Naučnici su razvili „samosvarujuću plastiku“, koja bi, kako kažu, mogla da pomogne u smanjenju zagađenja.
Poliuretan se koristi u svemu, od kućišta za telefone do patika, ali ga je teško reciklirati i uglavnom završava na deponiji.
Međutim, istraživači su došli do rešenja poput naučne fantastike.
Uključujući spore bakterija koje jedu plastiku, razvili su onu koja može da se samouništi.
- Da li su kese u Srbiji zaista biorazgradive
- Zašto pored reka i jezera u Srbiji ima mnogo smeća i ko to čisti
- Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe
Spore ostaju neaktivne tokom korisnog veka trajanja plastike, ali se vraćaju u život i počinju da vare proizvod kada su izložene hranljivim materijama u kompostu.
Postoji nada da „možemo ublažiti plastično zagađenje u prirodi“, rekao je istraživač Han Sol Kim sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu, La Jola.
A može biti i dodatna prednost u tome što spore povećavaju žilavost plastike.
„Naš proces čini materijale robusnijim, tako da produžava njihov korisni vek“, rekao je istraživač Jon Pokorski.
„Onda, kada se to završi, možemo da je eliminišemo iz okoline, bez obzira na to kako je odložena.
Plastika se trenutno pravi u laboratoriji, ali bi mogla da bude u stvarnom svetu za nekoliko godina, uz pomoć proizvođača, dodao je on.
Vrsta bakterije koja se dodaje u plastiku je Bacillus subtilis i koristi se kao aditiv za hranu i probiotik.
Ono što je najvažnije, bakterije moraju biti genetski modifikovane da bi mogle da izdrže veoma visoke temperature potrebne za proizvodnju plastike.
Ali ne veruju svi u ideju razvoja biorazgradivih alternativa konvencionalnoj plastici.
Neki naučnici tvrde da je daleko bolje smanjiti količinu plastike koja se koristi.
Pretposlednja runda pregovora UN-a o budućem sporazumu o plastici upravo je privedena kraju u Kanadi, čiji je cilj postizanje globalnog sporazuma o borbi protiv zagađenja plastikom.
Najefikasniji način borbe protiv zagađenja plastikom je dogovor o globalnim pravno obavezujućim rezovima u proizvodnji plastike, kazao je profesor Stiv Flečer, direktor Instituta za plastiku Revolušn na Univerzitetu u Pocmathu.
„Mora se voditi računa o potencijalnim rešenjima ove vrste, koja bi mogla da odaju utisak da bi trebalo manje da brinemo o zagađenju plastikom jer će svaka plastika koja iscuri u životnu sredinu brzo, i idealno bezbedno, degradirati. Ipak, za većinu plastike, to nije slučaj“, rekao je Nevs za BBC.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
