila su napadnuta tada, i oba su stradala.
Tendi se oporavila – na veliko iznenađenje veterinara koji su je negovali, poput Fauldsa.
Posle ovog spasavanja i rehabilitacije, ona je rodila više beba i sa ponosom nosila ožiljke na licu.
Sudan i Tendi imaju fenomenalne priče, kaže Faulds.
Oba njihova lica su važna u borbi protiv krivolova.
Oni predstavljaju prvi korak u svesti o ovom problemu.
„Oni inspirišu mnoge ljude, pa i mene, da učine više za nosoroge“, kaže Faulds.
„Kad vidite takvu životinju da se bori da preživi, shvatite da morate da stanete iza njih i borite se jednako snažno.“
Priča o krivolovu na nosoroge se menja i ekstremno je ljudska, kaže Kejti Loton, američka specijalistkinja za konzervaciju ovih životinja.
Najlakše poređenje su trgovina narkoticima ili oružjem, kaže Loton.
Rog nosoroga je po težini vredniji od zlata, dijamanata ili kokaina.
Zločin nad divljim životinjama je veliki biznis.
Krivolovci koji od toga žive, motivisani siromaštvom i glađu, plaćeni su da idu u krivolov od komercijalnih sindikata.
Ako se ostrvite na pojedinačne krivolovce koji obavljaju prljavi posao, to neće rešiti sistemski okvir potražnje, kaže Loton.
Lako je za publiku iz industrijalizovanih zemalja da posmatraju krivolov iz nesvesno kolonijalne vizure i očekuju od vlada da reše problem, kaže Faulds.
Ali ovdašnja kriza je duboko ukorenjena, istorijska i društveno-ekonomska.
„Problem sa ugroženim vrstama poput nosoroga je da nemate vremena da ispravite te dugoročne probleme, jer neće ostati više nosoroga dok promenite te društveno-ekonomske okolnosti“, kaže Faulds.
Da li je trgovina rogom nosoroga i dalje legalna?
Prema Konvenciji o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama faune i flore (Cites), svetska trgovina rogom nosoroga je zabranjena od 1977. godine.
Međutim, zemlje kao što su Južnoafrička Republika ukinule su zabranu da bi omogućile domaću trgovinu, zasnovanu na argumentu komercijalnih uzgajivača nosoroga da bi legalna trgovina sprečila krivolov.
„Simbolično gledano, Sudan me je naveo da pomislim: ‘Ne želim da dođe do toga'“, kaže Loton.
„A i neće, nikad više.“
Sveukupno gledano, stopa krivolova nosoroga je opala od 2018. godine, kad je Sudan umro.
Podaci o trgovini ukazuju na najnižu godišnju procenu ulaska roga nosoroga na ilegalno tržište od 2013. godine.
- Masakr nad nosozorima u Africi
- Uhapšena grupa osumnjičenih za veliku trgovinu divljim životinjama
- Da li su zubi nilskog konja nova slonovača
Mešavina konzervacije i inicijativa za biološko upravljanje dovela je do ukupno 6.487 crnih nosoroga u čitavoj Africi.
Trenutno ima 16.803 belih nosoroga na planeti Zemlji, a svi osim dva su južni beli nosorozi.
Prva održiva trudnoća putem vantelesne oplodnje kod južnog belog nosoroga ulila je nadu da bi ove životinje mogle da se vrate sa ivice izumiranja.
„Ta fotografija Sudana otelotvoruje odnos između životinjskog carstva i čovečanstva“, kaže Pričard.
„Možda negativnu stranu, ali postoji i pozitivan odnos čoveka i nosoroga kojem bismo svi mogli da težimo. Na kraju, ja to vidim kao pozitivnu sliku.“
„Deljenje ovih trenutaka veoma posebne životne sredine kojom je naša planeta blagoslovena motiviše nas da nastavimo da se prepuštamo čudima divljine prirode, pokazujuće sve ono u njoj zbog čega vredi iskusiti je i očuvati“, kaže Karumba.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
