Životna sredina: Akumulatori, ali i puške u kesi – šta sve nađe ploger

Na leđima akumulator, oko struka kanapom zavezane automobilske gume, u rukama deo osovine od kamiona.

Noseći otpad težak osamdesetak kilograma, Miloš Stanojević iz Beograda osvojio je prvo mesto na Svetskom takmičenju u plogingu održanom krajem septembra u Italiji.

Ploging, disciplina u kojoj takmičari skupljaju smeće dok trče, za Miloša je način da pokaže da skoro da nema dela planete do koga otpad nije stigao.

„Ne zna se šta je tužnije – da li kad zateknete đubre duboko u šumi, gde mislite da ljudska noga nikad nije ni kročila, ili kada skupljate gomilu mikroplastike na plaži“, kaže srpski ploger za BBC na srpskom.

• Kako je srpski olimpijac čistio Divčibare od smeća
• „Smećologija“: Šta vaša kanta za đubre govori o vama
• Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe
• „Smeće u Vinči gori svako leto“: Ona je 35 godina živela na deponiji

Razna osećanja su mu se mešala dok je prelazio poslednje metre šestočasovne trke duge 33 kilometara u Italiji.

Svaki put kada stignete do cilja, shvatite da ste samo zagrebali površinu jer otpada toliko ima da je to borba sa vetrenjačama, priča.

„Iako može da deluje kao Sizifov posao, važno je da ne odustajete“, dodaje.

Pored Miloša na Svetskom prvenstvu u Italiji, priznanja su osvojili Slobodan Smiljanić, kao vicešampion, Katarina Kuzman je bila druga u ženskoj kategoriji, a Natalija Čakarević je nagrađena za najveću količinu sakupljenog elektronskog otpada.

Kako je počelo?

Biciklizam, veslanje, planinarenje, trčanje – neiscrpan je spisak sportova kojima se Miloš Stanojević bavio tokom godina.

Vremenom, otpad na koji je nailazio gde god bi se zaputio, počeo je „ozbiljno da mu bode oči“.

„Jednostavno doneste odluku da kad već provodite vreme u prirodi, ponesete rukavice i kese i pokupite to đubre“, kaže.

Pre tri godine, Stanojević, koji sebe opisuje i kao „čoveka koji je 20 godina proveo na izvršnim pozicijama u korporativnom svetu“, postao je „čistač staza“ (trail cleaner).

Napravio je istoimeni Instagram profil na kome je objavljivao šta je sve pronalazio.

„Na pojedinim lokacijama uspeo sam da sastavim skoro celog juga (automobil).

„Moja krilatica je da uklanjam tragove ljudske gluposti iz prirode“, kaže.

Među stvarima koje je pronašao, dugo će se sećati konzerve kole na Vršačkom bregu, proizvedene pre skoro pola veka, ali i pušaka u crnoj kesi, koju je pokupio na takmičenju u Đenovi prošle godine.

„Idete na takva mesta da se uvek plašite da ćete naći nešto što ne želite“, govori.

Nema razlike između Srbije i drugih zemalja jer, kaže, smeća prosto ima svuda.

U Srbiji sve je više ljudi koji se čišćenju prirode posvećuju na isti način kao Miloš zbog čega je osnovao ploging udruženje.

„Ploging možete da radite uvek – kad izvedete dete na igralište, psa u šetnju, vraćate se kući posle posla.

„Ponesete rukavice i kesu, i pokupite otpad. To uopšte ne mora da bude neka ekstremna fizička aktivnost, i svi mogu da se bave plogingom, od sedam do 77 godina“, kaže.

Kako se nastavilo?

Čišćenje u prirodi navelo je Miloša da se ozbiljnije posveti plogingu učestvujući na međunarodnim takmičenjima.

Svetsko prvenstvo ove godine održano je četvrti put, okupivši oko 80 takmičara iz različitih zemalja.

Ovo nadmetanje kombinacija je različitih vrednosti „održivosti, ekološkog aktivizma, velnesa i određene doze prijateljskog takmičenja“, navode organizatori.

Među učesnicima su izuzetno fizički spremni takmičari jer je veoma zahtevno, objašnjava Miloš.

Za šest sati takmičari su prešli 33 kilometara, uz uspon od 1.300 metara, što je kao da se „popnete na Avalu, pa na Kablar“, planinu kod Čačka u centralnoj Srbiji.

Za sve to vreme skupljaju smeće, a pobednik se bira na osnovu složenog sistema bodovanja, koji uzima u obzir pređenu kilometražu, uspone, količinu i reciklažnu vrednost skupljenog otpada.

Vrednost otpada se meri tako što se računa koliko će se njegovom reciklažom smanjiti emisija ugljen-dioksida u vazduhu, objašnjava Miloš.

Zato je mnogo vrednije ako takmičari prođu kroz cilj sa akumulatorom nego plastičnim flašama, dodaje.

On veruje da najbolji plogeri imaju „đubretarsku percepciju, tako da znaju gde mogu naći otpad“, a važna je i strategija da se što više smeća prikupi što je moguće bliže cilju.

„Pobedio sam zahvaljujući izuzetnoj reciklažnoj vrednosti otpada koji sam skupio“, kaže.

Ploging u 100 reči

Reč ploging nastala je kombinacijom švedskih reči plocka upp (pokupiti) i jogga (džogirati).

Erik Alstrom smatra se začetnikom ovog trenda 2016. godine, mada Miloš Stanojević kaže da su i ranije postojali pojedinci koji su skupljali otpad džogirajući, poput Britanca Pola Veja.

Pošto se preselio iz malog mesta u Stokholm, Alstrom je bio zaprepašćen količinom smeća pored puta kojim je išao biciklom na posao, a koje niko nije odnosio.

Počeo je sam da skuplja otpad, i to kao deo trčanja, a ubrzo su mu se pridružili sugrađani.

Tako je pokret počeo da se širi Švedskom, a potom i drugim državama.

Procenjuje se da danas okuplja dva miliona ljudi širom sveta.

Šta je cilj?

U saradnji sa Savezom za rekreaciju i fitnes Srbije, plogeri su prethodnih godina organizovali trke na kojima su pojedini takmičari skupljali smeće.

Organizovani su i potpuno plogerska nadmetanja, poput Tour de Fruška, kvalifikacione trke za Svetsko prvenstvo u Italiji.

„Naša ideja je da se ploging bude deo što više takmičenja u prirodi.

„Radimo i na edukaciji dece jer će biti daleko delotvornije kada oni počnu da opominju roditelje da ne bacaju smeće“, kaže Miloš.

Namera je da Srbija bude organizator Svetskog prvenstva u plogingu 2027, tako da se ovaj događaj veže uz Ekspo, dodaje.

„Krajnji cilj je da širimo svest koliko je važno da ne koristimo jednokratnu ambalažu, kao i da otpad koji već postoji sakupimo, sortiramo i recikliramo.“

Pogledajte video o plogingu:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.