Nepal je izveo izuzetan podvig više nego udvostručivši populaciju tigrova u poslednjih 10 godina, vrativši ih sa same ivice istrebljenja. Ali to ima cenu po lokalne zajednice – došlo je do velikog skoka napada tigrova.
„Osetite dve stvari kad se susretnete oči u oči sa tigrom“, kaže kapetan Ajuš Jung Bahadur Rana, pripadnik jedinice čije je zaduženje da štiti ove velike mačke.
„Oh moj bože, kakva veličanstveno stvorenje. I drugo je, oh moj bože, da li sam ja mrtav?“
On sada često sreće bengalske tigrove u naoružanoj patroli koju sprovodi širom otvorenih prostranstava i gustih džungli Bardije, najvećeg i najnenarušenijeg nacionalnog parka u regionu Terai u Nepalu.
„Kad vam dodele dužnost zaštite tigra to je velika čast. Privilegija je biti deo nečega stvarno velikog“, kaže kapetan Ajuš dok baca poglede u gustu šumu.
Nepalov pristup nulte tolerancije prema krivolovu doveo je do velikih rezultata u zaštiti tigrova.
Podršku timovima nacionalnog parka pružaju vojne jedinice.
A u tampon zonama pored parka, jedinice za borbu protiv krivolova iz lokalne zajednice nadziru prirodne koridore kako bi omogućili tigrovima da bezbedno lutaju.
Jedan takav pojas zemlje, koridor Kata, povezuje nacionalni park Bardija sa rezervatom za divlje životinje Katarniagat sa druge strane granice u Indiji.
- Jezivi put tigrova kroz Evropu – bili su poklon, a trebalo je da postanu lek
- Tigrica pred posetiocima ubila radnicu zoološkog vrta
- Ima nade za tigrove – „neverovatan povratak“ ugrožene vrste
Ali povratak tigrova doveo je do novih izazova koji ugrožavaju živote ljude na granici parka.
„Zajednica sada živi u strahu“, kaže Manodž Gutam, eko-biznismen i konzervacionista.
„Zajednička oblast koju dele tigrovi, vrste koje služe kao plen i ljudi veoma je tesna. Zajednica sada plaća cenu zato što svet može da se raduje što je Nepal udvostručio broj tigrova.“
U proteklih 12 meseci, tigrovi su u Nepalu ubili 16 ljudi.
U prethodnih pet godina, ubijeno je ukupno 10 ljudi.
Većina napada odigralo se kad su seljani išli u nacionalni park ili tampon zonu da bi napasali stoku ili brali voće, gljive i sakupljali drva.
U nekim slučajevima, tigrovi su izlazili iz nacionalnih parkova i prirodnih koridora i zalazili u lokalna sela.
Postoje ograde koje odvajaju divlje životinje i ljude, ali su tigrovi do sada uspevali da ih premoste.
Badari Taru ima više od običnih ožiljaka iz sukoba sa voljenim tigrovima čijem očuvanju pomaže.
Godine 2004. on je bio napadnut dok je kosio travu u šumi koju održava zajednica blizu njegovog sela.
Izgubio je oko.
„Tigar mi je skočio u lice uz stravičan urlik“, kaže on, glumeći čitavu scenu.
„Odmah sam bio odbačen unazad. A onda je tigar ponovo skočio na mene kao loptica skočica. Udario sam ga iz sve snage i počeo da dozivam pomoć.“
Kad skine naočare za sunce, što inače retko čini, vide se duboki ožiljci i njegovo izgubljeno oko.
„Bio sam ljut i tužan. U čemu sam pogrešio kao konzervacionista?“, kaže on. „Ali tigrovi su ugrožene životinje, naša je dužnost da ih zaštitimo.“
Skorašnja istorija tigrova bila je mračna.
Pre jednog veka, bilo je oko 100.000 divljih tigrova širom Azije.
U ranim 2000-im, taj broj je strmoglavo pao za 95 odsto, uglavnom zbog lova, krivolova i gubitka staništa.
Sada se smatra da je preostalo između 3.726 i 5.578 tigrova u divljini, prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode.
Prostirući se na 968 kvadratnih kilometara, Bardija je postala nacionalni park 1988. kako bi se zaštitile ugrožene divlje životinje.
Ovaj region nekada je bio kraljevski lovački rezervat.
Godine 2010, 13 zemalja u kojima žive tigrovi obavezalo se da udvostruči populaciju divljih tigrova do 2022, kineske godine Tigra, kako bi pokušali da ih vrate sa ivice istrebljenja.
Do sada je samo Nepal postigao taj cilj.
Populacija tigrova u Nepalu porasla je sa 121 u 2009. godini na 355 u 2022.
Ove velike mačke mogu uglavnom da se nađu u pet nacionalnih parkova širom zemlje.
Druge životinjske vrste uključuju nosoroge, slonove i leoparde, čije su populacije takođe narasle.
Da bi se održala zdrava populaciji divljih tigrova, uprava parka napravila je više pašnjaka.
Povećala je i broj pojilišta kako bi stvorili idealno stanište za jelene, glavni plen tigrova.
Glavni upravnik nacionalnog parka Bardija, Bišnu Šestra negira da su ove čovečje intervencije, koje su pomogle da se tigrovi razmnože, preterano uplitanje u prirodu.
„Sada imamo dovoljno prostora i gustine plena u parku da možemo da vodimo računa o tigrovima na održiv način“, insistira on.
Ljudi koji žive blizu nacionalnog parka Bardija uglavnom su podržavali napore za očuvanje ovih životinja, ali kako broj tigrova raste među njima vlada sve veća nelagoda.
„Turisti dolaze da vide tigrove, ali mi smo ti koji moraju da žive sa njima“, kaže Samdžana, koja je izgubila svekrvu u napadu tigra prošle godine.
Ona je kosila travu da bi nahranila stoku duboko na teritoriji parka.
„Volela sam je više od rođene majke“, kaže ona kroz plač dok drži jedinu njenu fotografiju koju poseduje.
„U narednih nekoliko godina još porodica će propatiti kao ja, a broj žrtava će skočiti u nebesa“, upozorava Samdžana.
Pored toga što dolaze na obradivu zemlju, tigrovi su počeli da zalaze i u obližnja sela.
U martu ove godine, Lili Čaudari, koja živi u selu Sainabagar na ivici nacionalnog parka Bardija, išla je da nahrani svinje, blizu svoje kuće.
Seljani su je našli teško ranjenu u napadu tigra, sa osakaćenim donjim ekstremitetima.
Umrla je ubrzo posle toga.
„Od tada, svi se plašimo da idemo sami da hranimo svinje ili stoku u zadnjim dvorištima“, kaže Asmita Taru, Čaudorina mlađa sestra.
Napadi velikih mačaka doveli su do protesta meštana.
Šestog juna su se ljudi iz sela Badaija Tarua pobunili nakon što je leopard napao Ašmitu Taru i njenog muža, nedelju dana nakon što je tigar ubio nekoga u obližnjoj zajedničkoj šumi.
Na ulice je izašlo tristotinak ljudi zahtevajući od vlasti da preduzmu jače mere kako bi ih zaštitili.
Masa je spalila kancelariju državne šumarske službe.
Kad je stigla policija, počeli su da ih gađaju kamenjem.
Snage bezbednosti potom su otvorile vatru na masu ubivši tinejdžerku Nabinu Čaudari, nećaku bračnog para kog je napao leopard.
Njen brat Nabin Taru nalazio se svega nekoliko metara od nje kad se to desilo.
„Pokušao sam da odvučem njeno telo sa puta, ali policija je počela da tuče ljude“, kaže on.
„Moja sestra nije učinila ništa loše. Da li je zahtevati bezbednost pogrešno? Da li je zahtevati sigurnost pogrešno?“
Nepalska vlada obećala je Nabininoj porodici odštetu u visini od 16.000 dolara i najavila je da će joj podići spomenik na kom će ona biti predstavljena kao mučenica.
Ali porodica zahteva kompletnu istragu.
U sporazumu potpisanom sa lokalnom zajednicom posle nemira, vlasti su obećale da će se potruditi da podignu više ograda i zidova u pokušaju da odvoje ljude od divljih životinja.
U Nepalu, kad tigar ubije čoveka, ta životinja se pronađe i stavi u zarobljeništvo.
Trenutno se iza rešetaka nalazi sedam tigrova koji su ubili ljude.
„Rekao bih da je zaštita tigrova naša odgovornost, ali je istovremeno zaštita ljudi naša dužnost“, kaže kapetan Ajuš Bahadur Rana dok se vraća u bazu.
„Veći broj tigrova i veći broj ljudi znače da će definitivno doći do sukoba. Biće teško održati mir između ove dve vrste.“
Zvaničnici traže način da omoguće alternativne izvore prihoda za one koji koriste nacionalni park za sakupljanje materijala ili ispašu stoke.
Oni planiraju da ih obuče tako da mogu da osnuju mala preduzeća ili rade u turizmu.
Badai Taru saziva sastanak svog lokalnog tima za zaštitu tigrova.
„Nesporazumi dele ljude i divlje životinje“, govori im on.
„Naša šuma je tigrov dom. Ako zađemo na njegovo stanište, on će se naljutiti. Ako dopustimo kozama da pasu u šumi, on će ih napasti.“
Njegov tim pravi planove za stvaranje bezbednih štala za stoku i da se napravi više pašnjaka u šumama zajednice pored parka kako bi tigrovi imali dovoljno jelena za hranu.
Oni takođe drže časove za sledeću generaciju stanovnika koji će morati da žive sa povratkom tigrova.
Deca se uče ponašanju tigrova i govori im se da ne odlaze u šumu sama.
Upitana koja im je omiljena životinja, mnoga deca govore da je to tigar.
„Pokušavam da pomognem ljudima da razumeju da tigrovi imaju pravo da žive ovde“, kaže Badai.
„Zašto bi to bili samo ljudi?“
Dodatno izveštavanje: Rama Paradžuli, Kevin Kim, Radžan Paradžuli i Surendra Pujal
Fotografije zaštićene autorskim pravima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
