Nekoliko sati nakon što je Sju Stabli u kuću donela šest napuštenih mačića, dogodilo se nešto neobično – njen pas ih je podojio.
Gladni mačići su odmah prihvatili.
Ali zašto bi ženka psa negovala mačiće i koliko je uobičajeno dojenje i usvajanje među životinjskim vrstama?
Prvobitni plan je bio da mačići ostanu kod Sju jednu noć i da ih sledećeg jutra odvedu u lokalni pansion za negu napuštenih životinja.
Ipak, Tizel, dvogodišnja ženka rase džek rasel, imala je drugačije planove.
- BBC novinar o slonici koja ga je odgajala
- Novi život za „uvek gladnu“ svinju Freda koji voli češkanje po stomaku
- Kakvi su uslovi u prihvatilištima za životinje u Srbiji
- Mačke i psi influenseri pomažu Ukrajincima da prebrode rat
„Ona je odlučila da pazi na njih“, kaže Stubli, koja živi u engleskom Safolku.
„Nekoliko sati ih je lizala kako bi ih očistila, a onda i dojila. Ostali su zagrljeni celu noć“.
Majčinski instinkt je u potpunosti proradio kod Tizel.
„Ako bi u kuću ušao neko koga ne poznaje, ona bi se postavila zaštitnički prema mačićima ili bi ih vraćala u krevet ako oni odluče da krenu negde“, kaže Stabli.
Ovakvo razbijanje stereotipnog doživljaja odnosa pasa i mačaka zapravo nije ništa neobično.
Na primer, u Liverpulu je štene ši-cua Houp usvojila sijamska mačka, koja se istog dana omacila.
Naravno, ne rade ovo samo mačke i psi.
Mačka iz Ukrajine je 2016. godine među sopstvene mačiće dovela i dve male veverice.
Godinu dana kasnije, zabeležen je i slučaj u ruskom Vladivostoku kada je mačka po imenu Muska spasila osam ježeva.
Par beloglavog orla uzeo je mladunče crvenorepanog jastreba (dve vrste su smrtni neprijatelji) u sopstveno gnezdo i odgajali sa njihova tri orlića.
Zašto se tako nešto dešavaa?
Rejčel Grant, biloškinja za univerziteta Saut Bank u Londonu, kaže da su takva „usvajanja“ među vrstama verovatno rezultat „fiksnih obrazaca delovanja“, u kojima životinja koja usvoji reaguje na „određeni okidač“ usvojenog.
Ptići će, na primer, videti crveni deo na majčinom kljunu i kljucati ga.
Majka uzvraća gest reagujući na razjapljene kljunove ptičica.
Ispostavilo se da je ovo signal kojim se može manipulisati.
Kukavice, na primer, iskorišćavaju ove „fiksne obrasce delovanja“ tako što nateraju druge ptice da odgajaju njihove mlade umesto njih.
Doktorka Grant kaže da što su vrste bliže jedna drugoj, veća je verovatnoća da će doći do usvajanja među vrstama, što znači da je malo verovatno da ćete nekada pročitati vest o krokodilu koji neguje štene čivave.
„Kod beba sisara biće određenih karakteristika koje dele sa drugim sisarima“, kaže Grant.
„Na primer, mačke i psi su sisari i znakovi koji pokreću ponašanje majke kod obe vrste su veoma slični“, dodaje.
Što se tiče mladih i oni se instinktivno ponašaju.
Dakle, mačići u slučaju Tizel reaguju instiktivno, baš kao ljudske bebe ili štenci, traže sisu kojom će se nahraniti.
„Ovo ponašanje nije svesno kontrolisano“, kaže Grant.
Iako je „usvajanje“ među vrstama simpatično i svi oduševljeno komentarišu na društvenim mrežama, to je sigurno u suprotnosti sa našim razumevanjem evolucije.
Ali ne i prema doktorki Grant.
Dakle, snažan majčinski instinkt je pokazao da bi Tizel bila dobra majka ako bude imala jednog dana vlastitu štenad.
Ono što bi bilo interesantno videti, prema rečima dr Grant, bilo bi šta bi se desilo da je Tizel već imala puno leglo vlastitih štenaca, da li bi i onda usvojila mačiće.
Možda bi bilo drugačije.
Šta čeka sutra Tizel i njene mačiće?
„Mislim da će vremenom doći do odvikavanja, ali to je dobro, jer će svako mače dobiti sopstveni dom“, kaže Grant.
Pogledajte: Vrata koja vode u srećan dom za životinje
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
