Divlje šimpanze jedu biljke koje ublažavaju bol i imaju antibakterijska svojstva kako bi se izlečile, navode naučnici.
Oni su opisali njihov „detektivski rad“ u šumama Ugande, gde su posmatrali životinje za koje se činilo da su povređene ili bolesne, kako bi saznali da li one same sebe leče biljkama.
Pošto bi povređena životinja pojela određenu biljku iz šume, istraživači bi uzeli uzorke te biljke i analizirali ih.
- Prvi put viđeno: Divlji orangutan lečio ranu lekovitim biljem
- Šimpanze i ljudi – stvarno smo slični
- „Oni se pozdravljaju poljupcima i zagrljajima… Isto kao i mi“
- Kad ne možeš da pobediš, prilagodi se: Šimpanze umeju da se bore sa klimatskim promenama
Ispostavilo se da je većina analiziranih biljaka imala antibakterijska svojstva.
Naučnici, koji su nalaze objavili u časopisu PLOS One, smatraju da bi šimpanze čak mogle da pomognu u potrazi za novim lekovima.
„Ne možemo proveriti da li sve biljke u ovoj šumi imaju lekovita svojstva.
„Zašto onda ne bismo testirali samo biljke za koje znamo da ih šimpanze traže“, kaže Elodi Frimen, sa Univerziteta Oksford.
Tokom poslednje dve godine, Frimen je mesecima pažljivo posmatrala dve zajednice divljih šimpanza u Centralnom šumskom rezervatu Budongo.
Ona i njene kolege posmatrali su da li životinja pokazuje znake da trpi bolove, poput šepanja ili držanja tela na neobičan način.
Prikupljali su i uzorke izmeta i urina kako bi proverili da li su životinje bolesne ili zaražene.
Posebnu pažnju su obraćali na povređene ili bolesne šimpanze koje su uzimale hranu koju obično ne jedu, poput kore drveta ili kore voća.
Opisala je ponašanje mužjaka šimpanze čija je ruka bila teško povređena.
„Nije koristio ruku kako bi hodao, već je šepao“, prisetila se.
Dok su druge životinje sedele u krugu i jele, povređeni mužjak je odšepao tražeći paprat.
„Bio je jedina šimpanza koja je tražila i jela paprat“.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Istraživači su prikupili i analizirali ovu paprat, biljku Christella parasitica, za koju se ispostavilo da ima snažno antizapaljensko dejstvo.
Oni su prikupili ukupno 17 uzoraka iz 13 različitih vrsta biljaka i poslali ih na analizu doktoru Fabijanu Šulcu, sa Univerziteta primenjenih nauka Nojbrandenburg u Nemačkoj.
Skoro 90 odsto uzorka sprečavalo je razvoj bakterija, dok je trećina imala prirodna antizapaljenska svojstva, što znači da su mogli da umanje bol i podstaknu zalečenje.
Sve povređene i bolesne šimpanze, koje su bile obuhvaćene istraživanjem, potpuno su se se oporavile, rekla je Frimen.
„Šimpanza koja je jela paprat normalno je koristila ruku posle nekoliko dana, ali ne možemo stoprocentno da dokažemo da je ozdravile zato što su jele ove biljke, rekla je za BBC.
Međutim, dodala je da istraživanje pokazuju kako se mogu proširiti medicinska znanja posmatranjem drugih vrsta u prirodu.
„Istovremeno, naglašava i hitnu potrebu da se sačuvaju ove ‘šumske apoteke’ za buduće generacije“, dodala je.
Pogledajte kako se šimpanza leči:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.